NEBOJŠA KRSTIĆ, MARKETINŠKI STRUČNJAK I POLITIČKI ANALITIČAR! Aleksandar Vučić jeste pobedio „krvavu šaku“!

Predsednik Vučić tvrdi da je pobedio obojenu revoluciju. Neki misle da je njegova tvrdnja preambiciozna, s obzirom na to da su neki fakulteti i dalje blokirani, neke raskrsnice i ulice takođe.

Da bismo razumeli šta je obojena revolucija i šta je pobeda nad njom, moramo da odemo korak nazad.

Pokret „krvava šaka“ (kome tepamo terminom obojena revolucija) nastao je brutalnom političkom zloupotrebom tragedije u Novom Sadu. Ova zloupotreba je nastala kao prirodna posledica nekolikih prethodnih turnusa zloupotreba, počevši od jedne velike elementarne nepogode, mislim na poplave iz 2014, pa kasnije na politizacijama svake saobraćajne nesreće, pa u nastavku s lešinarenjem na tragičnoj pandemiji KOVID, na ubistvu dece u „Ribnikaru“ i mladih ljudi u Duboni i okolnim selima.

Potom se lešinarilo na litijumu, tako što se to buduće rudarenje proglašavalo za smak sveta. Tako da je novosadska tragedija onima koji su namerili da na lešinarenju osvajaju vlast došla kao kec na desetku.

SUROVO I TAČNO

Ovo što tvrdim može da deluje surovo, ali, nažalost, tačno je. Imam nekoliko dokaza. Pre svega, elementarne nepogode dešavaju se oduvek. Saobraćajne nesreće otkako postoji saobraćaj.

I masovna ubistva, nažalost, naša su realnost. Dešavala su se i u vreme bivših režima. Ne postoji rudarenje i industrija koja na određeni način ne zagađuje okolinu. Bilo je epidemija infektivnih bolesti i ranije. I masovnih nesreća.

U Novom Sadu je u požarima 2008. i 2012. u dve diskoteke izgorelo 14 mladih ljudi. U to vreme nijednoj političkoj stranci, nijednom NGO, nijednom mediju nije na pamet palo da vodi kampanju lešinarenja i dizanja uličnih nemira zbog toga.

U međuvremenu se nešto promenilo. I u odnosu nekih stranih službi prema Srbiji i u tome da je Srbija dobila medije kakvih nema nigde na svetu – medije kojima je jedini zadatak da koriste svaku nesreću, tragediju i svaku temu da se njenim spinovanjem i okrivljavanjem vlasti javnost ne bi dovela do histerije, koja treba da se izlije na ulicu kako bi se nasiljem postiglo ono što im nikako ne polazi za rukom na izborima.

Ono što je novitet u ovih poslednjih sedam meseci, a u odnosu na prethodne kampanje destruiranja države i društva bila je izražena beskrupuloznost organizatora „krvave šake“, koji su radili po stavkama iz „Hrvatske kuharice“, udžbenika anarhističnog delovanja na fakultetima koji je pisala služba susedne zemlje za svoje potrebe, koje njeni zvaničnici često i ne kriju.

Beskrupuloznost se sastoji u tome što je za izvođače prljavih radova angažovana mladost Srbije: studenti, učenici srednjih škola, a nije se prezalo ni od ulaska u osnovne škole, čije su blokiranje aktivno vršili i neki direktori Šolakovih medija.

Foto: TV Pink/printscreen

Dok su se u prve redove „krvave šake“ isturali mladi ljudi, naša deca, organizatori, profesori, stranački i NVO šefovi kukavički su se krili, sve skupa sa svojim mentorima iz inostranstva, u zgradama Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, odakle za sedam meseci nije iscurio nijedan selfi, nijedan frejm snimak sastanka tzv. plenuma, što je u vreme društvenih mreža i aktivne prisutnosti tih mladih ljudi na njima, podvig ravan čudu.

U odnosu na zloupotrebu dece, čak i one maloletne, „krvava šaka“ u Srbiji verovatno je najpodmukliji i najprljaviji pokušaj državnog udara u istoriji obojenih revolucija.

I sad dolazi pitanje da li je Vučić, odnosno, Srbija, pobedila „krvavu šaku“, tj. obojenu revoluciju. Jeste, s obzirom na to da su svi sedmomesečni pokušaji zauzimanja institucija, RTS propali, a da policija ne samo što nije iskoristila nijednu zakonom dozvoljenu meru sile već je aktivno štitila one koji krše Ustav, zakone, bezbednost saobraćaja i vrše nasilje. Kad kažem nasilje, mislim na ono pasivno (a to su blokade mostova, puteva i ulica) i ono otvoreno fizičko (primer prebijanja žena i omiljenog lekara u Nišu, pa do linčovanja studenta Miloša Pavlovića i trojice njegovih kolega u Studenjaku).

ŠAKA DOLARA

A da li je pobedila sve one „intelektualce“ koji su u Srbiji spremni da za šaku dolara podrže nasilje, bezakonje i rade protiv svoje zemlje? Da li je pobedila sve strane službe koje su organizovale haos u Srbiji? Da li je pobedila one koji su na ovaj organizovani haos potrošili milione evra?

Da li je pobedila medije koji deluju u Srbiji na način koji nije dozvoljen bilo gde u demokratskom svetu?

Mislim da je dobila još jednu bitku. Ali hibridni rat protiv Srbije, onaj koji u različitim modifikacijama traje već 12 godina, bojim se, nastaviće se. Dokle? U svetu trenutno postoji daleko veći problemi na koje niko nema odgovore, pa ne treba ni od skromnog političkog komentatora očekivati da sve zna.

Bonus video