NESVESNA GREŠKA KOJA MOGIMA ODREĐUJE SUDBINU: Jedna rečenica starca Tadeja objašnjava zašto mnogima ništa ne ide

U porodičnim odnosima danas se često traži krivac, a retko smisao. Mladi se žale da ih roditelji ne razumeju, roditelji da ih deca ne slušaju, a između te dve obale ostaje praznina u kojoj raste nezadovoljstvo, gorčina i osećaj da život „ne ide“. Pravoslavno iskustvo, međutim, ne nudi brza objašnjenja niti psihološke prečice. Ono pokazuje jednostavno, ali zahtevno rešenje kroz jednu pouku starca Tadeja Vitovničkog, čoveka koji je umeo da bez ublažavanja dotakne samu suštinu problema.

Poštovanje koje ne zavisi od karaktera roditelja

– Samo poslušno dete dobija blagoslov od roditelja svoga. Nije tvoje da li se roditelji slažu ili ne slažu, da li se svađaju, da li su dobri ili nisu dobri — za tebe oni moraju da budu svetinja. Da bi ti imao blagoslov Božiji, da ti bude dobro. Ne smemo ni mislima vređati roditelje. A oni, kako se ponašaju prema nama, to je njihova stvar. Kakvi su oni, za to će odgovarati pred Bogom, odgovaraće i za nas. A mi za njih ne odgovaramo. Mi ćemo odgovarati kako smo i da li smo ih poštovali – kaže starac Tadej, a potom posebno upozorava:

– Nemojte vređati i žalostiti svoje roditelje! Ne može ni vama biti dobro ako su roditelji na vas ljuti ili ožalošćeni. Roditelji naši mogu biti i lošeg karaktera, ali to je njihova stvar — oni će za to odgovarati pred Bogom i odgovaraće za nas kao svoju decu, kakav su nam dali pravac u životu. A mi moramo da poštujemo roditelje kao svetinje, da bismo imali blagoslov Božiji. Mnogi to ne rade pa se žale: ne ide im dobro, ne ide na fakultetu, ne ide kako treba, posao im ne ide. Ja im kažem: ako se niste složili sa svojim roditeljima po njihovom mišljenju, eto, zbog toga vam život stagnira, sami ste ga zaustavili.

Blagost kao svedočanstvo vere

Starac Tadej Vitovnički objašnjava i zašto je potrebno imati razumevanja čak i onda kada se roditelji izjašnjavaju kao neverujući:

– Ako su ti roditelji ateisti, a ti si vernik, nemoj izazivati i dražiti roditelje svojom verom, već se za njih moli i budi prema njima blag. Nemoj ni razgovarati o veri. Nema ateista među ljudima. Zar svaki čovek ne voli da živi i zar svaki čovek ne želi ljubav i dobro? A šta su drugo život, ljubav i dobro nego Bog? Treba deca da poslušaju roditelje, to je veliki dar – govorio je starac Tadej Vitovnički.

Ova pouka ne ostavlja mnogo prostora za izgovore. Ne bavi se analizom roditeljskih slabosti, ne meri ko je kome šta rekao niti ko je prvi povisio ton. Pravoslavna logika ide drugim putem: odgovornost je lična, a blagoslov nije apstraktan pojam, već stvarnost koja se prepoznaje u miru, stabilnosti i unutrašnjem poretku čoveka. Starac Tadej ne obećava lak život, ali jasno pokazuje uzrok duhovne blokade — prekid poštovanja prema onima preko kojih smo dobili život. U tom smislu, poslušnost nije poniženje, već izlaz iz zastoja. Ne zato što su roditelji bezgrešni, već zato što je poštovanje jače od njihove slabosti.

Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.

U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.

Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.

Kroz 21 praktičnu duhovnu lekciju, svetitelj pokazuje kako deljenje muke, praštanje i slušanje mogu promeniti naše odnose i pogled na život.

U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe – onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.

U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.