NA UDARU TRAMPOVE ODLUKE KRIK, CINS, BIRN… Ko je finansirao brojne novinare i redakcije širom sveta?

Izvršna naredba predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da na tri meseca suspenduje stranu pomoć, koja je uglavnom sprovođena preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalnog fonda za demokratiju (NED) odraziće se na brojne nevladine organizacije u svetu, ali i na mreže nezavisnih novinarskih istraživačkih agencija i organizacija, od kojih neke imaju svoje ispostave i u Srbiji, piše Euronews Srbija.

Mreže na čiji će rad Trampova odluka svakako uticati su Projekat za prijavljivanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) i Globalna istraživačka novinarska mreža (GIJN), jer su do sada agencije američke vlade bili značajni donatori ovih organizacija. Dok se OCCRP već par mececi, zahvaljujući pisanjima Wikileaksa i francuskog Mediaparta, dovodi u veoma blisku vezu sa USAID-om i Stejt departmentom, GIJN je nedugo posle Trampove odluke pozvao da se finansiranje USAID-a nastavi jer „prekid finansiranja znači da će istraživačke grupe u Africi, Aziji, Latinskoj Americi, Istočnoj Evropi, na Bliskom istoku, i na Pacifičkim ostrvima biti ograničene ili potpuno onemogućene da nastave neprocenjivo istraživanje“. 

Euronews Srbija je pokušao da utvrdi koliko će izvršna naredba Donalda Trampa uticati na istraživačko novinarstvo u Srbiji, ali niko od onih koje su kontaktirali tim povodom nije želeo da odgovori na pitanja. Ipak, na osnovu javno dostupnih podataka, može se otkriti bar deo finansijskih sredstava koje su, u vidu grantova i donacija, dobile organizacije koje navode da se bave istraživačkim novinarstvom i borbom protiv korupcije. 

KRIK je deo OCCRP-a

Deo OCCRP-a u Srbiji je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) što je jasno istaknuto i na njihovom sajtu. 

– KRIK je deo međunarodne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), koju čine neprofitni istraživački centri i nezavisni mediji iz dvadesetak zemalja sveta, od Balkana i Istočne Evrope, do Centralne Azije. OCCRP je pomogao osnivanje KRIK-a i pomaže njegov razvoj – navodi se na njihovoj web prezentaciji, dok se urednik KRIK-a, Stevan Dojčinović, na sajtu OCCRP-a navodi i kao deo tima te organizacije.

Upravo je Dojčinović govoreći za Radio-televiziju Srbije povodom procurelih „Pandora papira“, na pitanje novinarke da li smatra da je objavljivanje takvih dokumenata više u američkom ili javnom interesu i zašto podaci ne cure iz američkih ofšorova rekao da ne zna ni ko je izvor podataka koje je KRIK objavio.

– Ja ne znam ko je konkretno izvor ovih informacija. To je podeljeno sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ) koji su onda dalje uključili nas da analiziramo… Mi smo papire za Srbiju praktično analizirali. Čak nismo toliko gledali te dokumente koji se ne tiču Srbije. Tako da ne znam. Ne mogu da odgovorim na ta pitanja – rekao je Dojčinović za RTS.

Inače, ICIJ na svom sajtu ima listu donatora a među njima navode i američki Stejt department (Biro za demokratiju, ljudska prava i rad), Nacionalni fond za demokratiju (NED), Fondaciju za otvoreno društvo, nemački GIZ itd.

KRIK na svom sajtu navodi i da se finasira iz donacija, a među stranim institucijama i fondacijama koje su pomogle njihov rad, pored OCCRP-a, navode se i Nacionalni fond za demokratiju (NED), Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Fond Braće Rokfeler, Internews itd.

Prema javno dostupnim podacima, KRIK je u periodu od 2019. do 2023. godine, od donacija prihodovao 165.468.000 dinara, tj. oko 1,4 miliona evra.

