MOJ SIN JE PUCAO U MENE KADA JE UBIO NEVINU DECU! Ovako je govorila majka Uroša Blažića – EVO KAKO JE DANAS U DUBONI!

Pre nego je otišao od nas uveče, mene je poljubio, ocu rekao: „Ćao, bajane“, a dedi da sutra ujutru u sedam naloži vatru i da će on doći da peku prase i jagnje. Ostavio je blatnjave patike da mu operem, otišao je u papučama. Tražio je da dodam maline u tortu koju sam spremala kad je odlazio. Baš ništa nije nagoveštavalo da će da… Mislila sam da se ubio kad je ubio i ranio tolike ljude, ali su ga ujutru našli. Ovim rečima, prekidanim suzama i jecajima, Biljana Blažić opisuje najteže trenutke u svom životu i životima porodica osmoro mladih koje je 4. maja 2023. godine pobio njen sin Uroš Blažić u Duboni i Malom Orašju.

Biljana je tada dušu da bi izjavila da žali za svakom žrtvom svog sina, da se moli za ozdravljenje onih koje je povredio, ali i da je, kao roditelj, bespovratno poražena i zgažena.

Međutim, situacija se od tada dosta promenila, jer kako su navodili porodice žrtava Biljana ih svakodnevno ugrožava, tako što ih prijavljuje policiji za uznemiravanje, dok roditelji nastradale dece tvrde da ništa od toga nije tačno, i da su u pitanju lažni navodi!

Saša Panić o Biljani Blažić majci Uroša Blažića koji je unuštio njegovu kuću ubivši mu potomstvo, ćerku Kristinu i sina Milana, misli sve najgore jer nijednim gestom nije pokazala žaljenje i tugu zbog ubijenih.

Bol koji Saša oseća je potpuno je neizreciv, a kaže da bi pored oca i majka ubice trebalo da odgovara za zločin sina. Sinovljeva zlodela je prikrivala i spasavala kada je pozivan na odgovornost kao maloletnik.

– Optužnica je trebalo da se proširi na Biljanu Blažić jer je saučenik u zločinu. Može i nova da se podigne jer ona sve zna o oružju i municiji – rekao je Saša.

Nesrećni čovek koji je ostao bez dece zbog masakra podseća da su Blažići imali sanduke oružja i municije.

– Videli smo koliko su oružja imali u svojoj kući i na svom imanju i to nije normalno da neko poseduje. Oni su imali oružja kao da se spremaju za rat, kao da su manja kasarna – rekao je.  

Na majku ubice Saša je ogorčen i tvrdi da svojim ponašanjem „sipa direktno so na žive rane“ roditelja devetoro ubijenih, kao i ranjenih, te njihovim bližnjih.

– Ona se ponaša bahato i dolazi u Dubonu. Nije svesna da je imala veliku sreću što dosad nije naišla ni na jednog roditelja ubijene dece, jer ne bi bila više živa. Ona je dolazila u selo iz Beograda gde imaju nekoliko stanova, i da je srela nas, ona se sigurno ne bi vratila u Beograd – zaključio je Panić.

Svi roditelji žrtava masakra su ogorčeni na Biljanu Blažić i sve njene poteze osuđuju jer apsolutno nisu videli da poseduje osećaj krivice i da iskreno žali za žrtvama.

UNIŠTIO SVE OKO SEBE

– Moj sin je onog dana, kada je pucao u decu i nevine ljude, ubio i mene. Zakopao me živu. Neka me ubije onaj kome god će i za mrvu da se olakša bol i muka koju mu je moj Uroš naneo pucavši proklete noći. Nemam snage ni života da bilo koga iz tih porodica sretnem, a kamoli pogledam u oči. Ne želim da živim kao majka masovnog ubice i ne mogu taj teret da nosim. Nisam tražila policiju da me čuva jer se ne plašim smrti, ona bi mi bila spas od ovoga – tiho priča Biljana, koja je sada sama u kući sa svekrom pod stalnim nadzorom policije.

Njoj se, kaže, ne živi od trenutka kada je saznala da je Uroš počinio masovno ubistvo. Uz jauke i isprekidano pričajući, Biljana svedoči da ništa nije ukazivalo da će Uroš zapucati na komšije i dospeti na naslovne strane širom sveta.

– On je uništio sve oko sebe, pretvorivši se u monstruma. Uništio je brata, bratanca, snaju, dedu i svu rodbinu, a roditelje je sahranio. Neka mu se sudi po zakonu – jecajući kaže ona.

Njoj su dani od 4. maja dugi kao godine jer je sve stalo te noći kad je čula kuknjavu muža pošto mu je javljeno da je Uroš ubio dvoje mladih, a potom policija zakucala na njihova vrata. Potom su pristizale vesti o broju novih žrtava u krvavom piru njihovog sina. Pre toga Biljana kaže da je sve bilo normalno i da su svi spremali slavu.

IMAO JE SVE ŠTO POŽELI

Foto: ST/Nemanja Pančić, Shutterstock

– Nemam snage da se sretnem s njim, šta da mu kažem posle svega?! Muči me neprekidno pitanje zašto je to uradio, kako se pretvorio u čudovište kad ništa nije ukazivalo na nezapamćeno zlo. Vaspitavali smo njega i brata da budu dobri ljudi i da vole. Nije bio čudak, samo živ i nestašan momak. Nismo zaostali, pa da ga ne lečimo ako smo primetili da je psihički loše, ali nismo videli nikakav problem kod njega. On to nije pokazivao i nije bio nasilan. Jeste bio razmažen i navikao da mu se ugađa. Imao je sve što je poželeo. Živeli smo za njega i drugog sina, od kojeg je mlađi 10 godina. Kad se rodio, doneo je radost, a danas… Ovo crnom neprijatelju, onom najgorem, ne bih poželela jer ovo je muka kakva se ne može ni zamisliti. Niko ko nije u mojoj koži ovo ne može da razume. Da živiš za njega i daš mu sve, a da ovo priredi sebi i tebi… – rekla je tada i zaćutala očajna žena.

Posle pauze u kojoj se borila da nastavi ispovest, Biljana je rekla da je boli svaka suza članova porodica ubijenih i da čitavim bićem saoseća s njima u bolu.

– Njemu se pomračio um, nastupio je strašni lom i verujem da nije znao ni gde ide ni šta radi. Pucao je u dobru decu, a da toga nije bio svestan. Ceo dan je bio s ocem kod kuće, a snaja i ja smo bile u kupovini namirnica za slavu. Kad smo se vratile, počele smo da spremamo hranu i Uroš je tada otišao svojoj kući, koja je na putu ka Šepšinu. Tražio je da mu dam nešto da nahrani pse – kazala je Biljana, a zatim uz plač ispričala da su roditelji Urošu opremili jedan sprat u vikendici i kupili mu mašine, hladnjaču i poklonili 10 hektara zemlje kad je rekao da želi da živi na selu.