Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u srpskom narodu poznat i kao Spasovdan, ubraja se među najuzvišenije Gospodnje praznike u bogoslužbenom kalendaru pravoslavne crkve. Slavi se uvek u četvrtak šeste nedelje po Vaskrsu, četrdeset dana po Pobedonosnom Hristovom Vaskrsenju. Tog svetog dana, Spasitelj Isus Hristos, pošto se tokom četrdeset dana javljao svojim učenicima i mnogima drugima, vazneo se telom na nebo pred njihovim udivljenim i ganutim pogledima, sa svete Maslinske gore.
Ovaj događaj ne označava kraj Hristovog prisustva u svetu, već otkriva novu dimenziju Njegovog božanskog delovanja. Vaznesenje je poslednji čin Njegovog božansko-ljudskog spasenjskog dela na zemlji pre silaska Svetog Duha na praznik Pedesetnice (Duhova). Hristos se, kako nas uči Crkva, uzneo „da sedne s desne strane Oca“ i da posreduje za sve ljude, ostajući nevidljivo prisutan u srcima onih koji Ga verom ljube.
Teološki značaj ovog praznika je duboko prožet nadom i smirenom radošću: u Hristu je uzneta i proslavljena i naša ljudska priroda. Vrata večnosti su otvorena, a nebo nam više nije daleko ni tuđe – ono nas čeka. U tom svetlu, Vaznesenje postaje obećanje preobražaja celokupnog čovekovog bića i poziv na večni život u zajednici sa Bogom.
Dan čudesnih znakova i božanskih otkrovenja
Kroz vekove, dan Vaznesenja obeležile su brojne blagodatne pojave, čudesna isceljenja i svetlosna otkrovenja, ostavljajući snažan pečat u kolektivnom sećanju naroda Božijeg.
Jedno od zabeleženih čuda vezano je za manastir Vavedenja Presvete Bogorodice u Panagiji Malevi, gde su monahinje, tokom liturgije na praznik Vaznesenja u XIX veku, videle kako se sa neba spušta nebeska svetlost koja je obasjala celo manastirsko zdanje. Tom prizoru su prethodili miris blagouhanja i suze koje su potekle iz ikone Bogorodice.
Savremena svedočenja čuda stižu sa Svete gore, tog duhovnog svetionika pravoslavlja. Tamo su monasi i hodočasnici tokom celonoćnih bdenija na dan praznika posmatrali neobične stubove svetlosti koji su se uzdizali ka nebu. Starac Ilarion iz skita Svetog Vasilija posvedočio je svome duhovniku da je, na Vaznesenje 1994. godine, u molitvenom tihovanju ugledao otvoreno nebo i anđele kako uznose Gospoda u nebeskoj slavi.
Vaznesenje duša i Hristos nevidljivo među nama
Dan Vaznesenja vezuje se i za tajanstvena uznošenja duša svetih i bogougodnih ljudi, kao i za javljanja Hrista koji nevidljivo blagosilja narode. U manastiru Svetog Georgija u Volosu, 1987. godine, dete obolelo od tumora na mozgu popelo se, na dan praznika, do crkve, sabrano se pomolilo, a svega nekoliko dana kasnije, lekarski nalazi pokazali su – tumor je nestao. Verni ovaj događaj smatraju pravim čudom Božijim.
Prepodobni Simeon Solunski i drevni Sinajski tipik svedoče da je „Vaznesenje kapija nebeskog života“. Zato se u mnogim pravoslavnim krajevima i danas veruje da je velika blagodat ako neko dušu svoju preda Gospodu baš na ovaj dan – narod prostodušno kaže: „Hristos ga je poveo sa sobom u nebo“.
Vaznesenje Gospodnje, dakle, nije tek svečani podsetnik na događaj iz prošlosti, već živo podsećanje da je čovek pozvan na više, na nebesko. I ne čudi što ovaj praznik, iz godine u godinu, biva praćen duhovnim znacima i čudesima koja nadilaze razum, a osnažuju veru miliona pravoslavnih vernika širom sveta.
To je praznik nade, uzdignutosti i neugasive svetlosti – svetlosti koja obasjava dušu koja čeka Hrista.
Dok vernici u suzama i miru koji se pojavljuju na svetim ikonama vide utehu i poziv na pokajanje, pravoslavna Crkva pristupa ovim pojavama sa mudrošću i oprezom — bez hemijskih analiza, ali s dubokom pažnjom i duhovnim rasuđivanjem.
Od čudesne zaštite manastira tokom rata do isceljenja neizlečivih bolesti: vernici iz svih krajeva sveta donose svoje molitve pred kivot svetitelja, svedočeći o moćima nevidljivih sila koje se očituju u njegovom prisustvu.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Slavi se četrdeset dana nakon Vaskrsa, tačnije u četvrtak šeste nedelje posle praznika Vaskrsenja Hristovog.
Poznati beogradski alas Renato Grbić biće na čelu Spasovdanske litije povodom slave prestonice, a poglavar Srpske pravoslavne crkve lično mu je dao blagoslov za ovu svetu dužnost.
Leva ruka Svetog Save svečano je dočekana dan uoči velikog praznika i gradske slave – Spasovdana.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kultni bend DECA LOŠIH MUZIČARA se vraća na scenu povodom premijere novog albuma
ZAŠTO TUŽILAŠTVO ĆUTI – HAPSITE ILI NAS ILI NJU! Brnabićeva jasna o optužbama Marinike Tepić da je Vučić šef narko-kartela!
VUČIĆ O OPTUŽBAMA MARINIKE TEPIĆ DA JE POVEZAN SA KORAĆEM: „Taj čovek je napao moje dete, mene hteo da ubije!“