Euronews Srbija je redakciji KRIK-a poslao pitanje vezano za izvršnu naredbu Donalda Trampa, a pored toga tražili smo i odgovore na pitanja na kojim projektima je KRIK sarađivao sa NED-om, koliko su sredstava od ove američke agencije dobili od svog osnivanja i kako će Trampova odluka uticati na rad OCCRP-a čiji je KRIK deo.

Do objavljivanja ovog teksta, KRIK nije odgovorio na postavljena pitanja.

Globalna istraživačka novinarska mreža za osam godina ostvarila prihode od preko 15 miliona dolara

Pored OCCRP-a, KRIK je deo i Globalne istraživačke novinarske mreže (GIJN), organizacije koja je od svog osnivanja 2003. godine do danas uspela da okupi 251 grupu u 95 zemalja širom sveta, sa svojim ispostavama u više od 20 zemalja, dok su u Srbiji pored KRIK-a, drugi članovi GIJN-a BIRN, CINS i Novosadska novinarska škola.

Po pitanju donacija, GIJN je za period 2015-2023. godine prihodovao 15.239.464 dolara, a među donatorima koje navode na njihovom sajtu je i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša. 

Iako prema izveštajima GIJN-a nije moguće utvrditi koliko je koji donator uložio sredstava u njihov rad, na sajtu Fondacije za otvoreno društvo se nalazi informacija da je u periodu od 2017-2023. godine ta fondacija finansirala GIJN sa ukupno 2.475.000 dolara. 

Dva registrovana BIRN-a

Drugi značajan član GIJN-a u Srbiji je Balkanska istraživačka novinarska mreža (BIRN), koja svoje redakcije ima i u regionu, tj. u Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Albaniji, ali i na Kosovu i Metohiji.

Među brojnim zvučnim imenima, kada su u pitanju partneri i donatori BIRN-a u Srbiji, ističu se: USAID, NED, Fond za otvoreno društvo Srbije, Švedska međunarodna agencija za saradnju i razvoj (SIDA), IREX, Freedom House, OEBS, Transparency International.

Prema dostupnim finansijskim izveštajima udruženja građana BIRN u Srbiji, od 2019. zaključno sa izveštajem za 2023. godinu organizacija je od donacija dobila 315.591.000 dinara, odnosno oko 2,7 miliona evra, kada se u obzir uzme prvobitni finansijski izveštaj za 2023. godinu od 27. marta 2024. godine. 

BIRN Srbija je u APR za 2022. godinu prijavljivao izmene finansijskih izveštaja, koji pokazuju razliku od oko 10 miliona dinara, tj. izmenjeni izveštaj za 2022. godinu pokazuje za oko 10 miliona dinara manje donacija, subvencija i dotacija, što treba uzeti u obzir kada se posmatraju finansije BIRN-a u periodu od 2019. do 2023. godine.

Takođe, u Agenciji za privredne registre Srbije, osim udruženja BIRN, registrovano je i društvo sa ograničenom odgovornošću, tj. BIRN DOO Beograd, na istoj adresi, Kosovska 17 u Beogradu. BIRN DOO, kako pokazuju podaci, postoji od 2007. godine i njegov trenutni direktor je državljanka Bosne i Hercegovine, Dušica Lukrecija Štilić, dok je zastupnik Snežana Caričić, a BIRN DOO ukupno ima 27 upisanih vlasnika, sa različitim procentom vlasništva. Među njima se nalaze: Aida Alić, Amila Nezirović, Ana Petruševa, Anisa Sućeska-Vekić, Ana MekTagart, Balkanska istraživačka regionalna mreža (sa udelom 32,35 odsto), Kiriak Marian, Dragana Nikolić, Dragana Žarković Obradović, Dušica Lukrecija Ikić-Cook, Erna Mačkić, Gordana Igrić, Krenar Gaši, Maida Selimović, Markus Taner, Merima Husejnović, Muhamet Hajrulahu, Nadira Korić, Nemirna Jelačić, Niđara Ahmetašević, Siniša-Jakov Marušik, Slobodan Georgiev, Snežana Pavlović, Sunita Hasić-Jakovljević, Tatjana Drobnjak, Vesna Bjekić i Džara Jeta.

