NE DAMO NI PEDALJ SRBIJE! Košare su svedočanstvo o herojskom otporu albanskim teroristima i najmoćnijoj vojnoj alijansi sveta

Bitka za Košare! Tri reči koje su u dušu svakog rodoljubivog Srbina utkane nakon strašnih dana NATO agresije 1999. Košare, karaula na granici SR Jugoslavije i Albanije, bila je ključna tačka na kojoj je zaustavljen planirani kopneni prodor neprijatelja na našu teritoriju.

U tih dva meseca, od Vaskrsa 9. aprila do 10. juna, sabrane su priče o najvećem herojstvu znatno malobrojnijih pripadnika naše vojske pred neprijateljem čiji je cilj bio da uđe u državu koja se branila, pre svega, pred snagama najmoćnije vojne alijanse sveta.

Srpski telegraf pisao je u mnogo navrata, najviše od svih medija, o junacima s Košara. U ovom dodatku prenosimo samo delić jedne priče…

KARAULA MORINA

Veliki petak 9. aprila 1999. Major Dragutin Dimčevski na neprekidnoj je vezi s jedinicama na karaulama. Na motoroli čuje da je artiljerija iz Albanije počela da zasipa karaulu Morina. Odmah se sprema i iz Đakovice odlazi na komandno mesto bataljona, gde ga vozi stariji vodnik Dejan Stefanović.

Tamo ga čeka komandant graničnog bataljona major Duško Šljivančanin. Dogovaraju se da Šljivančanin krene na Morinu, a Dimčevski na Košare s vodnikom Zlatkom Nikolićem, šest vojnika i dva vozila. Odmah kreću na Košare i ne sluteći da odlaze u pakao, koji će trajati do kraja agresije. Posle zadnje krivine ispred karaule nailaze na traktor posred puta od kog ne mogu da prođu vozilima. Tim traktorom je vodnik Tomislav Račić sam došao iz Batuše čim je čuo da je napad počeo. Takvi su graničari, njima je granica važnija od života.

Račića su ispred karaule uočili teroristi s albanske teritorije i otvorili vatru na njega mitraljezom. Račić je munjevito iskočio iz traktora u pokretu, zaklonio se i otišao do boraca na liniji. Da je Dimčevski prošao vozilima pored traktora, ne bi im bilo spasa jer su teroristi to područje pokrivali mitraljezom.

74 – KM DUŽINA FRONTA NA KOŠARAMA

20 – HILJADA OVK TERORISTA OBUČENO U TAJNIM LOGORIMA U ALBANIJI

Dimčevski preuzima komandu nad celim rejonom odbrane Košara, gde su se vodile krvave bitke s plaćenicima, specijalcima i teroristima koji jurišaju iz Albanije. U šest časova neprijatelj prebacuje artiljerijsku paljbu na karaulu, koju pogađaju četiri mine. Naši borci na 120 do 150 metara vide grupu od desetak terorista s ogromnim rancima na leđima kako izlaze iz šume, razvijeni u strelce za borbu.

Deru se kao drogirani, a naši borci otvaraju vatru iz mitraljeza i tromblona, nekoliko mrtvih terorista pada u sneg. Upomoć im priskače tridesetak plaćenika, a uskoro počinje i minobacačka vatra. Ubrzo se na motoroli čuje da je karaula Košare na celom rejonu odbrane napadnuta minobacačima, bestrzajnim topovima, a posle artiljerijske pripreme teroristi pokušavaju pešadijski proboj.

– Kako je, borci, držite se hrabro, ne sme ni pedalj ove zemlje da padne! Ovo je borba na život i smrt – govori major Dimčevski.

Nazad se nije imalo gde, teroristi kidišu sa svih strana, pokušavaju da opkole graničare. S teritorije Albanije gruvaju minobacači i teška artiljerija, ali malobrojni srpski vojnici ih hrabro dočekuju i odlučno odbijaju mnogostruko jačeg neprijatelja. Dimčevski ide od rova do rova, od vojnika do vojnika, hrabri ih, podiže im moral. Bili su to najkritičniji trenuci na području Košara: odnos snaga je bio 30 na jedan u korist neprijatelja.

Sve do 19 časova Dimčevski sa borcima odoleva svim napadima. Uveče, borci su u potkovici, odnosno u džaku i ostaju bez municije. Jedni drugima dele poslednje metke i pokoju bombu. Vodnik Saša ima pištolj 7,65 milimetara, bombu i par metaka u automatskoj pušci.

VI STE NAM SVE

Dimčevski takođe ostaje s nekoliko metaka. Mine udaraju u grudobrane, a naši borci, mada izuzetno motivisani za borbu, moraju na rezervne položaje. Desetar Šarac izlazi iz rova i tog trenutka mina pada direktno na mesto na kome je samo sekund bio. Sreća.

Vojnici kažu Dimčevskom:

– Gospodine majore, čuvajte se!

– Ima ko će da me zameni, ne brinite – odgovara major, na šta jedan borac dobacuje:

– Ne može vas niko da zameni, vi ste nama sve.

Srpski telegraf se izborio za spomenik

Foto: ST/D. KADIĆ

Srpski telegraf rado piše o junacima naše istorije, ali ni o kome nismo pisali koliko o herojima s Košara. Naša upornost i istrajavanje da sećanje na njihovu žrtvu živi dovela je do toga oni danas imaju spomen-obeležje, dva bulevara, a što je važnije od svega, za njih danas znaju i oni koji se te 1999. nisu ni rodili.

Naš list je 31. maja 2017. pokrenuo inicijativu da se golobradim mladićima s Košara, jer većina ih je napunila jedva 20, podigne spomenik. Ni slutili nismo da će za svega šest meseci biti prikupljen novac, čak tri i po miliona dinara, da će ubrzo spomenik biti gotov i nepune tri godine kasnije i svečano otkriven. Tačno 21 godinu posle pogibije, ovi heroji, njih 108, dobili su mesto na koje svako može da dođe i pokloni se njihovom junaštvu.

BONUS VIDEO