NAJVAŽNIJE JE I NAJKORISNIJE DA SE MOLIMO IZMEĐU PONOĆI I DVA UJUTRU! Arhimandrit Amvrosije objasnio zašto je pravi vernik baš u ovo vreme budan i kako time spasava i sebe i svet

Molitva zauzima središnje mesto u duhovnom životu pravoslavnog vernika. Ona nije samo izgovor reči, već susret sa Bogom, razgovor srca, čin pokajanja, zahvalnosti i nade. Preko molitve, čovek stupa u zajednicu sa tvorcem, uzdiže se iznad svakodnevnih briga i učestvuje u tajni večnog života.

Ona je temelj duhovnog postojanja. Pravoslavni vernik kroz molitvu ne traži da se svet menja po njegovoj meri, već da se njegovo srce uskladi sa Božijom voljom. Molitva postaje mesto preobražaja, borbe sa sobom, ali i utehe i snage. Bez molitve, duhovni život ostaje površan i nemoćan, jer upravo ona vezuje čoveka za izvor života — Boga.

Molitva u pravoslavlju ne pripada samo trenutku — ona je način življenja. Bilo da se uznosi tiho, u sobi, ili zajedno sa zajednicom u crkvi, ona ima isti cilj: da srce omekša, duh se podigne, a čovek približi večnosti. Zato i postoji ona drevna hrišćanska misao: „Ako želiš da razgovaraš s Bogom, moli se. Ako želiš da te Bog čuje — moli se još više.“

Arhimandrit Amvrosije je jednom prilikom istakao i da nije svejedno kad se molimo i kad nam je molitva najviše na korist.

– Korisno je svakoj osobi da ustane noću između 24.00 i 2.00 i da se pomoli bar 15-20 minuta marljivo, sa suzama. Noćna molitva, tako reći, „vredi zlata. “ Od ponoći do 2 ujutru posebno je aktivna demonska sila, ceo svet spava, a pravi vernik je budan u ovo vreme, moli se za rodbinu, najmilije, za ceo svet.

Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.

Borba protiv zla ne vodi se kroz odmazdu, već kroz molitvu, strpljenje i ljubav.

Dušu ne leče ovozemaljska zadovoljstva i sitnice, kaže otac Bojan.

Za takve trenutke donosimo nekoliko kratkih molitvi.