BIRN DOO je, prema dostupnim finansijskim izveštajima, od 2014. do 2023. godine, ostvario poslovne prihode, što uključuje prihode od prodaje robe, proizvoda i usluga, kao i druge poslovne prihode, od ukupno 258.248.000 dinara, što je oko 2,2 miliona evra.

Euronews Srbija je od BIRN-a tražio komentar o izvršnoj naredbi Donalda Trampa, a pored toga tražili smo i odgovore na pitanja na kojim projektima je BIRN sarađivao sa USAID-om i NED-om i koliko su sredstava od ovih agencija američke vlade dobili od svog osnivanja.

Do objavljivanja ovog teksta, BIRN nije odgovorio na postavljena pitanja.

NUNS osnovao CINS, Saliven ranije bio osnivač organizacije sa istim imenom u Sarajevu

Osim KRIK-a i BIRN-a, u Srbiji postoji još jedna redakcija istraživačkih novinara, a koju je osnovao NUNS kao svoju sekciju 2007. godine i reč je o Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), koji je 2012. godine, postao nezavisno pravno telo i registrovan je u Agenciji za privredne registre kao fondacija, što je i navedeno na njihovom sajtu. 

Inače, osnivač OCCRP-a, Dru Saliven, pre nego što je sa Paulom Raduom osnovao tu organizaciju, još 2004. godine je u Sarajevu osnovao Centar za istraživačko novinarstvo (CIN), iz kojeg je izašao dve godine kasnije. Početni kapital za osnivanje te organizacije obezbedila je kompanija Journalism Development Group (JDG), koja je bila pod kontrolom Salivena. CIN Srbije nastaje otprilike u isto vreme kada Saliven osniva OCCRP, a danas su obe organizacije deo GIJN-a.

Prema finansijskim izveštajima CINS-a, organizacija je od 2019. do 2023. godine od donacija prihodovala oko 100.812.000 dinara, odnosno oko 860.000 evra. 

U Upravnom odboru CINS-a, inače, sede Oliver Rivers, koji je član OCCRP-a i Semir Mujkić kao član BIRN-a iz Bosne i Hercegovine. Pored njih tu je i Bojana Selaković, koja je u periodu 2013-2022 radila u Građanskim inicijativama, organizaciji koja među svojim donatorima takođe ima USAID, NED i Fondaciju za otvoreno društvo, i koja je u period od 2005. do 2023. godine dobila ukupno 1.419.262.000 dinara, odnosno oko 12,2 miliona evra donacija. Kako pokazuju podaci sajta Usaspending.gov, među donatorima je bio i američki Stejt Department koji je organizaciji donirao 852.507 dolara. 

CINS sarađivao sa Internews-om koji je od USAID-a dobio gotovo pola milijarde dolara?

CINS je takođe sarađivao i sa jednom od najvećih svetskih mreža za trening i obuku mladih novinara, a posebno kada su u pitanju nove tehnologije i prisustvo na internetu. Uvidom u spisak donatora CINS-a, koji je dostupan na njihovom sajtu, primetno je da se više projekata CINS-a ticalo upravo podrške razvoju i napretku istraživačkog novinarstva u Srbiji, ali i obukama novinara, te da je među donatorima i Internews, koji se takođe navodi i kao donator KRIK-a.

Internews je inače svetska mreža za koju Wikileaks tvrdi da je od USAID-a dobila 472,6 miliona dolara, a koja je radila sa 4.291 redakcija, proizvodeći tokom jedne godine 4.799 sati programa koji je stigao do 778 miliona ljudi, a kroz obuku Internews-a je prošlo oko 9.000 novinara, prema podacima iz 2023. godine. 

