Šta je ekranokratija i kako ekrani menjaju naš mozak, odnose i svakodnevicu – upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prezviter Oliver Subotić, otkriva suptilne opasnosti modernog doba i načine zaštite od njihovog uticaja.
U vremenu kada ekran postaje dominantan posrednik ljudskog iskustva, pojam „ekranokratije“ izrasta u ključno pitanje za svakoga ko promišlja o odnosu čoveka i tehnologije.
Ovaj termin, koji je u svojoj analizi definisao prezviter Oliver Subotić, upućuje na specifičan „režim“ u kojem ekran, u širem smislu reči, postaje alat za suptilno i sistematsko porobljavanje ljudskog uma i duha. Kako je istaknuto u njegovom nedavno objavljenom tekstu, ekranokratija nije samo problem moderne tehnologije, već duboki izazov koji zadire u samu suštinu čovekovog bića.
Savremeni čovek živi okružen ekranima: televizijskim prijemnicima, računarima, pametnim telefonima, tabletima, a uskoro i pametnim naočarima, hologramima i drugim uređajima koji su u razvoju ili na pragu masovne upotrebe. Kako naglašava upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke otac Oliver, a prenosi Politika, problem nije toliko u samim ekranima koliko u sadržajima koji se na njima prikazuju. Privlačni elektronski sadržaji često deluju kao „slatki otrov“ – na prvi pogled zadovoljavaju čoveka, dok ga zapravo sve dublje uvlače u zavisnost.
Ključno oružje ekranokratije je njeno narkotičko dejstvo. Za razliku od klasičnog porobljavanja kroz silu i bol, ekranokratija porobljava suptilno – kroz zadovoljstvo i nasladu. Efekat ovog porobljavanja vidi se u stalnom dopaminsko-endorfinskom udaru koji izazivaju elektronski sadržaji, što dovodi do čitavog spektra psihofizičkih poremećaja, posebno kod mlađih generacija.
Posledice nekritičkog izlaganja ekranima postaju sve očiglednije. Otac Oliver navodi alarmantne statistike: povećanje učestalosti disleksije, disgrafije i poremećaja pažnje kod dece, kao i pandemijski obim depresije, anksioznosti i otuđenja kod mladih. Dodaje i da sve češći oblici samoidentifikacije, samopovređivanja i zavisnosti potiču iz preteranog izlaganja ekranskim sadržajima.
Jedan od najupečatljivijih primera ovog fenomena dogodio se nedavno, kada su balkanski tinejdžeri masovno povređeni tokom izazova „Leteći supermen“ na društvenoj mreži TikTok. Ova tragedija ukazuje na razmere problema i poziva na dublje preispitivanje naših navika i odnosa prema ekranu.
Sveštenik Hrama Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu, otac Oliver, ukazuje da je prva i najvažnija linija odbrane protiv ekranokratije – porodica. Roditelji moraju preuzeti ulogu „vojske“ koja će ući u bitku za dobrobit svojih potomaka. Međutim, praksa pokazuje da većina roditelja, iako svesna problema, nije spremna da uloži trud kako bi zaštitila svoju decu. Razlog, kako navodi otac Oliver, leži u „logici udobnosti“ – lakše je detetu dati tablet ili telefon nego se aktivno posvetiti njegovom vaspitanju.
Za one koji su spremni na promenu, upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, otac Oliver, predlaže konkretne korake:
1. Uvesti zone bez ekrana u kući (poput trpezarije tokom obroka).
2. Ustanoviti vreme kada su svi ekrani isključeni, posebno uveče.
3. Zabraniti tabloidne i primitivne medijske sadržaje.
4. Balansirati vreme ispred ekrana sa fizičkim aktivnostima.
5. Koristiti „mute“ dugme za izbegavanje nepoželjnih reklama.
6. Naučiti uživati u tišini doma bez uključenih uređaja.
7. Davati prednost čitanju sa papira umesto digitalnih platformi.
Iako su ove mere važan korak, one same po sebi nisu dovoljne. Borba protiv ekranokratije zahteva dugoročnu strategiju koja uključuje podvižnički način života, kritičku svest i duboko rasuđivanje o tehnologiji.
Analitički osvrt na ovaj društveni problem otac Oliver zaključuje apelom da se ekranokratiji objavi otvoren rat. Ovo nije poziv na uništavanje tehnologije, već na njeno kritičko korišćenje i obuzdavanje njenog štetnog uticaja na našu dušu i um. On nas podseća da je suština ovog rata zapravo duhovna: potrebno je zaštititi ono najdragocenije – čovekovu slobodu i unutrašnji mir.
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
U svetu koji nas zasipa blještavilom i poklonima, pravoslavni hrišćani često se suočavaju s izazovom – kako održati praznik Rođenja Hristovog u središtu porodičnog praznovanja i očuvati njegov duhovni značaj
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju – troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Novi fenomen koji je postao popularan u svetu izaziva oprečne reakcije – od veće pažnje prema smislu života do pitanja stvarne koristi ovog pristupa. Koje su granice između istinske duhovnosti i opasne imitacije?
Ako ne verujemo u postojanje palih duhova, bjesova, demona, mi ne verujemo ni u Božje postojanje, rekao je otac Rafailo.
Tuga i radost su samo osećanja koja će nas pratiti sve dok ne dostignemo smerenje, tvrdi otac Stefan.
Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
Sada je sabrat bratije manastira Ribnica, gde je sa ostalim monasima svakodnevno posvećen monaškom poslušanju, Bogu i molitvi.
U ovom Jevanđelju se pripoveda o vrlinama Hristovim i blagodetnom karakteru njegovom.
U svojoj knjizi za 29. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik otkriva ključne korake za duhovnu borbu – samostešnjivanje kroz ispunjavanje Božijih zapovesti i suzbijanje poročnih želja.
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
U tišini manastirskih zidina otkrio kako je pronašao put ka duhovnom prosvetljenju i izlečenju duše.
Ove utešne reči iz Svetog pisma su dobrodošle u situacijama kad se osetimo usamljeno i odbačeno.
Naročito je lepa unutrašnjost, kada podignete pogled prema njenom tornju koji iz te pozicije izgleda kao optička iluzija.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Napadi panike smatraju se najgorim iskustvom koje neko može da doživi.
Otvaranje centra u Grockoj predstavlja značajan korak u podršci osobama sa zavisnostima, kroz terapijske i duhovne metode, uz stalnu pomoć Crkve i zajednice.
Ograničen broj poklonika, obavezne pozivnice i novi propisi za boravak – Sveta zajednica donela odluku koja će promeniti način poseta ovoj svetinji.
POGLEDAJTE JOŠ:
HOROSKOP ZA UTORAK 21. JANUAR! VAGE – gotova je faza prilagođavanja na novo radno mesto, ŠKORPIJE – naglašene su strasti i ljubomora!
OPREZ, NUDE 300 LITARA GORIVA! Nova prevara kruži mrežama, ne nasedajte, ostaćete bez svega!
KAKO JE PATRIJARH PORFIRIJE PROSLAVIO KRSNU SLAVU JOVANJDAN: Vučević i Dačić među brojnim uglednim zvanicama (FOTO GALERIJA)