“NEMA DUŠE KOJA U NEŠTO NE VERUJE, AKO NE VERUJU ISPRAVNO, VERUJU U ĐAVOLSKE SPLETKE”: Iz Sabornog hrama u Valjevu, vladika Isihije poslao opomenu

Na praznik kojim Crkva proslavlja pobedu pravovernog učenja o poštovanju svetih ikona nad ikonoboračkom jeresi u 9. veku, liturgijsko sabranje u hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu predvodio je vladika Isihije. Vladici su sasluživali brojni sveštenici Eparhije valjevske, dok su pevnicu i horove Hadži Ruvim i Emanuil pratili dirigenti Milica Stepanović Baba-Milkić i Vanja Urošević, donoseći u hram svečanu i molitvenu atmosferu.

– U crkvi se klanjamo pred ikonom ne poštujući komad drveta, već lik koji je izobražen na ikoni – Samog Gospoda, Bogorodicu i sve svete – istakao je vladika Isihije, naglašavajući dubinu i značaj praznika za duhovni život vernika.

Radovi na proslavi praznika uveliko su odmakli, a Srpska pravoslavna crkva je na svom zvaničnom sajtu apelovala na vernike da svojim prilozima doprinesu završetku hramovnog i liturgijskog programa, kako bi zajednica mogla u potpunosti da proslavi ovaj sveti događaj.

Istorijska borba za očuvanje vere

– Nedelja pravoslavlja slavi spomen na pobedu i učvršćivanje naše vere. Svi dogmati, stvoreni u prvom milenijumu hrišćanstva, potvrđeni su opravdavanjem ikona i njihovim pobožnim poštovanjem. Nama danas to deluje prirodno i uobičajeno, pa je teško zamisliti da je nekada vođena tako žestoka borba, u kojoj su učestvovali i carevi, a Crkva bila podeljena – kazao je vladika Isihije, podsećajući na događaje u Vizantiji kada su carica Teodora i njen sin car Mihailo 843. godine, zajedno sa narodom, posvedočili ispravnost ikonopoštovanja nakon višegodišnjeg razdora, u kojem su mnogi Božji vernici stradali.

Ikona kao lik i obraz

– Ikona je lik, obraz. Glavna i prva ikona jeste lik Gospoda Isusa Hrista. On je Sam svedočio blagoslov ikone ostavivši čuveni obris Svog lica u Plaštanici. Nerukotvorena ikona dokazuje da i bez ljudskog stvaranja ona predstavlja Njegov Lik i dostojna je svakog poštovanja i klanjanja. Sveti Vasilije Veliki još pre ikonoborstva učio je da se, gledajući ikonu, klanjamo njenom prvoliku, nosiocu obraza – kazao je vladika, a potom dodao:

– U crkvi se klanjamo pred ikonom ne poštujući komad drveta, već lik koji je izobražen na ikoni – Samog Gospoda, Bogorodicu i sve svete, koje je Crkva proglasila našim zastupnicima pred Gospodom – objasnio je vladika Isihije, naglašavajući neraskidivu vezu poštovanja ikona i duhovnog života hrišćana kroz vekove.

Foto: Eparhija valjevska

 

Vladika je podsetio vernike da smo i mi sami nosioci Božjeg obraza, sa zadatošću poštovanja svakog čoveka.

– Mi smo nedovršene ikone, dok su samo svetitelji dovršeni i proslavljeni pred Bogom. Slikati lik Gospoda Hrista ne samo da je dozvoljeno, već je duboko svedočanstvo našeg pravoslavljanja, jer potvrđuje da je Bog zaista postao čovek – poučio je vladika, podsećajući i na stvaranje relikvija, materijalnih nosilaca poštovanja ovaploćenog Sina Božjeg, Presvete Bogorodice i svetitelja.

Liturgija i blagodat u svakodnevnom životu

– Važno je da danas proslavljamo svoje ikone i da ih poštujemo kao obraze Gospoda Hrista, Kome neka je slava u vekove vekova, zajedno sa bespočetnim i neizobrazivim Njegovim Ocem i Duhom Svetim – blagoslovio je vladika verni narod, koji je, predvođen njime i sveštenicima sa ikonama u rukama, litijski obišao hram u čast pobede pravoverja. 

Na kraju sabranja, vladika je podvukao:

– Nema duše koja u nešto ne veruje. Mnogi misle da ne veruju, ali ako ne veruju na pravi način, veruju u đavolske spletke koje ih udaljavaju od istine i pravog hrišćanskog života. Ako kažemo da smo vernici, a ne verujemo ispravno, nećemo primiti blagodat Božju. Zato verujmo ispravno i poštujmo svoje ikone, krstove i svete mošti, iz kojih isijava blagodat. Poštujmo i crpimo iz njih duhovnu snagu – zaključio je vladika Isihije, pozivajući verne da u Hrista Gospoda ispovedaju veru iskreno i predano.

U prisustvu gradonačelnika i vernog naroda, praznik je obeležen liturgijom, slavskim kolačem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja istaknutom pripadniku Vojske Srbije za izuzetnu saradnju Crkve i vojske.

Blagodat se razlila Sabornim hramom u Valjevu – episkop valjevski rukopoložio novog prezvitera, a službeniku Eparhije dodelio čin protonamesnika.

Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.

Rukopoloženje Duška Perića i beseda vladike Isihija o slobodi, pokajanju i Božjoj ljubavi učinili su liturgiju događajem koji povezuje grad i Crkvu