Internews ima svoje kancelarije u preko 30 zemalja, što uključuje i sedišta u SAD, Londonu, Parizu i regionalna sediša u Kijevu, Bangkoku i Nairobiju. Kako je objavio Wikileaks, direktorka Internews-a je Džin Burgo, koja „sebi dodeljuje platu od 451 hiljadu dolara godišnje, a ranih 90-ih je radila u Moskvi, gde je imala budžet od 250 miliona dolara, kao i u drugim konfliktnim zonama.

Projekti Internews-a u Srbiji, u saradnji sa CINS-om odvijali su se od 2019. godine, pa je tako prvi od njih bio „Produkcija multimedijskih paketa u okviru projekta ’Jačanje nezavisnih medija u Evropi i Evroaziji’“, a za šta je donator bio Internews „Balkan Media Assistance Program“ (BMAP).

Kako se navodi na njihovom sajtu, BMAP je „petogodišnji USAID-ov program koji podržava nezavisnost medija i slobodu izražavanja u BiH, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji jačanjem održivosti medija, podizanjem kvaliteta medijskog sadržaja, izgradnjom kompetencija novinara, pružanjem pravne podrške medijima i novinarima, kao i aktivnim uključivanjem građana i građanki u medijski prostor, uz snažnu promociju nezavisnih medijskih glasova u svim navedenim državama“. 

U saradnji sa BMAP-om CINS je realizovao i projekat „Prekogranična multimedijska produkcija ‘Susedi'“, koji je u jednom trenutku bio i povezan sa programom „Jačanje nezavisnih medija u Evropi i Evroaziji“.

Takođe, realizovan je i projekat Video Plus, ali i Istraživanje energetskog sektora, dok su grantovi od strane Internews-a CINS-u dati i za unapređenje rada sajta, kao i za produkciju podkasta, koji danas zauzimaju veoma važno mesto u sveukupnoj produkciji CINS-a.

Euronews Srbija je od CINS-a tražio komentar o izvršnoj naredbi Donalda Trampa, a pored toga tražili smo i odgovore na pitanja na kojim projektima je CINS sarađivao sa USAID-om i NED-om i koliko su sredstava od ovih američkih agencija dobili od svog osnivanja.

Do objavljivanja ovog teksta, CINS nije odgovorio na postavljena pitanja.

Novosadska novinarska škola sa obuke novinara prešla na fektčeking

CINS, međutim, nije jedina organizacija u Srbiji koja je radila na obuci novinara, jer se time bavila i Novosadska novinarska škola (NNŠ), koja se kasnije usmerila na druge aktivnosti među kojima je i fektčeking, odnosno proverom činjenica.

Finansijski izveštaji NNŠ-a govore da je organizacija u periodu od 2019. do 2023. godine od donacija prihodovala ukupno 210.251.000 dinara, odnosno oko 1,8 miliona evra.

Iz godišnjih izveštaja za 2023. i 2022. godinu može se videti da je od strane NED-a, Evropske zadužbine za demokratiju (EED), Evropske unije i Transtele Canal France International-a, na ime raznih projekata “fektčekinga”, a čije vreme realizacije je od 2021. do 2025. godine, NNŠ inkasirala 859.651 evra.

Međutim, cifra za dati period nije konačna s obzirom da se i iz ranijih godišnjih izveštaja može videti da je NNŠ učestvovala u projektima “fektčekinga” čiji pokrovitelji jesu bile gorepomenute organizacije, ali organizacija u svojim godišnjim izveštajima od 2021. i ranije ne navodi koliko novca je dobila za koji projekat.

Najpoznatiji projekat „fektčekinga“ NNŠ-a koji su pokrenuli jeste FakeNews tragač.

„Rad FakeNews Tragača su do sada kroz različite projekte podržavali Nacionalni fond za demokratiju (NED) (2019-2023), Evropska zadužbina za Demokratiju (EED) (2021-2022) i Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ (2022 -2023)“, navodi se na web prezentaciji ovog projekta.

