Kao da nije bio dovoljan dosadašnji ruglu izloženi položaj Crkve i pravoslavne vere uopšte, zbog bolnih događaja koji su se zbivali i zbivaju u istorijskom manastiru Svete Katarine na Sinaju – sa jedne strane igumanom, a sa druge monasima – u tu nečasnu raspravu umešala su se i dva patrijarhata, Carigradski i Jerusalimski, i tako se upotpunio tragi-komični prizor.
Prvi otvoreno pruža podršku igumanu Damijanu, uprkos onome što je zvanično i pismeno obelodanjeno i potpisano od strane njegove duhovne dece, dok se drugi svrstao na stranu monaha, te je tako nastala još jedna situacija nalik raskolu između dve istorijske patrijaršije.
Pitanje odgovornosti igumana i monaha
Ono što je do sada otkriveno i što se neprestano javno objavljuje sa obe strane izaziva mnoštvo pitanja, kako u vezi sa igumanom Damijanom, koji se na tom mestu nalazi već pola veka, tako i u vezi sa monasima koji mu se protive.
Grčki dnevni list Ethnikos Kirikas postavlja pitanje: gde su bili sve ove godine monasi? Iz njihovih obelodanjenih optužbi proizlazi da su vrlo dobro i u detalje poznavali stanje – zašto su, dakle, ćutali, a sada odjednom sve izneli?
Prigovor u ovakvim slučajevima glasi da su imali trpljenja, ali i poslušanja prema igumanu i duhovnom ocu, jer bi ih u suprotnom „obezglavio“, pošto je on imao apsolutnu vlast.
Nesloga unutar crkvenih struktura
Poznato je koliko je velika toksičnost koja se rađa i vlada u takvim sredinama, uključujući i same patrijaršije, arhiepiskopije i mitropolije. Govorimo o čitavim krugovima koji se zaklanjaju iza velikih i svetih institucija.
Oni koji poznaju ljude, ustanove i prilike – i kojih nije malo – jednostavno se žaloste zbog ovakvog pada, jer o padu je reč. Nesumnjivo je „čudo“ to što Crkva i dalje korača kroz vreme i istoriju, jer je njen kormilar sam Načelnik i Osnivač, Hristos.
Ako bi se, ne daj Bože, oslanjala na patrijarhe, mitropolite, igumane i ostale velikoshimnike ili makar i maloshimnike, davno bi se raspala – kao što se svakodnevno raspadaju kolektivna tela i organizacije koje vode nesposobni i korumpirani starešine.
Saopštenja iz obe patrijaršije
I dalje važi Hristova žalba: „Zbog vas huli se ime moje među narodima“ – i to se, evo, još jednom zbiva i u ovom slučaju.
Otvorena je još jedna rana, koja se, kao i obično, teško zaceljuje. Danas, munjevitom brzinom širenja vesti, „svi narodi“ odmah su saznali da se dva poglavara istorijskih Crkava javno sukobljavaju, umesto da se sastanu i dogovore kako bi našli način da se prekine ruglo Crkve i sablazan vernika.
U vremenu u kojem je „ljubav mnogih ohladnela“, oni izlaze na megdan i bave se sitnom politikom.
Saopštenje Fanara, odnosno Prvoprestolne Crkve, glasi:
„Po čitanju pisma Njegovog Preosveštenstva Arhiepiskopa Sinajskog g. Damijana, izražena je podrška njemu od strane Vaseljenske Patrijaršije, koja ga smatra zakonitim i kanonskim Arhiepiskopom i igumanom, dok nastavlja da priznaje od davnina postojeći status Svetog manastira Sinaja.“
To je, kako piše Ethnikos Kirikas, bilo neumesno i necelishodno, jer će dodati još jednu negativnu „mrlju“ u zaostavštinu Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja, koji bi bilo žalosno i nepravedno da u istoriji ostane zabeležen kao Patrijarh rascepa i podela, a ne kao patrijarh saglasja i jedinstva.
S druge strane, patrijarh Teofil nije propustio priliku, već se brzo upustio u igru podrivanja Carigradske patrijaršije i prevage, izdajući saopštenje u kojem stoji da:
„Patrijarh Jerusalimski u potpunosti podržava Sinajsko bratstvo, priznajući prava Otaca Svetog manastira, kao što su ona utvrđena njegovim osnovnim pravilima i očuvana u njegovoj viševekovnoj monaškoj tradiciji. Ta podrška se izražava u okvirima duhovne i kanonske jurisdikcije koju Patrijarh Jerusalimski vrši nad Svetim manastirom Sinaja.“
Vernici u nedoumici i sablazni
Tako narod, a naročito mladi, sa razlogom i obeshrabreni posmatraju šta čine i govore oni koji su dužni da budu oci i učitelji u veri, u ljubavi, u jedinstvu, u duhu Crkve i u „umu Hristovom“.
Istina, kad je već došlo dovde, šta da čovek kaže i šta da prokomentariše? Gde da se nada i kome da veruje?
Veći deo bratstva manastira na Sinaju samoinicijativno je izabrao novu upravu i zatražio priznanje Jerusalimske patrijaršije, dok arhiepiskop Damjan, uz podršku grčke države, pokreće žalbu Vaseljenskoj patrijaršiji.
Poznati pravoslavni misionar i lekar, protojerej Evangelos Papanikolau, optužio je arhiepiskopa Kipra za pretnje i pritiske na patrijarha carigradskog u cilju uklanjanja mitropolita Tihika, što bi moglo izazvati ozbiljne podele u pravoslavnoj crkvi.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
Na prvi pogled mnogima deluje da je svejedno kojoj se zajednici priklanjaju, ali protojerej-stavrofor Slobodan Zeković naglašava da razlika između onoga što je istinska Crkva i onoga što to nije može odlučivati o večnom životu.
POGLEDAJTE JOŠ:
„POMOZITE, UBIĆE ME!“ Milošević tri dana pred smrt preklinjao RUSE za pomoć, poslao OVA ČETIRI rukom ispisana papira Lavrovu (FOTO)
„NAŠI LJUDI U RASEJANJU POKAZUJU DA NE ZABORAVLJAJU SVOJE KORENE“ – Milićević na uručenju donacija porodicama koje su pretrpele štetu tokom požara
BANKROT-MAJSTOR ĐILAS MISLI DA SU SRBI LUDI! Lider SSP obećava kule i gradove AKO DOĐE NA VLAST