MOGU LI OSOBE OKRUŽENE IKONAMA DA PRORIČU BUDUĆNOST S BLAGOSLOVOM: Odgovor oca Vladimira iznenadiće mnoge

Ikone na zidovima, kandilo koje tinja, krst na stolu i rečenica izgovorena šapatom – „Sve je to sa blagoslovom.“ Upravo u toj slici nastaje problem koji muči deo vernika: da li je moguće da neko ko se predstavlja kao vidovnjak, okružen pravoslavnim simbolima, zaista ima bilo kakvu vezu sa Crkvom i njenim blagoslovom? Neki čak, kao „deo terapije“ koju propisuju, navode da bi onaj ko im se obrati za pomoć trebalo da poseti određeni manastir i da ostavi prilog.

Među ljudima koji se izjašnjavaju kao pobožni, ovakvi prizori umeju da izazovu nedoumicu – ako su ikone prisutne, ako se pominje vera, da li to automatski znači i crkvenu saglasnost? Odgovor na to pitanje, bez uvijanja i bez prostora za iluzije, daje sveštenik Vladimir Dolgih.

Kada religiozni simboli zbunjuju vernike

Već na prvi pogled, privid pobožnosti kod „vidovnjaka“ ume da zavara. Ikone, sveće i učestalo pozivanje na Boga za neke vernike deluju kao potvrda ispravnosti i autentičnosti. Međutim, upravo na tom mestu dolazi do opasne zamene značenja: spoljašnji znaci vere ne predstavljaju i crkveni blagoslov. Otac Vladimir Dolgih ovu dilemu razrešava jasno i nedvosmisleno, bez ostavljanja prostora za proizvoljna tumačenja.

– Vidovita osoba kategorički ne može da radi sa blagoslovom Crkve. Na ovo pitanje ne može biti drugačijeg odgovora. Teoretski, naravno, moguće je pretpostaviti da se takav „blagoslov“ dobije obmanom ili nekom prevarom. Reč „blagoslov“ stavljam pod navodnike jer, ako je dobijen nepošteno, gubi svoje značenje i pretvara se u fikciju.

Može li sveštenik svesno dati „blagoslov“?

Ako govorimo o mogućnosti da sveštenik svesno da takav blagoslov, onda je to, sa hrišćanske tačke gledišta, neprihvatljivo. Ne znam ni za jednog sveštenika koji bi se usudio da svesno blagoslovi osobu za okultne delatnosti. Vidovnjaštvo i druge slične aktivnosti predstavljaju čist okultizam. Postoji precizna definicija za takve prakse – demonizam.

Ruska pravoslavna crkva

 

Živimo u istorijski pravoslavnoj zemlji i nivo poverenja u sveštenstvo među našim narodom je prilično visok. Upravo zbog toga, kako objašnjava otac Vladimir, pojedinci koji se bave ovakvim praksama nastoje da to poverenje iskoriste, pa se služe atributima Pravoslavne crkve, a neretko čak savetuju i odlazak u crkvu radi obavljanja nekakvih „magijskih“ radnji.

Šta o tome kaže Sveto pismo

U Svetom pismu postoji više mesta koja nedvosmisleno osuđuju ovakvu praksu. Otac Vladimir podseća na neka od njih: „Neka se među tobom ne nađe niko koji provodi sina svoga ili kćer svoju kroz oganj, ni koji se bavi gatanjem, ni vračar, ni čarobnjak, ni koji se dogovara s duhovima, ni priziva mrtve. Jer je gnusoba pred Gospodom svako ko to čini, i zbog tih gnusoba Gospod, Bog tvoj, izgoni ih ispred tebe“ (Ponovljeni zakoni 18, 10–12).

Potom, „Čovek ili žena u kojima bude vračarski duh, neka se pogube; neka budu kamenovani do smrti; krv njihova neka bude na njima“ (Levitska 20, 27). „Ne obraćajte se vračarima niti prizivačima duhova, da se njima ne oskvrnite“ (Levitska 19, 31). „Jer je nepokornost greh kao gatanje, a pobuna kao idolopoklonstvo“ (1. Samuilova 15, 23). „I doći ću k vama na sud i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubnika i protiv onih koji se lažno kunu, i protiv onih koji zakidaju najamnika, udovicu i siroče, i koji gaze pravo stranca, i koji se mene ne boje, govori Gospod nad vojskama“ (Malahija 3, 5) – zaključuje otac Vladimir.

U svetlu ovih reči, dilema se razrešava sama od sebe. Ikona nije amajlija, niti je krst dekor koji menja suštinu onoga što se čini. Pravoslavlje ne ostavlja prostor za sporazum sa okultnim, bez obzira na to koliko se ono prikriva religioznom ikonografijom. Za vernika, put ne vodi ka onome ko tvrdi da „vidi“ budućnost, već ka Crkvi koja uči kako da se živi sada – sa verom, rasuđivanjem i odgovornošću pred Bogom.

Na praznik Svetih Joakima i Ane, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Kaluđerici i poručio da iskušenja nisu kazna, već znak da nas Bog gleda i poziva da budemo bolji – da se više molimo, kajemo, opraštamo i činimo milosrđe.

Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.

Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.

Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.