Poruka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, upućena na dan obeležavanja pet godina od pretvaranja Aja Sofije u džamiju, uznemirila je hrišćanski svet i otvorila stare rane. Svojom objavom na Instagramu, turski predsednik pokušao je da opravda osporavanje jednog od najznačajnijih hrišćanskih spomenika na svetu, rekavši:
– Aja Sofija, koju smo pre pet godina oslobodili od njenih lanaca i ponovo povezali sa molitvom (ezanom) Muhameda, ostaće zauvek slobodna, ako Bog da (inšallah).
Pet godina od pretvaranja Aja Sofije u džamiju
Ova izjava dolazi u posebno napetom periodu za geopolitičku ravnotežu u istočnom Mediteranu. Istovremeno, ponovo izaziva ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice zbog postepenog pretvaranja Turske u teokratski režim, kroz korišćenje religijskih simbola kao oruđa moći.
Petogodišnjica od pretvaranja Aja Sofije iz muzeja u džamiju zatiče Tursku u istrajnosti njene politike islamizacije kulturnog nasleđa, ignorišući međunarodne apele i prijave o oštećenjima na ovom istorijskom spomeniku. Tajip Erdogan, u novom zanosu, nazvao je čin iz 2020. godine „oslobođenjem“ i ponovio da će Aja Sofija ostati „slobodna“ zauvek, „ako Bog tako hoće“. Drugim rečima, ponovo pokušava da pretvori univerzalni simbol u predizborni barjak islamske retorike.
Reakcije međunarodne zajednice i medija
Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) nije zaostala. Javnom objavom je poručila da „zvuk Kurana i poziv na molitvu nikada neće prestati“ pod kupolama Aja Sofije, jačajući narativ o religijskom osvajanju koje nema nikakve veze sa poštovanjem religijskih i kulturnih simbola.
Aja Sofija, spomenik svetske baštine UNESCO-a, pretvorena je u džamiju 24. jula 2020. godine, predsedničkim dekretom koji je potpisao Erdogan. Odluka je doneta u trenutku krize njegove i popularnosti njegove stranke, označivši potpuni raskid sa sekularnom državom Kemala Ataturka, sa ciljem da dirne religioznu publiku Anadolije.
Međutim, međunarodne institucije, poput Saveta Evrope, više puta su izrazile zabrinutost zbog narušavanja kulturnog identiteta hrama. Takođe, sama UNESCO je upozorila da je promena statusa korišćenja Aja Sofije izvršena bez prethodnog obaveštavanja, čime je prekršena međunarodna konvencija iz 1972. godine o zaštiti svetske kulturne baštine.
Strah od propadanja pravoslavne svetinje
Dodatnu zabrinutost izaziva i to što politička eksploatacija dolazi uz zapostavljanje i propadanje spomenika. Stručnjaci i konzervatori upozorili su da mozaici, ikone i arhitektura hrama dolaze u opasnost zbog neprikladne upotrebe i velikog broja posetilaca. Samo tursko Ministarstvo kulture do danas nije dalo nijedan zvaničan izveštaj o stanju očuvanosti elemenata iz pravoslavnog perioda.
Šta Erdogan želi da postigne?
Associated Press je u nedavnoj analizi istakao da je pretvaranje Aja Sofije učinjeno pod političkim pritiskom, a ne iz poštovanja prema istoriji ili kulturnom kontinuitetu. Sličan stav zauzimaju i New York Times, koji naglašava da Aja Sofija ne pripada samo Turskoj, već je deo svetske baštine, priznate od naroda celog sveta.
Deutsche Welle je u svom izveštaju istakla praktične probleme nastale u hramu: neprikladno osvetljenje, nemogućnost očuvanja mozaika i stalno propadanje zbog nekontrolisane posete.
Čini se da turski predsednik nastoji da oživi osmansko nasleđe kao odgovor na unutrašnji društveni i politički pritisak. Dok ekonomija zemlje trpi, a turska lira nastavlja pad, Erdogan pribegava spektaklima visokog simbolizma kako bi skrenuo pažnju javnosti.
Odjeci u svetskim medijima
Međutim, kako je za „Deutsche Welle“ komentarisao turski politikolog Husejin Karaoglu:
– Aja Sofija je postala oruđe islamskog populizma, a Erdogan zaboravlja da svet gleda i ne zaboravlja.