Pored NNŠ, fektčekingom se bavi još jedna organizacija sa severa Srbije – Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE), koji je osnovan kao think tank centar Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Upravni odbor NDNV-a čini pet članova i čine ga Jasmina Mihnjak, Maša Mitrović, Natalija Marko, Predrag Novković, kao i Jelena Tušup, koja u radnoj biografiji navodi da je radila kao konsultant u oblasti razvoja i inovacija u digitalnim medijima, za klijente poput IREX i USAID, Asocijacija medija, BIRN, kao i ICT Hub, gde je i pohađala kurs „Inovation management academy“.

Euronews Srbija je od NNŠ-a tražio komentar o izvršnoj naredbi Donalda Trampa, a pored toga tražili smo i odgovore na pitanja na kojim projektima je NNŠ sarađivao sa NED-om i koliko su sredstava od ove američke agencije dobili od svog osnivanja.

Do objavljivanja ovog teksta, NNŠ nije odgovorio na postavljena pitanja.

Veze između NDNV, VOICE i Autonomije

NDNV je takođe i izdavač već spomenutog VOICE-a, ali i portala Autonomija. Pored toga, zanimljivo je da je izvršna direktorka NDNV-a Ana Lalić Hegediš, koja se navodi i kao izdavač portala Autonomija, dok je glavni i odgovorni urednik VOICE-a (gde se Lalić Hegediš navodi kao jedan od autora) Dinko Gruhonjić, koji je takođe i zamenik glavnog i odgovornog urednika portala Autonomija.

Prema finansijskim izveštajima koji su dostupni javnosti, NDNV je u periodu od 2019. do 2023. godine kroz donacije inkasirao 163.302.000 dinara, odnosno oko 1,4 miliona evra. Prema sopstvenoj analizi, NDNV navodi da preko 90 odsto prihoda ostvaruje kroz donacije, tj. ne učestvuje na tržištu, nego se oslanja na podršku.

Među brojnim donatorima NDNV-a koje navode su i Fond za humanitarno pravo, Ambasada SAD, Civil Rights Defenders, DIVAC Fondacija, Evropska zadužbina za demokratiju (EED), Balkan Investigative Reporting Network (BIRN), British Council, YIHR – Inicijativa mladih za ljudska prava,  Fondacija Braće Rokfeler, Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Savet Evrope, Građanske inicijative, NED itd.

Kao finansijeri projekata u kojima je glavni akter VOICE, između ostalih, pominju se British Council, Američka ambasada u Beogradu, Fondacija Braće Rokfeler, EED…

Transparentnost Srbija zastupnik Transparency International-a

Pored svih navedenih, USAID je bio donator još jedne međunarodne nevladine organizacije – Transparency International. Ova organizacija se takođe finansira iz donacija, a među donatorima su, kako su naveli na sajtu, američki Stejt Department, USAID, nemački Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit (GIZ), Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), Journalism Development Network – organizacija koja posluje kao OCCRP, Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša itd.

Priznati zastupnik organizacije Transparency International u našoj zemlji je Transparentnost Srbija, koja na svom sajtu navodi da je „nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija usmerena na borbu protiv korupcije u Srbiji“. Na sajtu su takođe prikazani i finansijski izveštaji od 2011-2023. godine, koji pokazuju da je ova NVO u tom periodu kroz donacije dobila ukupno 439.776.000 dinara, što je više od 3,7 miliona evra.

Spisak donatora Transparentnost Srbija uključuje državne institucije, ambasade i ministarstva, Velike Britanije, Holandije, Norveške, Finske, Nemačke, Švajcarske, ali i Fond za otvoreno društvo, Fondaciju Konrad Adenauer, Freedom House, a posebno je navedeno da „značajni izvori prihoda po osnovu ugovora o pružanju usluga“ dolaze od UNDP, USAID, Instituta za evropske politike, Institut za evropsku politiku otvorenog društva koji je deo Fondacije za otvoreno društvo Džordža Soroša, kao i Međunarodnog partnerstva za budžet (koji takođe među svojim donatorima ima Stejt department, USAID i Fondaciju za otvoreno društvo). Na sajtu Transparentnosti Srbija dostupna je i struktura prihoda organizacije po godinama za koje su dostupni finansijski izveštaji.

