MOŽE LI TRUDNICA DA DOBIJE OTKAZ? Zakon je štiti, a poslodavci ga krše: Evo u kom slučaju ima pravo na naknadu štete

Trudnoća je, sa jedne strane, najlepši period života, ali sa druge strane, donosi i mnoge brige, naročito ako ste trudnica sa ugovorom na određeno radno vreme. Iako i stalni radni odnos može biti raskinut u svakom trenutku kada nastupi zakonski razlog za to, ugovor o radu na određeno ipak sa sobom nosi veću dozu neizvesnosti kada je budućnost na poslu u pitanju.

Sasvim je razumljivo da zaposlene žene koje su trudne ili su se tek porodile, muči važno egzistencijalno pitanje: šta ako mi istekne ugovor o radu u trudnoći? Da li tada ostajem bez posla? 

Pravnici iz advokatske kancelarije Radoičić i saradnici iz Beograda pojasnili su koja su prava i obaveze trudnica, odnosno poslodavca u ovom slučaju.

PRODUŽETAK UGOVORA DO ISTEKA PRAVA NA ODSUSTVO

Kao najvažnije navode da domaće zakonodavstvo potpuno štiti trudnice i porodilje od otkaza.

– U Zakonu o radu stoji poglavlje „Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu“, koje štiti trudnice i roditelje novorođenčadi od otkaza. Jedna od najvažnijih zakonskih odredbi u tom pogledu je ona po kojoj za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, bez obzira da li je on na određeno ili na neodređeno vreme – navode iz ove advokatske kancelarije.

Kako su pojasnili, ukoliko je takav zaposleni u radnom odnosu na određeno vreme, ugovor se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

–To u praksi znači da kada istekne ugovor o radu na određeno vreme trudnici ili porodilji, poslodavac je po sili zakona dužan da sa istim zaposlenim potpiše novi ugovor o radu, ili aneks postojećeg ugovora kojim će rok trajanja radnog odnosa biti produžen najmanje do isteka korišćenja prava na odsustvo po bilo kom od osnova, porođaja i nege deteta, uključujući i posebnu negu deteta. Isto ovo pravo, kada je reč o nezi deteta i posebnoj nezi deteta ima i otac ukoliko ga koristi umesto majke.

POKRETANJE RADNOG SPORA

Sad kada smo to razjasnili, objasnili su nam i šta se dešava ukoliko poslodavac ipak nezakonito donese rešenje o otkazu ugovora. Naime, ako je na dan donošenja poslodavac bio upoznat sa činjenicom postojanja trudnoće, trajanja porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta, ono se proglašava ništavim i stavlja van snage.

Foto: Shutterstock/PaeGAG

– Rešenje o otkazu je ništavo čak i ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa – ističu naši sagovornici.

Zaposleni, kako ističu, ima dva osnovna mehanizma zaštite koje može da aktivira.

– Jedan je podnošenje prijave poslodavca Inspekciji za rad, drugi je tužba za utvrđivanje ništavosti rešenja o otkazu, odnosno za utvrđivanje nezakonitosti otkaza ugovora o radu – navode u advokatskoj kancelariji Radoičić i saradnici.

Evo kako to dalje funkcioniše.

Kada su u toku inspekcijskog nadzora konstatovane povrede zakona i ugovora o radu, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da otkloni utvrđene povrede. Kako ističu, poseban vid zaštite propisan je za slučaj da inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu povređeno pravo zaposlenog, a on je pokrenuo radni spor. Tada inspektor ima ovlašćenje da odloži izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu do donošenja pravnosnažne odluke suda i time praktično vrati radnika na posao.

– Pošto sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio – pojašnjavaju pravnici. 

Foto: shutterstock/Stock Studio 4477

Naknada štete najviše do 18 zarada 

Naknada štete isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade. Ako zaposleni ne zahteva da se vrati na rad već samo isplatu naknade štete, sud će obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Zahtev zaposlenog Inspektoratu za rad se mora podneti u roku od 15 dana od dana pokretanja sudskog spora protiv poslodavca, jer u suprotnom zaposleni gubi pravo da od inspektora zahteva odlaganje izvršenja rešenja o otkazu. Rešenje inspektrora za rad je izvršno od dana dostavljanja poslodavcu, a žalba poslodavca na to rešenje nema suspenzivno dejstvo što je veoma značajno budući da sudski sporovi mogu trajati veoma dugo.

Prijave inspekciji ne moraju se podneti lično, i podnose se u slobodnoj formi. Postupak inspеkcijskog nadzora pokrеćе sе i po službenoj dužnosti kada se sazna za moguć slučaj kršenja prava.