LOŠE VESTI ZA SRBIJU! Stižu nam EKSTREMNE TEMPERATURE i pravi PAKAO NA ZEMLJI (FOTO)

Sportissimo

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Meteorolozi upozoravaju da je situacija izuzetno ozbiljna.

Foto: vreme radar/Printscreen

Izuzetno visoke temperature nastavile su da obaraju rekorde i u 2025. godini, koja bi mogla postati druga ili treća najtoplija godina u istoriji. Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO), poslednjih 11 godina su najtopliji period otkako se vodi evidencija. Ekstremni vremenski uslovi, poput poplava, požara i toplotnih talasa, sve više ugrožavaju živote i ekonomije širom sveta.

„>

Shutterstock/Ken Schulze

Shutterstock/LouieLea

„>

Shutterstock/LouieLea

pixabay.com

„>

pixabay.com

Alarmantni niz izuzetno visokih temperatura nastavio se i 2025. godine, koja će, prema Izveštaju o stanju globalne klime WMO-a, biti druga ili treća najtoplija godina ikada zabeležena. Izveštaj navodi da će proteklih 11 godina (2015–2025) biti najtopliji period otkad se vodi evidencija, pri čemu je svaka godina oborila prethodne temperaturne rekorde. Globalna prosečna temperatura za januar – avgust 2025. bila je 1,42 stepena Celzijusa, što je oko 0,12 stepena iznad predindustrijskog nivoa.

Zimski maksimum obima arktičkog morskog leda bio je najniži ikada zabeležen, dok je obim antarktičkog leda tokom cele godine ostao znatno ispod proseka. Dugoročni trend porasta nivoa mora se nastavio uprkos kratkotrajnom, prirodno uslovljenom zastoju.

Ekstremni vremenski događaji i posledice

Ekstremni vremenski i klimatski događaji do avgusta 2025, od razornih padavina i poplava do brutalnih vrućina i požara,  imali su kaskadne posledice po živote, sredstva za život i prehrambene sisteme. To je doprinelo raseljavanju stanovništva i potkopavanju održivog razvoja i ekonomskog napretka.

U izveštaju UN-a navodi se da su se glečeri širom sveta smanjili više nego ikada u periodu od 2011. do 2020. godine. Na Antarktiku je izgubljeno više od 75% leda u poređenju sa prethodnih 10 godina, što može uticati na ekstremnije vremenske uslove u Srbiji.

U Srbiji su evidentni efekti ovih promena. Prosečna godišnja temperatura porasla je za gotovo 2 stepena Celzijusa, što je brže od globalnog proseka. Leto i zima postali su dominantna godišnja doba, a klimatolozi najavljuju ekstremne vremenske uslove kao što su suše, poplave, oluje i toplotni talasi.

Nedeljko Todorović, meteorolog, istakao je da su prethodnih godina u Srbiji zabeleženi ekstremni vremenski uslovi, uključujući superćelijske oluje, sa olujnim vetrom, poplavama i gradom veličine teniske loptice, koji su stvarali haos u Beogradu i Novom Sadu.

Vladimir Đurđević, klimatolog, naglasio je ranije ozbiljnost situacije, upozoravajući da je svet na putu ka najgorim scenarijima globalnog zagrevanja.

– Ako se ne preduzmu odlučne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, do 2065. godine temperatura bi mogla porasti za 2 stepena Celzijusa – rekao je Đurđević i dodao da odsustvo preventivnih mera može dovesti do porasta temperature od 4 stepena do kraja veka.

Prognoze i uticaji na svet

Internet portal Big Tink objavio je kartu koja pokazuje kako će izgledati svet ako prosečna godišnja temperatura poraste za 4 stepena. Narandžastom bojom označena su područja „nenaseljive pustinje“, među kojima je i Balkansko poluostrvo. Reke su presušile, a snega nema na Alpima.

Naglo povećanje temperature nije lokalni fenomen. Globalna temperatura vazduha povećala se za 1,1 stepen, a temperature okeana za 0,8 stepeni u poslednjih 100 godina. Meteorolog Slobodan Sovilj naglasio je da su jesen 2023. godine u Srbiji bile toplije od najtoplije 2019. godine.

Dr Vladimir Đurđević pojašnjava značaj jednog stepena.

– Kada čovek ima telesnu temperaturu od 36 stepeni to je u redu, kada je temperatura 37 to je alarm, a sa temperaturom od 38 stepeni niste dobro. Rast globalne temperature pokreće opasne sistemske promene. Kada je planeta toplija za 1 stepen, više je ekstremnih klimatskih događaja: suše, šumski požari, ekstremne padavine i poplave, koje će tek biti intenzivnije i gore u budućnosti. Trpećemo veće štete i definitivno biće manje ugodno na planeti – rekao je dr Đurđević.