NAJŠOKANTNIJE JE MOLITI SE BOGU ZA OVU STVAR! Starac Emilijan kaže da to svi rade, a zaboravljaju na ključnu stvar!

U pravoslavnom hrišćanskom učenju iskušenja zauzimaju posebno mesto. Ona se ne posmatraju kao slučajne nevolje niti kao puka kazna, već kao deo dubljeg duhovnog procesa u kome se vera proverava, jača i sazreva.

Iskušenja su, prema učenju Crkve, neizbežan deo ljudskog puta i sastavni deo borbe za spasenje.

Sveti oci uče da iskušenja dolaze u različitim oblicima – kroz bolesti, nepravde, gubitke, razočaranja, unutrašnje nemire, sumnje i padove. Ona mogu biti spoljašnja, kada čoveka pogađaju okolnosti na koje ne može da utiče, ali i unutrašnja, kada se vodi borba sa sopstvenim strastima, slabostima i mislima.

U oba slučaja, iskušenje razotkriva istinsko stanje čovekovog srca i pokazuje koliko je njegova vera ukorenjena u Bogu, a koliko u prolaznim sigurnostima ovoga sveta.

U pravoslavlju se naglašava da Bog ne stvara zlo niti uživa u ljudskoj patnji, ali dopušta iskušenja radi duhovne koristi. Kao što se zlato čisti u vatri, tako se i čovekova vera čisti kroz stradanje i nevolje.

Iskušenja postaju škola ljubavi i poverenja u Božiju promisao, čak i onda kada razlozi za određene događaje ostaju skriveni ljudskom razumu.

Ovu duboku istinu sažeto je izrazio starac Emilijan, čije reči ostaju snažna opomena i podsetnik savremenom čoveku:

„Šokantno je da se mi molimo Bogu da promeni situaciju u kojoj se nalazimo, a da ne shvatamo da je on dozvolio da bude upravo takva situacija, kakva jeste, ne da bi promenio okolnosti u našim životim, već da bi promenio nas“.

Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.

Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.

Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere.

Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?