Već tri sedmice pre Božića, uoči Svetog Nikole, u pravoslavnim domovima vlada posebno svečano praznično raspoloženje. Neki dani u tom periodu izdvajaju se autentičnim narodnim običajima. Na Varindan, praznik Svete velikomučenice Varvare, koji se slavi 17. decembra, dva dana pre Svetog Nikole, u plitkoj posudi sa vodom potapaju zrna pšenice, koja će do Božića proklijati i niknuti.
U nekim krajevima, običaj je da se na sredinu posude sa pšenicom postavi čaša kandila, koje se pali za Badnje veče. Svetlost kandila tada se probija kroz zelene vlati pšenice, obasjavajući dom svetlom koje simbolizuje toplinu. Takođe, postoji običaj, koji je danas retko uočen, da se uoči Varindana sprema posno jelo zvano „varica“, koje se pravi od žita, mahunarki, kukuruza, crnog i belog luka.
Drugi običaj nalaže da se žito posadi baš na dan Svetog Nikole, a kod katolika 13. decembra, na dan Svete Lucije.
Za sadnju je potrebna šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju ćete je posaditi. U plitku posudu stavite zemlju, pa na nju rasporedite pšenicu koja je prethodno stajala u vodi preko noći. Zrna prekrijte sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno prskati vodom na sobnoj temperaturi.
Pšenična zrna se mogu posaditi i bez zemlje. U tom slučaju, jednostavno ih rasporedite po dnu posude, tako da je potpuno prekrivaju.
Ostavite bar jedan centimetar prostora do ivice posude, jer će se pšenica prilikom nicanja širiti. Zalivajte umereno, najbolje je da je samo prskate vodom jednom ili dva puta dnevno. Pšenicu možete prekriti pamučnom tkaninom natopljenom vodom. Ova tkanina se stavlja preko kako bi zrna ravnomerno nicala i dobijala dovoljno vlage. Kada se pojave prve klice, tkaninu treba ukloniti, kako bi pšenica nesmetano nastavila da niče.
Pre nego što postavite na sto, ošišajte žito makazama da bude ravno, jer obično ne raste ravnomerno. Na Badnji dan stavite sveću u sredinu, a žito vežite crvenom mašnom ili trakom u bojama trobojke, po želji.
Uz blagoslov vladike Ishiija, u Valjevu je pokrenuta tradicionalna akcija prikupljanja paketića za mališane iz socijalno ugroženih porodica i one narušenog zdravlja.
Sveštenik Gligorije Marković govorio je o značaju posta, ali i o tome na šta treba da se fokusiramo i koji se izazovi pred nas nameću.
Pojedina države kao da se utrkuju, koja će bolje i svečanije da ukrasi svoje trgove, raskošna rasveta je svuda a duh praznika se se oseća na svakom kutku.
Sveti Oci nas uče da Sveta tajna pričešća nije samo čin, već najdublji susret sa Bogom. Ko su oni koji ne mogu da pristupe putiru i zašto bi vernici trebalo češće da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom?
POGLEDAJTE JOŠ:
VELIKA HAVARIJA U PIROTU! Ceo grad bez vode!
MOŽE LI SVEŠTENIK DA POMOGNE U LEČENJU DEPRESIJE? Prof. dr Miljević otkriva sve o ovom teškom stanju, kao i po čemu se ono prepoznaje kod DECE!
JEDAN NEOBIČAN ZNAK UKAZAO MU JE DA IMA ALCHAJMEROVU BOLEST: Čuveni neurolog je 9 godina pre prvih simptoma znao od čega boluje!