NJEGOVA KRČMA BILA JE UTOČIŠTE ZA SVE PROGNANE HRIŠĆANE! Danas je Sveti Teodot Ankirski!

SPC danas slavi Svetog Teodota Ankirskog.

Pravoslavna crkva slavi svetog mučenika Teodota sa sedam devojaka mučenica 18. maja po julijanskom, a 31. maja po gregorijanskom kalendaru, a svetog mučenika Teodota slavi i 7. juna (20. juna).

Teodot Ankirski je bio krčmar koji je pružao utočište prognanim hrišćanima u Ankari krajem 3. veka.

Teodot je držao krčmu u Ankiri, glavnom gradu Galatije (danas Ankara, Turska) za vreme cara Dioklecijana. Bio je oženjen. Njegova krčma je bila sklonište progonjenim hrišćanima. Tajno je slao pomoć razbeglim hrišćanima po planinama, i tajno prikupljao tela poginulih i sahranjivao. U to vreme na sud je izvedeno i mučeno za Hrista sedam devojaka, koje su potom utopljene u jezeru.

Tih sedam mučenica su: Tekusa, Aleksandra, Klavdija, Faina, Efrasija, Matrona, i Julija. Teodot je izašao noću, izvadio njihova tela iz jezera i sahranio ih je.

Međutim, neko ga je izdao sudiji, i sudija ga je stavio na teške muke, koje je on sve junački izdržao.

Prema predanju, kada mu je mučitelj celo telo pretvorio u rane, i zube mu kamenjem razdrobio, naredio je da se mačem poseče. Kada je izveden na gubilište, mnogi hrišćani su plakahu za njim, a sveti Teodot im je govorio: „Ne plačite, braćo, za mnom nego proslavite Gospoda našeg Isusa Hrista, koji mi pomože svršiti podvig i dušmana pobediti“. Posle toga je posečen 303. godine.

Neki sveštenik je časno sahranio telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu kasnije je podignut hram u ime svetog Teodota.

Tropar

(glas 4): Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Teodote: Moli Hrista Boga da spase duše naše.

Zainteresovani mogu najave, preglede i najznačajnije izvode iz ove i budućih epizoda pratiti putem Instagram naloga Pravoslavlje, TikToka Pravoslavlje i Fejsbuka Pravoslavlje.

Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.

Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.

Patrijarh Pavle, čak i kao poglavar SPC, po Beogradu je išao pešaka, a kad se baš negde nije moglo tako stići, vozio se gradskim prevozom.

Za njega se pričalo da „ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim“.