Euronews Srbija je od Transparentnosti Srbija tražio komentar o izvršnoj naredbi Donalda Trampa, a pored toga tražili smo i odgovore na pitanja na kojim projektima je Transparentnost Srbija sarađivao sa USAID-om i koliko su sredstava od ove američke agencije dobili od svog osnivanja.

Iz Transparentnosti Srbija su se zahvalili na prilici da govore za Euronews Srbija, ali nisu želeli da daju svoj komentar o ovim temama.

Šta je OCCRP i koje su njegove veze sa USAID-om i drugim agencijama Vlade SAD?

OCCRP je mreža nastala 2008. godine u Sarajevu, kao produkt saradnje američkog novinara Drua Salivena i rumunskog novinara Paula Radua, uz inicijalni cilj da se uz pomoć novinarske mreže istraživača sprovode novinarske istrage o organizovanom kriminalu i korupciji u regionu Balkana, odnosno bivše Jugoslavije.

Vrlo brzo mreža OCCRP se razgranala kada je njen značaj prepoznala američka vlada, a što će kasnije dovesti do otkrivanja velikih slučajeva korupcije i pranja novca u celoj istočnoj Evropi. Međutim, ono što je zajedničko OCCRP-u, ali i svim njegovim spin-off verzijama u svetu, tj. članicama mreže, je tvrdnja da su mreže potpuno nezavisne u svom radu, uređivačkoj politici, kao i smeru koji zauzimaju kada su u pitanju istrage navodne korupcije i organizovanog kriminala.

Pa ipak, francuski i italijanski istraživački novinari iz Mediapart-a i Il Fatoo quotidiano su otkrili da je OCCRP od američke vlade od osnivanja dobio najmanje 47 miliona dolara za svoje aktivnosti, dok je inicijalni kapital za osnivanje od 1,7 miliona dolara obezbeđen od strane Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika I sprovođenje zakona (INL), koji je opisan kao srce američke spoljne politike bivše administracije.

U istraživanju Mediapart navodi i to da je sam OCCRP u saopštenju rekao da subgrantovi, tj. sredstva koja su deo nekih drugih projekata i grantova, datih inicijalno drugim organizacijama, ne bi trebalo da budu uključena, jer se o njih OCCRP okoristio, kolokvijalno rečeno “iz druge ruke”, pa bi oni trebalo da budu isključeni iz konačnog zbira.

Spisak svih donatora OCCRP-a uključuje dobro poznate organizacije, fondacije i agencije, koje su aktivne i u Srbiji i aktivno podržavaju razvoj otvorenog društva, zajednice, kao i razvoj demokratije. Neke od njih su: USAID, Stejt Department, Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Fondacija Braće Rokfeler itd.

Takođe, proverom finansija OCCRP-a, može se videti da je organizacija od 2017. do 2023. godine prihodovala ukupno 96.372.767 dolara od čega je Vlada SAD obezbedila 39.613.602 dolara, što se vidi kroz finansijske izveštaje OCCRP-a koji su javno dostupni.

U izveštajima se može videti i da postoji razlika u grantovima koji su namenski (sredstva opredeljena za određenu namenu, konkretne projekte) i na one koji su bez ikakvih ograničenja. Vlada SAD-a davala je grantove bez ikakvih ograničenja, a ostali donatori su novac davali uglavnom za projekte, pa iz toga proizilazi da je američka Vlada finansirala sam rad organizacije, dok su projekte finansirali ostali donatori. 

OCCRP bio umešan u pokušaj obaranja Trampa?

