MLADI CAREVIĆ SE ZBOG NJENE NEUZVRAĆENE LJUBAVI UBIO, A ONA JE ŽIVOT SVOJ DALA ZA HRISTA: Danas je Sveta mučenica Pelagija Tarsijska!

Srpska pravoslavna crkva danas slavi veliku Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku. 

Rođena u gradu Tarsu, od roditelja neznabožnih, ali znamenitih i bogatih. Čuvši od hrišćana za Isusa Hrista i za spasenje duše, vrlo brzo je razvila ljubav prema Hristu i sva se predala veri. 

U to vreme bilo je strašno gonjenje hrišćana.

Dogodi se, da se sam car Dioklecijan zaustavi u Tarsu, i da se za vreme njegovog boravka u tom gradu njegov sin, carević, zaljubio smrtno u Pelagiju, i htede je uzeti za ženu.

„Odgovori Pelagija preko svoje zle majke, da se ona već obrekla svome nebesnom Ženiku, Hristu Gospodu“, piše u žitijama.

Bežeći od carevića i od svoje zle majke, Pelagija potraži i nađe episkopa Klinona, čoveka znamenita zbog svoje svetosti. On je pouči u veri hrišćanskoj i krsti.

Tada je Pelagija razdavala svoje raskošne haljine i mnogo bogatstva, vrati se domu i ispovedi majci, da je ona već krštena. Čuvši za ovo carev sin, i izgubivši svaku nadu, da će moći dobiti ovu svetu devicu za ženu, probode samoga sebe mačem i umre.

„Tada zla majka sama optuži caru svoju ćerku i predade mu je na sud. Car se zadivi lepoti device, i zaboravivši svoga sina, raspali se nečistom strašću na nju. No kako Pelagija osta nepokolebljiva u veri svojoj, osudi je car na sažeženje u metalnom volu, usijanom od ognja“.

Kada je mučitelji obnažiše, sveta Pelagija se prekrsti krstom i s blagodarnom molitvom Bogu na usnama, sama uđe u usijanog vola, gde se u tren oka sva rastopi kao vosak.

Postradala je 287. godine.

Ostatak njenih kostiju našao je episkop Klinon i sahranio ih je na brdu pod jedan kamen.

U vreme cara Konstantina Kopronima (741-775) na tome mestu je sagrađena crkva u čast ove svetiteljke.

Mošti Svetog Kasiana i danas počivaju u Marselju.

Monasi ili „crno duhovenstvo“ polažu zavet, a otac Petar objašnjava moraju li to da urade i beli monasi i monahinje.

Bio je prinuđen da se krije od gonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama.

Oslobađanje od strasti je dugotrajan i težak proces koji zahteva ozbiljan trud, duhovnu disciplinu, pokajanje i pomoć Božje blagodati.