– Gospod Hristos je istinski Prolaz, Put, Istina i Život – rekao je mitropolit, ukazujući da Duh Sveti ne dolazi kao ideja ili učenje, već kao oganj koji zapaljuje ugašena kandila ljudskih duša.
– Jedino je blagodatna propoved Hristove Crkve sposobna da preobrazi čoveka – podvukao je on – jer nijedna filosofija, nijedna mudrost sveta ne može učiniti ono što čini Duh Sveti.
I u toj sili Duha, kao nevidljivoj struji koja nosi Crkvu vekovima, ispraćena je sveta relikvija – leva ruka Svetog Save, onog koji je Srbe krstio ne samo vodom, već i umom, srcem i delom.
U tišini hramovske svetlosti, dok su zvona kao jeka vekova najavljivala ovaj sveti trenutak, patrijarh Porfirije je u svojoj besedi obasjao dubinu ovog događaja:
– Ruka Svetog Save je vodila svetu litiju koja nije tek šetnja, već molitveni hod ka večnosti. Ruka koja nas je Hristom zapečatila jednom za svagda.
U prisustvu vernog naroda, sa suzama u očima i ikonama u rukama, ova sveta ruka – sačuvana uprkos vekovima, ognju i pepelu – pošla je putem ka Mileševi, onamo gde je prvi put položena u bele tišine svetogorskog nasleđa. Preuzeo ju je protojerej-stavrofor Nikola Perković, koji se u pratnji policije i molitvene tišine uputio ka svetinji kod Prijepolja.
– Sveti Sava je spaljen, ali nije nestao. Njegova levica ostala je među nama da bude znak, put i svetlost. Duhom Svetim, koga danas slavimo, sve što je u Hristu, sve što pripada Svetoj Trojici, prevazilazi i vreme i prostor – rekao je patrijarh Porfirije.
Ova rečenica je poput duhovne mape, jer Sveti Sava nije samo istorijska ličnost, već večna prisutnost. Njegova ruka nije relikvija, već proročka živa reč, upisana u biće svakog Srbina koji zna da bez korena nema ni krova.
I dok se sveta relikvija vraćala u Mileševu, duh Mileševe se useljava u svakog vernika. Jer, kako je patrijarh rekao:
– To je ruka koja pokazuje da je svako mesto na kojem stojimo – oltar. Svako je pozvan da bude služitelj tajne Božje. Da bude – sveštenik.
U ovom svetom danu, Crkva se nije samo podsetila svog rođendana. Ona je proslavila svoje očinstvo – onog koji ju je, poput Hristovog apostola, osnovao među Srbima. Onog koji je prvi pokazao da Duh Sveti ne dolazi u vetru i ognju da bi razorio, već da bi sabrao. Da bi ljubavlju uobličio narod, Jevanđeljem zapečatio dušu i rukom blagoslovio vekove.
Ruka Svetog Save se vratila u Mileševu, ali nije nas napustila. Jer, kako reče patrijarh Porfirije:
– Ona je i dalje sa nama – u svakom mestu gde pravoslavna srpska duša diše, misli, govori i moli se Bogu. Ali ne samo za sebe, već za sve narode, jer Duhovi nisu samo rođendan Crkve, već poziv svim narodima da postanu – Crkva.
U tom pozivu, u tom hodu, u toj tihoj litiji kroz vekove – ruka Svetog Save i dalje vodi.
Leva ruka Svetog Save svečano je dočekana dan uoči velikog praznika i gradske slave – Spasovdana.
Uz svetu relikviju — levu ruku Svetog Save i blagoslov patrijarha Porfirija, Spasovdanska litija obasjala je srce Beograda. Na čelu povorke je i heroj sa Dunava – alas koji je spasao 33 života, a sada nosi Časni krst kroz molitveni hod prestoničkim ulicama.
Jedini sačuvani deo svetih moštiju prvog srpskog arhiepiskopa, netruležna ruka Svetog Save, ostaje u Hramu Svetog Save do 8. juna 2025.
U dugačkom redu, strpljivo i sa molitvom na usnama, žitelji prestolnice, ali i bogoljubive duše iz svih srpskih krajeva.
POGLEDAJTE JOŠ:
NAŠA SNAGA JE U POLITICI ALEKSANDRA VUČIĆA! Adrijana Mesarović zahvalila građanima Kosjerića i Zaječara na pobedi
OBJAVLJENA NEDELJNA VREMENSKA PROGNOZA! Pljuskovi i grmljavina, upaljen meteoalarm, a evo kad se vraćaju vrućine
SRBIJA JE KLJUČAN FAKTOR STABILNOSTI! Vučević: Jedinstvo sa Republikom Srpskom podignuto na novi nivo čvrstine i otpornosti