NEMA GREHA KOJI SE NE MOŽE OPRATI – EVO KAKO: Starac Jefrem Arizonski otkriva kako su čak i bludnici i prestupnici postajali svetitelji

Druga saborna poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 75 (1,1-13)

1. Starešina izabranoj gospođi i deci njezinoj, koju ja volim u istini, i ne samo ja, nego i svi koji su poznali istinu,2. radi istine koja ostaje u nama i s nama će biti vavek:3. „Da bude s vama blagodat, milost, mir od Boga Oca i od Gospoda Isusa Hrista, Sina Očeva, u istini i ljubavi.4. Obradovah se veoma što sam našao neke od dece tvoje da hode u istini, kao što primismo zapovest od Oca.

5. A sad, molim te, gospođo, ne kao da ti novu zapovest pišem, nego koju imadosmo od početka, da ljubimo jedni druge.6. A ovo je ljubav: da hodimo po zapovestima njegovim. Ovo je zapovest, kako čuste od početka, da po njoj hodite.7. Jer mnoge varalice iziđoše u svet, koji ne priznaju Isusa Hrista da je došao u telu; takav je varalica i antihrist.8. Čuvajte se, da ne izgubimo ono što uradismo, nego da primimo potpunu platu.9. Svaki koji prestupa i ne ostaje u učenju Hristovom, taj Boga nema; a koji ostaje u učenju Hristovom, on ima i Oca i Sina.

10. Ako neko dolazi k vama i ovo učenje ne donosi, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte se.11. Jer ko se pozdravlja s njim, učestvuje u njegovim zlim delima.12. Imao bih mnogo da vam pišem, ali ne htedoh na hartiji i mastilom, nego se nadam da ću vam doći i usmeno vam govoriti, da radost naša bude potpuna.13. Pozdravljaju te deca sestre tvoje izabrane. Amin.“

Jevanđelje po Marku, začalo 68 (15,22-25; 33-41)

22. I dovedoše ga na mesto Golgotu, što znači: Mesto lobanje.23. I davaše mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze.24. I kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove bacajući kocku za njih ko će šta uzeti.25. A bejaše čas treći, i razapeše ga. 

33. Akada nastade šesti čas, bi tama po svoj zemlji do časa devetoga. 34. I u deveti čas povika Isus iz svega glasa govoreći: „Eloi, Eloi, lima  avahtani?; što znači: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?" 35. I neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: „Eno zove Iliju." 36. A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga, govoreći: „Ostavite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine; 37. I Isus povika iz sveg glasa i izdahnu.

38. I zavesa hramovna razdre se na dvoje odozgo do dole. 39. A kad vide kapetan koji stajaše prema njemu da tako uzviknuvši izdahnu, reče: „Zaista čovek ovaj Sin Božiji beše." 40. A bejahu tu i žene gledajući izdaleka, među kojima beše i Marija Magdalina i Marija mati Jakova Maloga i Josije, i Salomija, 41. koje i kad on beše u Galileji iđahu za njim i služahu mu; i mnoge druge i koje bejahu došle s njim u Jerusalim.

Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.

U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.

Kada pohlepa i sebičnost guše dobrotu, poruka Prepodobnog Nikodima Agiorita pokazuje kako hrabrost i istrajnost oblikuju unutrašnju svetlost.

Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.