NAPRAVILI SU JE DA JE RAZRUŠE! Autorski tekst: VELJKO ODALOVIĆ, predsednik Komisije za nestala lica: Jedini ko je od 1918. do danas stradao jeste srpski narod

Velike sile su u svakom sukobu, ratu, miru vodile odlučujuću i ključnu ulogu. Nijedan rat na našim prostorima nije počeo jer su ga samo i isključivo želeli narodi, države s ovog prostora. Uvek su ratovi počinjali onako kako je neka od velikih sila želela. Ratovi su nas sve više udaljavali jedne od drugih. Nijedan mir posle tih ratova nismo sami zaključili. I mir i granice su opet određivale velike sile. Iz tih ratova smo izlazili manji, slabiji, s velikim brojem otvorenih pitanja koje velike sile nisu htele da zatvore jer su im upravo ona služila kao osnova za nove ratove. I tako kroz istoriju, vreme, ratove.

VOJNA MOĆ

Kraj Prvog svetskog rata, ogromna razaranja, žrtve… To je bio trenutak u kojem se traži neko trajnije rešenje. Ideja jugoslovenstva je bila živa i ovo je bio pogodan trenutak da se ostvari. Velike Narodne skupštine Crne Gore i Vojvodine donose 25. i 26. 11. 1918. prve odluke – odluke o prisajedinjenju ovih prostora Srbiji. Krfska deklaracija 1917. i Ženevski sporazum 1918. u dobroj meri su u tom trenutku odredili sudbinu ovih prostora.

Sile Antante su prihvatile stvaranje Kraljevine SHS kao stabilizujući faktor na Balkanu, kao nagradu Srbiji za njenu ulogu i velike žrtve u ratu, što je i obezbedilo međunarodno priznanje.

Kralj Aleksandar je odigrao jednu od ključnih uloga u formiranju Kraljevine SHS. Podržavao je ideju ujedinjenja Južnih Slovena pod srpskom krunom.

Srbija je posle velikih pobeda imala vojnu i političku moć da bude nosilac. Godine 1929. kontinuitet se nastavlja, ali se menja i naziv. Kraljevina SHS 3. oktobra 1929. menja naziv u Kraljevina Jugoslavija.

Nikola Pašić je takođe imao razumevanja za ovu ideju, ali je i jasno ukazao na probleme između Srba i Hrvata, ukazujući na različit duh, vaspitanje i narav ova dva dominantna naroda u Kraljevini SHS. Govorio je tada da kada bi Srbi i Hrvati bili u jednoj državi, doveli bi je brzo do propasti u trenucima kada bi se zahtevala njihova sloga u odbrani njihove zajednice. Kasnije trajanje Jugoslavije je, nažalost, to i potvrdilo.

Drugi svetski rat i odnos hrvatskog vođstva i većeg dela naroda prema fašističkoj Nemačkoj i Italiji i stvaranje ustaške države su upravo potvrdili Pašićevo viđenje naših odnosa. Stradanje i genocid nad Srbima su najbolji pokazatelj i, nažalost, najtragičnija posledica naših različitosti. Srbija je opet bila, kao i u Prvom svetskom ratu, na pravoj strani istorije, ali ponovo s ogromnim žrtvama.

Dalje trajanje Jugoslavije od 1945. pa sve do 1991. vreme je nastavka stradanja Srba i njihovog proterivanja s vekovnih ognjišta.

Hrvatska se nikada nije odrekla svojih ideja o stvaranju svoje države bez Srba. Ova sadašnja je stvorena na ogromnim zločinima nad Srbima.

Foto: Wikipedia

Period od 1991. do 1995. umnogome se može uporediti s periodom NDH jer su zločinci opet obučeni u crne ustaške uniforme nastavili svoj krvavi pir. Žrtve – ponovo Srbi.

Šta zaključiti?

Srbi u dobroj veri i nameri napraviše zajedničku državu u koju su uneli sve što su imali. Uneli su i žrtve. Trećinu svog stanovništva, koje je u oslobodilačkim ratovima dalo svoje živote za slobodu svih, i Srba i Hrvata i Slovenaca.

AGRESIVNO

Danas, ta dilema da li nam je Jugoslavija bila potrebna, tema je koja se još s ove vremenske distance ne može u potpunosti sagledati. Opet su velike sile bile te koje su iz njima znanih razloga i interesa razorile još jednu našu zajedničku kuću ne želeći da ona kao primer preko potrebnog zajedništva dalje postoji. Čini mi se da su je i napravili da je razruše. Jedini ko je u ovom međuprostoru od 1918. do danas stradao jeste srpski narod.

Agresivno ponašanje zapadnih centara moći danas i njihovo nastojanje daljeg rastakanja naše države (KiM, RS…) samo je potvrda da zapadni centri moći ne žele ovaj prostor uređen, bez tenzija, izazova i otvorenih pitanja. Njihova uloga se mnogo ne razlikuje ni od uloga brojnih velikih i moćnih koji su na ovom prostoru bili ti koji žele da uređuju sve bez obzira na posledice koje se ipak najviše tiču nas koji smo živeli i živimo danas na ovim prostorima.

BONUS VIDEO