NA BADNJI DAN MNOGI PRESKOČE OVU VAŽNU STVAR: Sveti oci nas uče kako pravilno dočekati Božić

Badnji dan, kao navečerje Božića, prema pravoslavnom predanju, nije samo vreme iščekivanja praznika. To je dan sabranosti, tihe unutrašnje pripreme i duhovne budnosti. Sveti oci Crkve i savremeni duhovni oci saglasni su: ako čovek ne pripremi svoju dušu, Rođenje Hristovo lako može ostati samo spoljašnji događaj, bez istinskog spasonosnog ploda.

Tišina pred velikom Tajnom

Oci uče da je navečerje Božića dan posvećen unutrašnjoj tišini.

Sveti Isak Sirin podseća da tishina nije samo odsustvo reči, već prostor u kome se otkriva prisustvo Božje. Toga dana, podvižnici kažu, hrišćanin treba da utiša spoljašnju buku, izbegne prazne razgovore i udalji se od briga svakodnevnog života.

Nije slučajno što se Rođenje Hristovo liturgijski doživljava u noći. Crkva time podseća da Svetlost dolazi tiho, u mraku spremnom za susret sa Njom.

Post sa smislom, a ne kao forma

Navečerje Božića je strogo posni dan, ali Oci upozoravaju da post sam po sebi nije dovoljan. Post bez pokajanja ostaje prazan i bez ploda.

Sveti Vasilije Veliki uči da je istinski post odricanje od zla, srebroljublja, zlobe i okorelosti srca.

Starci ističu da tog dana nije najvažnije šta će izostati sa trpeze, već šta treba da napusti srce: gorčina, osuđivanje i zlopamćenje.

Ispovest kao očišćenje jasala srca

Mnogi savremeni svetitelji posebno naglašavaju značaj ispovesti uoči Božića.

Sveti Porfirije Kavsokalivit govorio je da se „Hristos ne rađa u nečistim jaslama“. Srce čoveka potrebno je očistiti od tereta, krivice i strasti, da bi postalo mesto u kojem Bog može da obitava.

Ispovest nije puka forma niti obaveza, već čin poverenja i smirenja – otvaranje duše pred Bogom.

Dom kao domaća Crkva

Oci Crkve pozivaju porodice da navečerje Božića prožive molitveno.

Sveti Jovan Zlatousti učio je da svaki hrišćanski dom treba da bude „mala Crkva“.

Upaljeno kandilo, čitanje jevanđelskog kazivanja o Rođenju Hristovom i kratka zajednička molitva sasvim su dovoljni. Ne traži se mnogo reči, već prisustvo i pažnja srca.

Milostinja kao najistinitiji dar

Sveti nedvosmisleno poručuju: Božić bez milostinje ne postoji.

Sveti Grigorije Bogoslov podseća da Rođenje Hristovo istinski poštujemo kada Hrista prepoznajemo u siromahu, bolesniku i usamljenom čoveku.

Starci savetuju da se toga dana da nešto od svoga – bilo hrana, konkretna pomoć ili jednostavan telefonski poziv onome ko je zaboravljen. Takav dar je Hristu najugodniji.

Učešće u Božićnoj Liturgiji

Vrhunac navečerja jeste priprema za Božanstvenu Liturgiju Rođenja Hristovog.

Sveti Pajsije Svetogorac isticao je da onaj ko se na Božić pričešćuje sa punom svešću „prima Hrista ne simbolično, nego stvarno“.

Crkva poziva vernika da se ne zadrži samo na spoljašnjem praznovanju, već da postane živ učesnik Tajne.

Navečerje kao duhovni prag

Oci zaključuju da je navečerje Božića duhovni prag. Ako ga čovek prođe sa pokajanjem, tišinom, molitvom i ljubavlju, Rođenje Hristovo postaje više od datuma – postaje događaj spasenja u njegovom životu.

Od povratka sa liturgije i lomljenja česnice do molitve, zajedništva i jela pripremljenih s merom – priča o prazničnoj trpezi koja ne počiva na obilju, već na smislu, zahvalnosti i porodičnoj slozi.

Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.

U Konaku kneginje Ljubice 5. januara mališane i roditelje očekuje susret sa običajima, muzikom i radošću praznika, kroz program koji spaja tradiciju, igru i zajedništvo.

Mališanima stigle hiljade poklona iz Verskog dobrotvornog starateljstva i humanitarne organizacije „Naši Srbi“ iz Čikaga, uz podsećanje na ljubav i dar života kroz pravoslavne vrednosti.

Tradicionalna akcija Verskog dobrotvornog starateljstva i „Radosti na dar“ od 4. do 6. januara omogućava svakome da pokaže milosrđe i veru kroz konkretna dela.

Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.