Karaoglu smatra da takav stav ne donosi ugled Turskoj na međunarodnoj sceni, već naprotiv, jača sliku zemlje koja ne poštuje svoje obaveze prema međunarodnoj zajednici.
Pretvaranje Aja Sofije u džamiju, unutar svog dubokog simbolizma, ne tiče se samo Turske, već dotiče osetljiva pitanja verskih sloboda, istorijskog pamćenja i geopolitičke ravnoteže u istočnom Mediteranu.
Dok je peta godišnjica protekla uz nove provokativne izjave, ćutanje međunarodne zajednice – uz nekoliko izuzetaka – predstavlja tihu saglasnost sa praksom koja potkopava kulturu i verski suživot.
Pitanje sada glasi: šta će još biti žrtvovano na oltaru turske unutrašnje političke strategije? I kada – i da li – će međunarodna zajednica odlučno stati nasuprot kontinuiranom vređanju jednog od najvažnijih spomenika hrišćanske i svetske kulture.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Studija pod nazivom Globalna verska slika, objavljena u ponedeljak 9. juna, drugo je izdanje ovog demografskog izveštaja o religijama, koje „Pew Research Center“ sprovodi od 2010. godine.
Na platformi Iks objavio je video-snimak hapšenja, na kojem se vidi kako je karikaturista uhapšen sa rukama vezanim lisicama iza leđa.
Obaveza pet dnevnih molitvi ustanovljena je nakon događaja Noćnog putovanja i Uzašašća.
Aja Sofija je jedan od retkih spomenika kulture koji podjednako odražava uticaj istoka i zapada, te tako na njenim zidinama možete primetiti munare i natpise islama, kao i raskošne hrišćanske mozaike.
Eksperti nisu naveli datum završetka obnove kupole džamije, imajući u vidu potencijalne probleme zbog vremenskih prilika i nepredviđene dodatne radove.
Videdo na kojem poslanica vladajuće partije Ajlin Keskin ljubi ruku predsedniku dok prima pomoć za dete, izazvao je podele u javnosti i otvorio debatu o granicama poštovanja, islamskom učenju, tradiciji i političkoj lojalnosti u savremenom društvu.
U srcu Istanbula, u jednoj od najznačajnijih verskih proslava u poslednjim decenijama, sirijska pravoslavna zajednica obeležila je Božić u crkvi koja je simbol verske slobode i pomirenja prošlosti i sadašnjosti Turske.
Jedno pitanje vernice pokrenulo je raspravu: da li sveta tajna krštenja vredi ako je tek u odraslom dobu shvatimo i prihvatimo srcem?
Hrišćanski život je put podviga, borbe sa sopstvenim slabostima, stalnog usavršavanja u ljubavi, veri i nadi.
Dok nas mediji obasipaju lošim vestima, Radio Mileševa donosi utehu, veru i radost u domove i srca onih kojima je najpotrebnija.
Smirenje čini da ta ljubav bude čista, bezuslovna i dugotrajna.
Manastir Tumane je najposećeniji manastir 21. veka i iz godine u godinu privlači sve veći broj vernika.
Manastiri i samostani sada imaju liste čekanja dok mlade žene čekaju u redu da se posvete tišini koju je teško pronaći negde drugde
U razgovoru sa Skotom Hortonom, poznati voditelj izneo je tezu da su Sjedinjene Američke Države, od bombardovanja Nagasakija do sukoba u Siriji i na Balkanu, uvek bile na strani onih koji ubijaju hrišćane, naglašavajući da takvi izbori nisu slučajni, već strateški.
Rođen u Filadelfiji 1925. godine, Keli je bio predodređen za sveštenika još u detinjstvu, često igrajući se održavanja mise kod kuće.
Monahinja iz manastira Rukumija otkrila je kako da za nekoliko minuta napravite posni obrok na vodi koji telu daje snagu, a duši mir.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas uči da svetost nije samo ideal ili povremena vrlina, već celokupni način života koji nas poziva da sledimo primer Hrista i apostola Petra u veri, milosrđu i nadi – poziv koji može osloboditi i učiniti nas istinskim ljudima.
POGLEDAJTE JOŠ:
DANAS JE CRVENO SLOVO I VELIKI PRAZNIK! Slavimo Petrovan, dan posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu!
HOROSKOP ZA 12. JUL: Vage – očekujte dobitak, Device – pravi je trenutak za ljubav!
BLOKADERI LAŽU ČIM ZINU Vučić: Ne govore istinu ni o Prokopu, ni o požarima