NAJDETALJNIJI VODIČ: Svaki Srbin sanja da ima svoju firmu – evo šta vas čeka kada se usudite da je zaista otvorite

Malo ko u Srbiji nije makar jednom pomislio: „Otvorio bih svoju firmu, pa da radim za sebe.“ Ideja o sopstvenom biznisu mami, ali trenutak kada se zaista odvažite otvara more pitanja. Ko može da otvori firmu? Šta sve treba od papira? Koliko to košta – i da li je pametnije otvoriti radnju ili DOO?

– Najčešće dileme osnivača tiču se izbora između preduzetničke radnje i društva sa ograničenom odgovornošcu (DOO). Razlike su ogromne, pre svega u obimu lične odgovornosti i poreskim obavezama, pa odluku treba doneti pažljivo- objašnjavaju za Republiku iz Advokatske kancelarije Radoičić i saradnici, koja se bavi i korporativnim pravom.

Ko sve može da bude gazda?

Dobra vest – u Srbiji firmu može da otvori svako! I domaći i strani državljani, kao i pravna lica. Naši ljudi se uglavnom odlučuju za preduzetničku radnju ili DOO, dok stranci mogu da osnuju i akcionarsko društvo, pa čak i da posluju preko ogranaka.

Za strance postoji jedan dodatni korak – prevod i overa dokumenata, punomoćja i apostili. Ali prava i obaveze su svima ista. 

– Zakon ne pravi razliku izmedu domaćih i stranih osnivača, što Srbiju čini atraktivnom destinacijom za ulaganja- pojašnjava advokat iz Radoičić advokatske kancelarije. 

Koji oblici firmi postoje i šta to znači za vas?

Ako želite biznis u Srbiji, pred vama je nekoliko opcija. Najjednostavnija je preduzetnička radnja – idealna za freelancere i male poslove, međutim, ovde vlasnik odgovara celom svojom imovinom. Najpopularniji oblik je, naravno, DOO. Za otvaranje je dovoljno samo 100 dinara osnivačkog kapitala, a osnivači odgovaraju isključivo do visine tog uloga – što značajno smanjuje rizik. Tu su još i ortačko društvo (dva partnera, neograničena odgovornost), komanditno društvo (jedni odgovaraju neograničeno, drugi samo do uloga – ali retko viđeno u praksi) i akcionarsko društvo, namenjeno velikim sistemima sa kapitalom podeljenim na akcije.

Papiri, papiri, papiri…

Shutterstock/Roman Samborskyi

Za DOO, najčešći izbor u praksi, potrebni su: osnivački akt, dokaz o uplati kapitala (minimum 100 dinara), izjava o prihvatanju funkcije direktora, overeni potpisi, dokaz o poslovnom prostoru i potvrda o uplati taksi APR-u. Za preduzetnika je jednostavnije – dovoljna je prijava i lična karta. Za ortačko i komanditno društvo potreban je ugovor overen kod notara, a za akcionarsko – statut i dokazi o uplati kapitala.

Kako se najveći broj odbijenih prijava u Agenciji za privredne registre događa zbog sitnih grešaka u dokumentaciji, rešenje je advokatska kancelarija, odnosno angažovanje stručnjaka koji će u vaše ime da vodi ovaj proces. Možda u startu to deluje kao dodatni trošak, ali kada se sve uzme u obzir i stavi na papir, ovo je zapravo najispravnija opcija. 

Koliko traje i koliko košta?

Registraciju vodi Agencija za privredne registre (APR), a zakonski rok je pet radnih dana. Elektronska registracija često bude gotova i ranije – i povoljnija je jer se izbegavaju troškovi overe. Koliko ćete platiti? Za DOO, osnovne takse su oko 4.900 dinara za registraciju i 1.000 dinara za objavljivanje akta. Banke naplaćuju otvaranje privremenog računa, a dodatni troškovi uključuju overu kod notara (5.000-10.000 dinara), prevode i apostile za strance, advokatske i računovodstvene usluge.

Zakljucak je jednostavan: da, svoj biznis možete da pokrenete brzo i za relativno mali novac. Ali odluka o pravnoj formi, priprema papira i sama registracija nisu za igru. Ako sanjate da budete svoj gazda, dobro se pripremite – jer papir i pečat su prva vrata ka ozbiljnom biznisu.

Da li možeš da imaš firmu i stalni posao?

Da, možeš, ali postoje ograničenja. Ako si zaposlen, možeš da otvoriš DOO ili preduzetničku radnju, osim ako ti ugovor o radu ili pravilnik poslodavca ne brane konkurentsku delatnost. Za one koji rade u državnim organima i javnim službama važe stroža pravila – njima je uglavnom potpuno zabranjeno da budu vlasnici i upravljaci firmi, kako bi se izbegao sukob interesa.

Iako zakon dozvoljava kombinaciju stalnog posla i privatnog biznisa, jedno je sigurno – firma traži vreme i energiju. Zato mnogi zaposleni koji testiraju poslovnu ideju biraju da angažuju direktora, dok oni ostaju samo formalni vlasnici.

Poreske obaveze nakon osnivanja firme 

Registracija u APR-u je tek prvi korak – prava obaveza počinje posle toga. Svaka firma mora da plaća akontaciju poreza na dobit, a na kraju godine porez se obračunava po stopi od 15%. Ako promet prede 8 miliona dinara, ulazite i u sistem PDV-a.

Imate zaposlene? Obavezni su i doprinosi za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost. Ko kasni s uplatama – rizikuje kazne i kamate. 

– Poreske obaveze su strogo regulisane i njihovo nepoštovanje može skupo da košta – od zateznih kamata do ozbiljnih kazni. Zato je saradnja sa računovođom i pravnikom ključna da bi poslovanje bilo potpuno usklađeno sa zakonom – upozorava advokat iz Radoičić advokatske kancelarije za korporativno pravo.

Ipak, Srbija nudi i ozbiljne pogodnosti: poreske olakšice za nova radna mesta i IT sektor, poslovanje u slobodnim zonama bez carina i PDV-a, kao i državne subvencije i kredite.