LJUBAV KOJA OPIJA I UBIJA! Misterija smrti najmlađe kćeri Lazara Dunđerskog traje duže od veka

„Danas sam ga videla prvi put. Ima gibak, ponosit hod, prinčevsko držanje. Razbarušene je kose, izvinutih brkova koji više odaju neki teatarski efekat, očiju okruglih i ispupčenih, u kojima se ogleda velika umnost i duševna dubina… Gospodin Laza je sve dame šarmirao, a meni je udelio komplimente na pet jezika. Čini mi se da je svoje oči upirao najviše u mom pravcu. Kasnije mi je rekao da ne postoji klavirska kompozicija koja bi izrazila nezemaljsko plavilo mojih očiju. Da, baš se tako izrazio i još, da će ovo letnje popodne uneti trajni nemir u njegovo srce…“

Upravo je ovim rečima, u svom dnevniku, Jelena Lenka Dunđerski, najmlađa kćerka i mezimica najbogatijeg Srbina na teritoriji Habzburškog carstva Lazara Dunđerskog, opisala susret s proslavljenim pesnikom Lazom Kostićem. Naizgled, bio je to običan susret porodičnih prijatelja kakvih je na njihovom imanju u Čelarevu te 1891. bilo onoliko.

Međutim, niko od prisutnih, ponajmanje sama Lenka, nije mogao ni da nasluti da će se ovo poznanstvo za nju pretvoriti u nešto sudbonosno, možda čak i smrtonosno. Gospođica Dunđerski umrla je samo četiri godine kasnije, na svoj rođendan, a tajna njene smrti već gotovo 130 godina intrigira i kopka celokupnu javnost.

Vatra i slama

Porodica Dunđerski starinom potiče iz sela Višnjeva kod Gacka, a na područje Vojvodine stigla je početkom 17. veka. Pročula se dva veka kasnije kada je u Sentomašu, današnjem Srbobranu, rođen Gedeon Geca Dunđerski, začetnik ogromnog bogatstva koje će ovu porodicu proslaviti do samog Beča. U tome mu je, naročito posle mađarske revolucije i 1848, najviše pomogao najmlađi sin Lazar, koji se pokazao čovekom vizije i vrsnim privrednikom.

Tokom mađarske revolucije Dunđerski su izgubili gotovo celokupno bogatstvo. Kada se Lazar 1855. oženio Sofijom Georgijević, imanje mu je bilo tek nešto veće od njenog miraza. Ipak, to mu nije smetalo da ubrzo pokaže svu raskoš svog privredničkog talenta i postane jedan od najmoćnijih Srba u Habzburškoj monarhiji. Uz to, dobio je i dva sina, Gedeona i Đorđa, i tri kćeri – Olgu, Milku i Lenku. Upravo će mu ova poslednja doneti i najviše sreće i najviše boli.

Za tragičnu kob Lenke Dunđerski bio je neophodan još jedan Lazar. Srela ga je u vidu Laze Kostića, u već pomenutom susretu u dvorcu u Čelarevu. U tom trenutku ona je bila tek stasali devojčurak, a on već proslavljeni pesnik. Ona mlada, prelepa, otresita i obrazovana cura visoka roda, a on poeta svetskog glasa, doktor prava, advokat, novinar, profesor gimnazije, poliglota, erudita i čovek o kome se šire i pričaju legende širom srpskog roda; ona najpoželjnija udavača u srpskom vojvodstvu, a on najpoželjniji gost u svakom društvu koje iole drži do sebe. I pri susretu dve takve zvezde, dve izuzetne ličnosti, dogodilo se i ono što se neizbežno događa, a što se nikako nije smelo dogoditi: planula je ljubav!

Odbijala je prosce

Osim što ih je povezivalo kumstvo, Lenku i Lazu razdvajale su i godine: ona je bila u dvadeset prvoj, a on već u pedesetoj. Naruku im nisu išle ni prilike, pogotovu vreme u kojem su živeli. U današnje doba, pretpostavljamo, vezu između žene i trideset godina starijeg muškarca više ni štampa ne beleži. Tada je, međutim, sve bilo drugačije, takvu vezu niko ne bi dopustio, čak i u slučaju da je neko mogao i da nasluti tragični epilog.

Rečju, protiv njih su bili i njeni roditelji, i prijatelji, i crkva, i celokupna javnost.

Iako je njihova ljubav bila bestelesna, bez dodira i vidljivih strasti, nije bila neprimećena. Trebalo ih je hitno razdvojiti i venčati s primerenijim partnerima, ali se Lenka nije dala. Prosce je odbijala redom, bez obzira na to što je među njima bilo i dece veleposednika, mladih grofova, mladića neizmerne lepote… U njenom srcu bilo je mesta samo za njenog Lazu.

Slavni, ali već pomalo precvali pesnik pokazao se obzirnijim, slabijim i popustljivijim. Višegodišnja nastojanja kumova Dunđerskih da ga privenčaju s Julijanom Palanački, kćerkom Marije Palanački, bogate udovice iz Sombora, konačno su urodila plodom. Nemajući kud, Kostić je pristao na venčanje koje je obavljeno u somborskoj crkvi Svetog Đurđa, 22. septembra 1895. Ubrzo potom, mladenački par je otputovao na medeni mesec, a skrhanoj Lenki Dunđerski preostalo je samo da ispije sav svoj jad i čemer.

Dok je bračni par boravio na putovanju u Veneciji, Lenka naprasno umire u Beču, 21. novembra 1895. Bilo je to na dan Svetog arhangela Mihaila, na njen 25. rođendan.

Zvanična verzija smrti bio je iznenadni, galopirajući tifus, ali je mnogo onih koji i danas veruju da je lepotica sama izvršila zločin prema sebi. Potvrdu tome pronalaze u njenih dnevničkim zapisima gde ona, navodno, to i nagoveštava. Postojale su i nedokazane glasine da je umrla od sepse nakon neuspešnog abortusa, ali je bilo i onih koji su čvrsto verovali da se ugasila sama od sebe, odnosno da joj je prepuklo srce od tuge.

Naravno, nikakve obdukcije nije bilo, a Lenka je nekoliko dana kasnije sahranjena u porodičnoj kapeli Dunđerskih, Sveti Đorđe, na groblju u Srbobranu. Sahrani je prisustvovao i Laza Kostić, koji njenu smrt, tvrde savremenici, nikada nije prihvatio. Nastavio je s njom da živi u svojim snovima i snoviđenjima, sve do svog fizičkog kraja, 1910. godine.

Santa Maria della Salute

Vest o Lenkinoj smrti Laza je saznao na bračnom putovanju u Veneciji. Utehu je pronašao u Crkvi Gospe od Spasa – Santa Maria della Salute. Pod okriljem njene grandiozne lepote, dugo se molio i plakao u sebi i, po svemu sudeći, već tada je počeo da piše stihove najlepše ljubavne pesme ikada napisane u nas. Pesma je objavljena samo godinu dana uoči pesnikove smrti, što znači da je na njoj radio punih 15 godina.

Foto: profimedia-0864274946