OCCRP je posebno došao u žižu javnosti kada se ova organizacija dovela u vezu sa pokušajem opoziva predsednika SAD Donalda Trampa 2019. godine. Naime, za opoziv predsednika Trampa tokom njegovog prvog mandata korišćen je izveštaj OCCRP-a koji je zviždač, analitičar CIA, prema tvrdnjama novinara Majkla Šelenbergera osnivača portala „Public“, citirao četiri puta u svom svedočenju, a njegovo svedočenje se ticalo navodne Trampove zloupotrebe ovlašćenja u svrhu prikupljanja dokaza protiv Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera, sa kojim je vodio političku borbu za drugi mandat 2020. godine.

Nakon što je nova Trampova administracija objavila da obustavlja finansiranje USAID-a, NED-a i drugih agencija pod kontrolom bivše administracije, mediji su počeli ponovo da pišu o tome da je OCCRP upotrebljen kao oružje u borbi protiv Trampa.

– OCCRP ne funkcioniše kao normalna organizacija za istraživačko novinarstvo jer izgleda da njegovi ciljevi uključuju mešanje u strana politička pitanja, uključujući izbore, sa ciljem promene režima. Saliven je rekao za NDR da je njegova organizacija ’verovatno odgovorna za to što je pet ili šest zemalja izmenilo vladu… i za dovođenje na vlast ili zbacivanje premijera – napisao je Šelenberger na svom sajtu Public i dodao:

– Takođe, izgleda da su CIA, USAID i OCCRP bili uključeni u opoziv predsednika Trampa na način sličan operacijama promene režima u kojima sve tri organizacije učestvuju u inostranstvu. Razlika je u tome što je veoma nezakonito, pa čak i izdajnički da se CIA, USAID i njeni ugovarači i posrednici, poznati kao „izreznici“, mešaju u američku politiku na ovaj način.

OCCRP je opovrgao tvrdnje Šelenbergera, rekavši da njihov „rad nije politički“.

– OCCRP je nedavno postao predmet teorije zavere da smo u saradnji sa jednim od naših donatora, USAID-om, pokušali da potkopamo predsednika Donalda Trampa tokom njegovog prvog mandata. To jednostavno nije tačno, i to nije način na koji radi OCCRP – naveli su u saopštenju.

Saliven vršio pritisak na novinare koji su objavili dokumentarac o vezama OCCRP-a i agencija Vlade SAD?

Međutim, drugi segment vezan za rad OCCRP-a je takođe probudio interesovanje javnosti, a tiče se upravo veza OCCRP-a sa bivšom administracijom i vladinim agencijama, u kontekstu njihove umešanosti u Trampov impičment 2019. godine, ali i rad širom sveta.

Naime, u dokumentarnom filmu nemačke televizije NDR koji govori o zavisnosti OCCRP-a od sredstava vladinih agencija, poput USAID-a, navedeno je od strane zvaničnice USAID-a Šenon Mekgvajer da agencija USAID „odobrava OCCRP-ov godišnji plan rada i odobrava zapošljavanje novih kadrova među ključnim osobljem“.

Istraživanje za dokumentarni film je sprovedeno u saradnji već pomenutog francuskog Mediaparta, italijanskog Il Fatto Quotidiano, kao i Reporters United iz Grčke i Drop Site News iz SAD, sa nemačkom televizijom.

Nakon što je dokumentarac emitovan, francuski Mediapart je objavio da je nemački NDR obustavio dalju istragu i cenzurisao sopstveni film „nakon što je američki novinar Dru Saliven, osnivač i lider OCCRP-a, izvršio pritisak na menadžment NDR-a i stvorio lažne optužbe protiv novinara televizije uključenih u projekat“.

Ono što je otkriveno je da su u radu OCCRP-a izvorne finansije organizacije potekle od strane vladinih agencija bivše administracije, odnosno direktno od Biroa Stejt Departmenta za međunarodnu borbu protiv narkotika i poslove sprovođenja zakona (INL), kao i da je USAID veliki donator mreže, što u filmu govori i sam Dru Saliven, dodajući da se radi o nešto manjem procentu u odnosu na celokupne donacije.