O NJEGOVOJ POSLEDNJOJ ZAPOVESTI I DANAS SE PRIČA: Sutra je Prepodobni Jevtimije Veliki

SPC 2. februara obeleava Prepodobnog Jevtimija Velikog.

Rođen u jermenskom gradu Melitini oko 377. godine.

„Jedinac sin, rođen po molitvi svoje majke Dionisije, koja imade nebesko neko viđenje o rođenju Jeftimijevom“, piše u žitijama.

Od mladosti se podvizavao, najpre u blizini svoga grada, a potom, pošto je posetio Jerusalim u dvadeset devetoj godini, u pustinji između Jerusalima i Jerihona, nazvatoj Fare.

Ispunjavao je sve dane i noći molitvom, unutrašnjim bogomislijem, sozercanjem i trudom telesnim. Oko njega se sabraše mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao što su Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi.

Prema predanju, bio je veliki čudotvorac: izgonio je demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao.

Monahe je učio trudoljublju govoreći: „Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud“.

Kad su neki mlađi monasi hteli da poste više od drugih, to im je zabranio i naredio da dolaze za zajedničku trpezu, da se ne bi pogordili od svog suvišnog posta. Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, kako je govorio: „Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda“. Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je.

O ljubavi je govorio: „Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama“. Prve nedelje Časnog posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao u molčaniju i bogomisliju do pred Vaskrs.

Za njegova života stvorila se u blizini njegove pećine ogromna lavra koja je posle vekovima bila prepuna monaha.

Poslednja mu je zapovest bila, da se u manastiru drži gostoljublje, i da kapija manastira nikad ne bude zatvorena. Upokojio se u devedeset sedmoj godini života 473. godine.

Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče je uspeo da dovrše opelo.

Sedmoga dana po smrti, prema predanju, javio se svom učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan. 

Tropar – Prepodobni Jevtimije Veliki (glas 4):

Veseli se neplodna pustinjo i raduj se, ne rađajući u bolovima, jer u tebi umnoži decu muž koji ka nebu stremi, nasadivši ih pobožnošću, vaspitajući ih uzdržanjem i uzvodeći ih ka savršenim vrlinama: Njegovim molitvama, Hriste Bože, umiri život naš.

Kada je izašla careva zapovest o gonjenju hrišćana, Nearh se pripremao za smrt, ali bio je veoma tužan što nije uspeo da svoga druga Polievkta prevede u pravu veru.

Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.

Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj monah, svedočio je niko drugi do sveti Antonije Veliki, koji je jednom, posetivši Pavla, video kako mu zveri i ptice služe.

Patrijarh jerusalimski, Sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg.