MORAMO LI ISPOVEDITI SVAKU GREŠNU MISAO KOJA NAM PROĐE KROZ GLAVU: Starac Josif Vatopedski kaže da to može biti zamka i nudi rešenje

 

Večernja

Druga knjiga Mojsijeva (12,51; 13,1-3; 10-12; 14-16; 22,29)

51. I taj dan izvede Gospod sinove Izrailjeve iz zemlje Misirske u četama njihovim.

1. I reče Gospod Mojsiju govoreći: 2. „Posveti mi svakoga prvenca, što god otvora matericu u sinova Izrailjevih, i od ljudi i od stoke; jer je moje.” 3. I Mojsije reče narodu: „Pamtite ovaj dan, u koji izađoste iz Misira, iz doma ropskoga, jer vas rukom krepkom izvede Gospod odande; neka se dakle ne jede ništa s kvascem.

10. Zato vrši zakon ovaj na vreme, od godine do godine. 11. I kad te uvede Gospod u zemlju Hananejsku, kao što se zakleo tebi i tvojim ocima, i da ti je, 12. odvajaćeš Gospodu što god otvora matericu, i od stoke tvoje što god otvora matericu, što je muško, da bude Gospodu.

14. A kad te zapita sin tvoj u napredak govoreći: ‘Šta je to?‘ reci mu: ‘Rukom krepkom izvede nas Gospod iz Misira, iz doma ropskoga. 15. Jer kad otvrdnu Faraon, te nas ne hte pustiti, pobi Gospod sve prvence u zemlji Misirskoj od prvenca čovečijeg do prvenca od stoke; zato prinosim Gospodu sve muško što otvora matericu, a svakog prvenca sinova svojih otkupljujem. 16. I to neka ti je kao znak na ruci i kao počeonik među očima tvojima, da nas je rukom krepkom izveo Gospod iz Misira.‘

29. Od letine svoje i od žitkih stvari svojih nemoj se zatezati da prineseš prvine; prvenca između sinova svojih meni da daš.

Treća knjiga Mojsijeva (12,1-4; 6; 8)

1. I reče Gospod Mojsiju govoreći: 2. „Kaži sinovima Izrailjevijem, i reci: ‘Kad žena zatrudni i rodi muško, nečista da je sedam dana; kao u dane kad se odvaja radi nemoći svoje, biće nečista. 3. A u osmi dan neka se obreže dete. 4. A ona još trideset i tri dana neka ostane čisteći se od krvi; ni jedne svete stvari da se ne dodeva i u svetinju da ne ide dok se ne navrše dani čišćenja njezina.

6. A kad se navrše dani čišćenja njena radi sina ili radi kćeri, neka donese svešteniku na vrata šatora od sastanka jagnje od godine za žrtvu paljenicu, i golupče ili grlicu za žrtvu radi greha.

8. Ako li ne može dati jagnjeta, onda neka uzme dve grlice ili dva golubića, jedno za žrtvu paljenicu a drugo za žrtvu radi greha; i očistiće je sveštenik od greha njena i biće čista.”

Četvrta knjiga Mojsijeva (8,15-17)

15. A poslije neka dođu Leviti da služe u šatoru od sastanka, kad ih očistiš i prineseš za prinos. 16. Jer su meni dani između sinova Izrailjevijeh; za sve što otvora matericu, za sve prvence između sinova Izrailjevijeh uzeh njih. 17. Jer je moj svaki prvenac među sinovima Izrailjevijem i od ljudi i od stoke; onaj dan kad pobih sve prvence u zemlji Misirskoj, posvetio sam ih sebi.

Knjiga proroka Isaije (6,1-12)

1. Godine koje umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visoku i izdignutu, i skut mu ispunjavaše crkvu. 2. Serafimi stajahu više njega, svaki ih imaše šest krila: dvema zaklanjaše lice svoje i dvema zaklanjaše noge svoje, a dvema lećaše. 3. I vikahu jedan drugome govoreći: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove.” 4. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.

5. I rekoh: „Jaoh meni! pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima. 6. A jedan od serafima dolete k meni držeći u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kleštima, 7. i dotače se usta mojih, i reče: „Evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj očisti se.” 8. Potom čuh glas Gospodnji gde reče: „Koga ću poslati?“ i „Ko će nam ići?“ A ja rekoh: „Evo mene, pošlji mene.“ 9. A on reče: „Idi, i reci tome narodu: ‘Slušajte ali nećete razumeti, gledajte ali nećete poznati’.

10. Učini da odeblja srce tome narodu i uši da im otežaju, i oči im zatvori, da ne vide očima svojim i ušima svojim da ne čuju i srcem svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscele. 11. A ja rekoh: „Dokle Gospode?” A on reče: „Dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i kuće da budu bez ljudi, i zemlja dokle sasvijem ne opusti, 12. i dokle Gospod opravi daleko ljude i bude sama pustoš u zemlji.“

Knjiga proroka Isaije (19,1; 3-5; 12; 16; 19-21)

1. Breme Misiru. Gle, Gospod sedeći na oblaku laku doći će u Misir; i zatrešće se od njega idoli Misirski, i srce će se rastopiti u Misircima.

3. I nestaće duha Misiru, i nameru njegovu razbiću; tada će pitati svoje idole i opsenare i vrače i gatare. 4. I predaću Misirce u ruke žestokim gospodarima, i ljut će car vladati njima, veli Gospod, Gospod nad vojskama. 5. I nestaće vode iz mora, i reka će presahnuti i zasušiti se.

12. Gde su? Gde su mudraci tvoji? Neka ti kažu ako znaju što je naumio za Misir Gospod nad vojskama.

16. Tada će biti Misirci kao žene; bojaće se i drhtati od ruke Gospoda nad vojskama kad zamahne na njih.

19. U to će vreme biti oltar Gospodnji usred zemlje Misirske, i spomenik Gospodnji na međi njenoj; 20. i biće znak i svedočanstvo Gospodu nad vojskama, u zemlji Misirskoj. Kad stanu vikati ka Gospodu na nasilnike, on će im poslati spasitelja i kneza i izbaviće ih. 21. I biće poznat Gospod Misircima, i poznaće Misirci Gospoda u to vreme, i služiće mu žrtvama i darima, i zavetovaće zavete Gospodu, i izvršivaće.

Jutrenja

Sveto Jevanđelje po Luki, začalo 8 (2,25-32)

25. I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeon, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti beše na njemu. 26. I njemu beše Duh Sveti otkrio da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. 27. I Duhom vođen dođe u hram; i kad unesoše roditelji dete Isusa da izvrše na njemu ono što je uobičajeno po Zakonu, 28. On ga uze u naručje svoje i blagoslovi Boga i reče: 29. „Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; 30. jer videše oči moje Spasenje tvoje, 31. koje si ugotovio pred licem svih naroda. 32. Svetlost, da prosvećuje neznabošce, i slavu naroda tvoga Izrailja.”

Liturgija

Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 316 (7,7-17)

7. A van svakoga je spora da veći blagosilja manjega. 8. I tako ovde desetak uzimaju ljudi smrtni, a tamo onaj za kojega se svedoči da živi. 9. I moglo bi se reći, da Levije koji uzima desetak, dade desetak kroz Avraama, 10. Pošto on još beše u bedrima oca kada ga srete Melhisedek. 11. Ako je, dakle, savršenstvo bilo postignuto kroz levitsko sveštenstvo, jer je narod njime doveden pod Zakon, zašto je bilo još potrebno govoriti da će se pojaviti drugi Sveštenik po činu Melhisedekovu, a ne po činu Aronovu?

12. Ali kada se menja sveštenstvo, mora se promeniti i Zakon. 13. Jer Onaj za koga se ovo veli iz drugoga je plemena, od koga niko nije pristupao žrtveniku. 14. Jer je očigledno, da je Gospod naš proizišao iz plemena Judinog, za koje Mojsej ništa ne reče o sveštenstvu. 15. I još je očiglednije, kada po podobiju Melhisedekovu nastaje drugi Sveštenik, 16. koji nije postao po zakonu telesne zapovesti, nego po sili života neuništivoga. 17. Jer Pismo svedoči: „Ti si Sveštenik vavek po činu Melhisedekovu.”

Sveto Jevanđelje po Luki, začalo 6, 7, 8 (2,22-24; 25-40)

22. A kada se navršiše dani za očišćenje njihovo po zakonu Mojsejevu, Doneše ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda – 23. Kao što je napisano u Zakonu Gospodnjem, da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu – 24. I da prinesu žrtvu kao što je rečeno u Zakonu Gospodnjem: dve grlice ili dva golubića.

25. I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeon, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti beše na njemu. 26. I njemu beše Duh Sveti otkrio da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. 27. I Duhom vođen dođe u hram; i kad unesoše roditelji dete Isusa da izvrše na njemu ono što je uobičajeno po Zakonu, 28. On ga uze u naručje svoje i blagoslovi Boga i reče: 29. „Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj;

30. jer videše oči moje Spasenje tvoje, 31. koje si ugotovio pred licem svih naroda. 32. Svetlost, da prosvećuje neznabošce, i slavu naroda tvoga Izrailja.” 33. A Josif i mati njegova čuđahu se tome što se govoraše o njemu. 34. I blagoslovi ih Simeon, i reče Mariji, materi njegovoj: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. 35. A i tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju pomisli mnogih srca.” 36. I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od plemena Asirova, već poodmaklih godina, koja je sedam godina živela sa mužem od devojaštva svoga.

37. I ona, udovica od oko osamdeset i četiri godine, ne odlažaše od hrama, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvom. 38. I ona u taj čas dođe, i slavljaše Gospoda, i govoraše o njemu svima koji čekahu izbavljenje u Jerusalimu. 39. I kad izvršiše sve po zakonu Gospodnjemu, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret. 40. A dete rastijaše i jačaše duhom, puneći se premudrosti, i blagodat Božija beše na njemu.