Sveta Petka Trnova praznuje se kod Srba kao udruženi kult dve svetice − Paraskeve Rimske i Svete Petke.
Prepodobna mučenica Paraskeva, u narodu poznata i kao Vetrena Petka, Letnja Petka ili Paraskeva Rimljanka bila je ranohrišćanska svetiteljka.
Rodom Rimljanka, rođena u hrišćanskoj porodici, prepodobna mučenica Paraskeva je živela u drugom veku. Posle smrti roditelja, koji su bili veoma imućni, sve nasleđeno je podelila sirotinji i zamonašila se.
Zbog vere u Gospoda, zatvarana je, mučena i na kraju posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija, oko 140. godine.
Po nalogu bugarskog kralja Asena prenesena je u Trnovo i sahranjena u crkvi nazvanoj njenim imenom. Njene mošti kasnije su prenete u Carigrad.
Sveta Petka Trnova je ženski praznik, pa mnoge žene poste sedam dana, da bi se danas pričestile.
Paraskeva Rimska često se meša sa Prepodobnom mati Paraskevom – Svetom Petkom, koja se slavi 27. oktobra, iako je između života dvaju svetica skoro hiljadu godina istorije.
Svetiteljke se na ikonama razlikuju po drugačijim obeležjima — Paraskeva Rimska, zaštitnica slepih, u rukama drži pločicu sa urezanim očima, dok Sveta Petka u rukama nosi krst i grančicu mirte. Na praznik Paraskeve Rimske kneginja Milica je iz Trnova u Ljubostinju prenela mošti vizantijske svetice, prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke.
Zbog toga se u srpskoj pravoslavnoj crkvi istoga dana obeležavaju i Paraskeva Rimska, i prenos moštiju srpske Svete Petke, a taj praznik naziva se kombinovanim imenom Sveta Petka Trnova.
Narodni običaji i verovanja
U srpskom narodu, ovaj praznik ima snažnu simboliku i niz strogih običaja, posebno u vezi sa ženama, prirodom i zdravljem!
Zabrana ženskih radova
Najrasprostranjeniji običaj jeste stroga zabrana svih ručnih radova – šivenja, vezenja, tkanja, predenja i sečenja. Postoji verovanje da na Svetu Petku Trnovu ne valja mesiti hleb, prati veš, ili raditi bilo šta od ručnih radova.Veruje se da onaj ko se na ovaj dan ogluši o zabrane može biti „uboden trnjem“, odnosno da će ga snaći nesreća ili bolest. Zbog toga se praznik i zove Trnova Petka – kao simbol trnja, kazne i opomene.
Zaštita zdravlja i plodnosti
Žene se ovog dana mole za zdravlje, posebno u vezi sa očima, kožom, ranama i sterilitetom. Postoje molitve koje se čitaju ispred ikone Svete Petke, a veruje se da posebno pomaže ženama koje žele da rode.
Poštovanje prirode
U nekim selima, ne dira se zemlja – ne ore se, ne kopa, ne bere bilje. Priroda se toga dana „odmara“. Veruje se da ko radi zemlju, može navući na sebe gnev svetiteljke u vidu nepogoda, suše ili bolesti.
Zavetine i molitve kod zapisa
U mnogim selima u Srbiji i Bosni, 8. avgust se praznuje kao zavetni dan (zavetina). Ljudi odlaze kod zapisa (svetih stabala), pale sveće i mole se za zdravlje cele zajednice.
POGLEDAJTE JOŠ:
DRŽAVA ĆE SE POVUĆI I NAPRAVITI PLAN! Brnabić: Onda će uslediti ODLUČNA akcija!
SRPSKI PILOTI SPASILI MANASTIR I DŽAMIJU! Oglasili se nakon strahovitih borbi sa vatrnom stihijom u Crnoj Gori!
OVO JE DIREKTAN NAPAD NA BEZBEDNOST NOVINARA“! ANS: „Tajkunski mediji otvoreno podstiču nasilje