28/01/2023

INFO

Najnovije Vesti Dana

„OBARANJE KURSA DINARA NE BI DONELO NIŠTA DOBRO!“ Ekonomista izneo svoju procenu, OBRATITE PAŽNJU!

Menjačnica, Foto: Zorana Jevtić

Stabilan, odnosno ograničeno plivajući dinar prema evru je optimalna strategija deviznog kursa za Srbiju i depresijacija domaće valute ne bi poboljšala konkurentsku poziciju privrede, ocenio je ekonomista Ivan Nikolić.

– Režimom rukovođenja plivajućeg deviznog kursa postiže se stabilnost cena, izvesnost poslovanja, sigurnost u domaćem finansijskom sistemu i stranim investitorima, uz istovremeno zadržavanje nezavisnosti monetarne politike i mogućnosti prilagođavanja jakim eksternim šokovima – naveo je Nikolić u novom broju biltena „Makroekonomske analize i trendovi“.

Nikolić kaže da je pogrešna tvrdnja da bi depresijacija domaće valute mogla da poboljša konkurentsku poziciju privrede jer, u teoriji, poskupljuje uvoz i podstiče izvoz.

– To je pogrešno tvrđenje je ignoriše realnost, ali prigovor vezan za „realniji“ kurs dinara i dalje pronalazi mesto u javnim nastupima nekih „akademskih“ ekonomista, izvlači se iz konteksta i zlonamerno interpretira – kaže Nikolić.

U svakoj otvorenoj ekonomiji, kako je naveo Nikolić, devizni kurs ima bitnu ulogu u formiranju potrošačkih cena. Istakao je da kurs neposredno deluje na cene dobara koji potiču iz uvoza, bez obzira da li je reč o trajnim proizvodima za široku potrošnju ili intermedijarnim proizvodima i energentima, koji generišu troškove proizvodnje, odnosno proizvođačke cene.

– Devizni kurs utiče na cene i posredno, preko tražnje za domaćim dobrima. Kada realni devizni kurs depresira domaća dobra postaju relativno jeftinija u odnosu na strana dobra, tražnja za domaćim dobrima raste, što deluje inflatorno, i obratno – rekao je Nikolić.

Veza kursa i inflacije se zasniva i na poverenju

Kolebljivost deviznog kursa i njegova transmisija ka ostalim cenama kreira i negativna inflaciona očekivanja.

Prema njegovim rečima, njihovim gomilanjem, koje ide u korak sa gubitkom poverenja u kreatore politika, formira se koloplet rasta deviznog kursa i inflacije.

– Veća inflacija provocira reakciju monetarnih vlasti, pooštravanje monetarnih uslova i rast referente kamatne stope. To potencijalno uvećava prinos na ulaganja u domaćoj valuti, odnosno priliv stranog (portfolio) ulaganja. Konverzija deviza u domaću valutu deluje suprotno, u smeru jačanja domaće valute – ocenio je Nikolić.

Depresijacija domaće valute, kako je rekao, statistički beznačajno podstiče izvoz u uslovima globalizacije robnih tokova i širenja lanaca snabdevanja.

Efekat kursa je, prema njegovim rečima, prigušen činjenicom da većinu izvoza obavljaju multinacionalne korporacije koje obično posluju sa velikim uvoznim maržama, pa je devizni kurs manje značajan faktor njihovih cenovnih kalkulacija.

– U tom smislu pojedinačne, otvorene ili skrivene državne subvencije i podsticaji su njima privlačniji od kursa – naveo je Nikolić.

Nikolić dodaje da ne postoji devizni kurs koji može ublažiti negativne posledice na širenje spoljnotrgovinskog deficita koje su izazvali ekstremni spoljni šokovi zbog ograničene dostupnost dobara za koje ne postoje domaći supstituti, pa uvoz vrednosno raste.

Ove godine u Evropi dobar deo (novčanog) rasta vrednosti uvoza potiče od viših cena energenata, dok je na počeku 2021. inflacija uzletela sa višim cenama metala i sirovina.

U Srbiji je, u prvih deset meseci 2022. godine, saldo u razmeni energenata učestvovao u ukupnom deficitu spoljnotrgovinske razmene sa 44 odsto, a prošle godine, u istom periodu, sa 28,2 odsto.

– Više od 30 odsto prirasta ukupne vrednosti robnog uvoza u ovom periodu duguje se uvozu energenata. U uslovima dramatičnog rasta cene energenata depresijacija kursa bi samo dodatno opteretila troškove proizvodnje, investiciono i potrošačko poverenje, što bi za posledicu imalo i snažnije usporavanje privredne aktivnosti – naveo je Nikolić.

Primeri Mađarske i Turske obaraju teoriju

Dokaze o povećanju izvoza kroz obaranje vrednosti domaće valute ne daju ni primeri Turske i Mađarske u poslednjim godinama. Turska forinta je tokom 2022. zaključno dosad nominalno izgubila gotovo 30 odsto vrednosti, a u poslednjih pet godina obezvređena je 4,3 puta. Mađarska forinta je izgubila više od 12 odsto, odnosno gotovo 34 odsto.

U 2022. Turskoj je dodatno produbljen spoljnotrgovinski deficit jer skuplja uvezena roba nije u dovoljnoj meri obuzdala potražnju i niža cena turske radne snage nije obezbedila domaćoj privredi dovoljno konkurentske prednosti za poboljšanje deficita tekućeg računa. A pritom je međugodišnja inflacija u Turskoj krajem 2022. dostigla 85 odsto.

I u Mađarskoj se u 2022. godini, poput ostalih evropskih zemalja, zbog energetske krize pogoršao deficit tekućeg računa platnog bilansa. U prvih devet meseci 2022. uvoz u Mađarskoj raste brže od izvoza, a bilans robne razmene sa inostranstvom je pogoršan za 8,2 milijarde evra, a deficit je iznosio gotovo šest milijardi evra.

Inflacija je u oktobru prebacila 21 odsto međugodišnje a za 2023. projektovan je rasponu od 15 odsto do 18 odsto iako su ograničene cene osnovnih životnih namirnica, motornih goriva, čak limitirane cene stambenih kredita.

(INFO / 24sedam)

!function(f,b,e,v,n,t,s)
{if(f.fbq)return;n=f.fbq=function(){n.callMethod?
n.callMethod.apply(n,arguments):n.queue.push(arguments)};
if(!f._fbq)f._fbq=n;n.push=n;n.loaded=!0;n.version=’2.0′;
n.queue=[];t=b.createElement(e);t.async=!0;
t.src=v;s=b.getElementsByTagName(e)[0];
s.parentNode.insertBefore(t,s)}(window, document,’script’,
‘https://connect.facebook.net/en_US/fbevents.js’);
fbq(‘init’, ‘322513038446696’);
fbq(‘track’, ‘PageView’);
fbq(‘track’, ‘ViewContent’, {content_ids: ‘1195541’, content_type: ‘product’});