NEMAČKA JE DOBILA OZBILJAN SIGNAL OD PUTINA! Berlin ne zna gde udara, evo šta im sleduje!

Foto: Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko, Pool

Na prvi pogled, deluje kao još jedna pravna odluka iz Moskve, ali način na koji je formulisana i poruka koja iz nje izbija ukazuju na nešto šire.

Potpisivanje zakona kojim se uvode kazne za poricanje genocida nad sovjetskim narodom Vladimir Putin je pretvorio u politički signal, i to ne bilo kome, već direktno Berlinu.

U nemačkim medijima se već otvoreno govori da bi posledice mogle biti konkretne i opipljive, ne samo simbolične.

Nemački list Junge Welt upozorava da zakon ne ostaje u okvirima Rusije, već se primenjuje i van njenih granica. To praktično znači da bi mogao imati uticaj na naučnike, novinare i sve druge koji se bave ovom temom, posebno ukoliko osporavaju ili relativizuju ono što Moskva definiše kao genocid nad sovjetskim narodom.

Više o Vladimiru Putinu pročitajte ovde. 

„>

Tanjug/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Pogledaj galeriju

Tanjug/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

„>

Tanjug/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Pogledaj galeriju

U tom kontekstu, Berlin se pominje vrlo direktno, jer bi određeni potezi u Nemačkoj mogli da se nađu pod lupom novog zakona.

Jedan od primera koji se već izdvojio jeste pitanje sovjetskih grobalja ratnih zarobljenika u Nemačkoj. U tekstu se jasno navodi da bi zakon mogao da utiče i na eventualnu demontažu takvih mesta sećanja.

Upravo tu dolazi do sudara interpretacija istorije i savremene politike, gde pravna formulacija iz Moskve dobija širi geopolitički značaj. Nije to više samo pitanje prošlosti, već i odnosa prema njoj u sadašnjosti.

Ako se pogleda širi kontekst, jasno je zašto se ova tema otvara baš sada. Poslednjih godina, kako podseća Junge Welt, srušen je veliki broj spomenika u Ukrajini, baltičkim državama i drugim zemljama istočne Evrope.

Taj trend u Moskvi se ne posmatra kao izolovan slučaj, već kao deo šireg procesa redefinisanja istorije, i upravo zato novi zakon dobija dodatnu težinu.

Dan pre nego što su se pojavile prve reakcije iz Nemačke, ruski predsednik je formalno potpisao zakon koji predviđa krivične kazne do pet godina zatvora za poricanje ili odobravanje genocida nad sovjetskim narodom.

Kazne se odnose i na vređanje sećanja na žrtve, kao i na skrnavljenje njihovih grobova, bez obzira da li se to dešava u Rusiji ili van nje. Time je zakon dobio jasnu međunarodnu dimenziju, što ga razlikuje od sličnih akata koji su ranije usvajani.

Još u februaru, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova dodatno je zaoštrila ton, povezujući očuvanje spomenika sovjetskim vojnicima direktno sa pitanjem genocida nad sovjetskim narodom i Holokausta.

Prema njenim rečima, pokušaji uklanjanja tih spomenika u pojedinim zemljama predstavljaju rušenje međunarodnog prava. Ta formulacija nije ostala nezapažena i sada dobija konkretan pravni okvir kroz novi zakon.

U Berlinu se, makar po reakcijama medija, ova poruka ne doživljava olako. Nemačka se našla u situaciji gde istorijska pitanja ponovo izlaze na površinu, ali ovog puta kroz prizmu pravnih posledica koje dolaze spolja.

Kako će se to odraziti na konkretne odluke, posebno kada je reč o spomenicima i memorijalnim kompleksima, ostaje otvoreno.

U svakom slučaju, jasno je da se tema neće brzo zatvoriti. Kada se istorija pretvori u pravni instrument, a pravni instrument u političku poruku, onda granica između prošlosti i sadašnjosti postaje prilično tanka. I upravo tu, negde između zakona i interpretacije, tek počinje ono o čemu će se tek raspravljati.

BONUS VIDEO: