'Ni unuci nam neće verovati za Jokića' Amerikanac se divi geniju, ali postoji nerešiv problem

U tekstu američkog „Atletika“ govori se o genijalnosti Nikole Jokića koja će ostati neshvaćena u budućnosti. Prosto, ubeđen je da nove generacije neće razumeti njegove poteze i statistiku.

Nikola Jokić je već godinama najbolji košarkaš sveta, a čak iako ove sezone ne dobije MVP nagradu – kako se već spekuliše u javnosti – to ne znači da neko igra bolje od njega, kako to već kaže legendarni Ajzeja Tomas. Kako govoriti o košarkašu koji čak i posle tri MVP nagrade i dalje uspeva da nas iznenadi, tako da ove godine ima tripl-dabl prosek (28,9 poena, 13 skokova i 10,5 asistencija), a istovremeno je među trojicom najbolje plasiranih u tri najvažnije statističke kategorije.

Američki „Atletik“ pokušao je da objasni genijalnost Nikole Jokića i u tekstu Markusa Tompsona ističe se da postoji „problem“ zbog koga nikada do kraja nećemo moći da razumemo njegovu genijalnost. Autor teksta odmah ističe da njega teško mogu da ga razumeju oni koji ga samo gledaju, da tek oni koji igraju protiv njega mogu da shvate koliko je veliki.

„Pitanje je da li oni koji samo gledaju u potpunosti shvataju genijalnost Nikole Jokića…“, ističe autor na samom početku teksta i dodaje: „Ali, taj čovek je neverovatan. Možda je to posledica ere sa Lebronom Džejmsom, Stefom Karijem i Kevinom Durentom. Košarkaško društvo je suviše naviklo na prisustvo i spektakl takvih veličina da bi bilo adekvatno impresionirano njenim najnovijim ambasadorom. Ovo ćemo kasnije platiti. Diskurs će nas progutati ako ovo ne shvatimo kako treba“.

Kako objasniti genijalnost Nikole Jokića?

„Postaje jasno da ćemo morati da pronađemo dobro objašnjenje“, navodi autor teksta o Jokiću i dodaje da bi bilo mudro da se „oblikuje narativ“ koji će imati smisla generacijama koje dolaze, tako da poruka može da se prenese deci i unucima, koji će doći „posle“ Jokićeve ere.

„Prošli smo kroz ovo dovoljno puta da znamo kako stvari funkcionišu. Budućnost nam neće verovati. Baš kao što Generacija Iks nije verovala da su Vilt Čemberlen, Karim Abdul-Džabar i Džeri Vest bili toliko dobri onoliko koliko su to naši preci tvrdili. Baš kao što milenijalci misle da je Majkl Džordan dominirao ligom vodoinstalatera i računovođa koji su igrali košarku sa strane, da je Karl Meloun bio samo model za kaubojske kalendare, a Klajd Dreksler nastavnik fizičkog koji je nosio trenerku bez džepova“, dodaje i poručuje: „Zamislite kako će omalovažavati Jokića. Da je bio džin u eri timova sa niskim postavama. Da je mogao da briljira samo u vremenu brzog tempa i bez odbrane. Da liga nije mogla biti toliko jaka ako najbolji igrač nije mogao da izgradi mišićnu definiciju“.

Ono što ga brine je što mi nećemo imati reči kojima možemo da opišemo Jokićevu genijalnost, da je to izazvati samo duboke uzdahe: „Budućnost nam neće verovati kada budemo pričali o Jokiću“.

Šta je problem kod Nikole Jokića?

Brojke koje danas beleži biće nemoguće objasniti, pošto su nikad viđene i čak i kada se stave u kontekst, govore da nešto nije u redu: „Njegove brojke nam neće pomoći, jer one nemaju smisla. One više podstiču skepticizam nego strahopoštovanje. Više idu u korist ciničnom kritičaru nego strastvenom svedoku njegovog vremena. Otkako je Nikola Jokić pokvario brojač statistike sa 31 poenom, 21 skokom i 22 asistencije, mora se reći da je još neverovatnije od te statistike, prve takve u istoriji NBA, koliko brzo je nestala iz naše svesti“.

Prema rečima autora, Jokić je „normalizovao apsurdne brojke“ da se više i ne primećuje šta radi, tako da mu treba šest MVP titula, deset šampionskih prstenova i petominutni snimak njegovih epskih trenutaka da bi oni koji ga nisu gledali mogli da shvate.

„Ovo me podseća na 28. mart 1995. Džordan je ubacio 55 poena u Medison Skver Gardenu, u petoj utakmici nakon povratka iz penzije, odnosno karijere u bejzbolu. Postao je legendaran zbog izraza koji je tada nastao. Danima se pričalo o Džordanovom „dabl-nikelu“ u Gardenu. U mom tinejdžerskom umu to je zvučalo suludo. Dabl-nikel je deset centi. Nije 55. Ali, ta fraza bila je neizbežna nedeljama. Kontekst Džordana bio je sasvim drugačiji. Medijski pejzaž je svakako bio drugačiji. Mnogo faktora je doprinelo tome da to bude najveća stvar na svetu. Ali glavni razlog bio je što su svi razumeli veličinu kojoj prisustvuju“.

„Da li je to slučaj sa Jokićem? Da li zaista razumemo šta gledamo? Da, sklonjen je u Denveru. Tim oko njega nije prepun elitnih zvezda. I deluje kao da bi radije bio sa svojim konjima u Srbiji nego u centru pažnje u Americi. S obzirom na našu istorijsku nesposobnost da cenimo generacijske razlike, ovo će biti teško objasniti. Već je sada teško“.

Da li će nam verovati za Jokića?

Kako navodi novinar „Atletika“, još teže će biti objasniti kada prirodno ova era u kojoj se bude pričalo bude smatrana „mekanom“ tako da mu to neće ići na ruku, uprkos kvalitetima i tome što gotovo da više nema manu.

„On je neverovatan. Ali, reći da je neko neverovatan više nema istu težinu. Ne u eri kada se superlativi dele lakše nego bombone za Noć veštica. Treba nam novi način da ga definišemo. Zaista, nešto se gubi u prenošenju sportskih priča kroz vreme. Kultura hajlajtova još uvek nije rešila taj problem. Brojevi se prenose. Snimci se prenose. Priče se prenose. Ali postoji nešto što je teško dočarati kroz sve to. Neizbežnost“, dodaje se.

Za kraj autor zaključuje važnu stvar: „Jokić je jedan od onih. Ne samo sjajan igrač. Ne samo član Kuće slavnih. Već neko čije će se ime spominjati za 20 godina kada budemo pričali o najboljima svih vremena. Jer pričaćemo o njemu. I neće biti dovoljno da samo prevrnemo očima, odmahnemo glavom i nemo podignemo ruke. Niko nam neće verovati“.

Autor: Snežana Milovanov