MOŽEŠ LI DA PREPOZNAŠ SVOJU GRANICU? Vladika Nikolaj o poslovima Hristovim koji testiraju čak i hrabrost svetaca

Na prvi pogled, poslovi u svakodnevnom životu mogu izgledati mali i prolazni, ali beseda vladike Nikolaja Velimirovića za nedelju 2. sedmice Velikog posta podseća da postoji drugačiji horizont delovanja – poslovi Hristovi, koji nadilaze vreme, prostor i ljudske sposobnosti.

Oni nisu zadaci koje čovek može sam ispuniti; to su dela Domaćina, Lekara, Cara i Starijeg Brata, ostvarena snagom i mudrošću Božijom. Svaka reč, svako delo, svako Hristovo čudo nosi svedočanstvo ne samo o Gospodovoj moći, nego i o onome što je ljudima dato kao zrno dobrote, da i oni, u meri u kojoj im je to moguće, mogu učestvovati u Njegovim poslovima.

Beseda o poslovima Hristovim

Poslovi koje mi dade otac da ih svršim, ovi poslovi koje ja radim svedoče za mene da me otac posla. (Jov. 5, 36)

Kakvi su to poslovi Hristovi, braćo? To su poslovi Domaćina koji se vratio s puta i našao kuću opljačkanu i opustošenu. To su poslovi Lekara koji je ušao u najkužniju bolnicu, doneo lekove i počeo da leči. To su, dalje, poslovi Cara koji se vratio u državu svoju i našao je podeljenu i razvaljenu, a podanike svoje kao roblje u tuđini.

To su poslovi starijega Brata koji je otišao u daljinu da potraži mlađu braću – odlutalu i zabludelu, osiromašelu i podivljalu. To su još poslovi Učitelja, Pastira, Junaka i Hranitelja. Vaistinu, to nisu mali poslovi! Običan čovek, sa najvećom svetskom učenošću, umešnošću i hrabrošću, ne bi mogao svršiti ni za tri hiljade godina one poslove koje je Hristos svršio za tri godine. Ne jedan čovek, nego svi ljudi svih vremena zajedno ne bi mogli posvršavati Hristove poslove ni za svu večnost.

Kako je Gospod posvršavao tolike poslove? Pomoću pet glavnih čuda: poniženjem, rečju, delom, krvlju i vaskrsenjem.

Šta svedoče poslovi Hristovi? Svedoče, prvo, da Ga nije zemlja poslala nego nebo; drugo, da Ga nije poslao anđeo, nego Sam Otac nebeski; treće, da za takve poslove niko nije dovoljan osim Onoga koji je veliki koliko i Bog, mudar koliko i Bog, moćan koliko i Bog, milostiv koliko i Bog – da, koji je sam ravan Bogu.

Kako su svi naši poslovi neznatni prema poslovima Hristovim! Samo jedno zrno Hristove dobrote i revnosti, vrednoće i istinitosti, i mi naše poslove možemo svršiti savršeno. Podari nam to zrno, Gospode Isuse, jer ga mi ne možemo na zemlji ni naći niti zaslužiti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Zbog jedne jevanđeljske rečenice mnogi pomisle da vera traži odricanje od najbližih, ali ova beseda pokazuje da se iza tog poziva krije obećanje neuporedivo veće radosti i života koji ne prolazi.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 1. sedmice Velikog posta otkriva zbog čega položaj i znanje ne vode nužno ka veri i kako upravo smirenost postaje ključ za prepoznavanje Božje istine.

U besedi za nedelju 1. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako odbijanje Božje ljubavi završava lomom, dok iskreno srce pronalazi spasenje pred nepokolebljivim temeljem.

U besedi za utorak drugesedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva uzaludnost nasrtaja na Božji naum i kako se sila nasilnika kroz vekove lomila pred istinom koja neprestano raste.