Prošlo je tačno 24 godine od kada nas je napustila Nada Mamula, jedna od najautentičnijih i najvoljenijih interpretatorki sevdalinki i tradicionalne muzike na prostoru bivše Jugoslavije. Njena smrt 11. oktobra 2001. godine zatvorila je jedno veliko poglavlje u istoriji naše muzičke scene, ali pesme koje je ostavila za sobom i dalje žive snažno, tiho i dostojanstveno, baš kao i ona.
Rođena u Beogradu, a životno i umetnički oblikovana u Sarajevu, Nada Mamula je svoj glas utkala u najdublje emocije naroda. Njene interpretacije bile su više od pesme — bile su priča, molitva, vapaj i setna uteha u jednom. Pesme koje je pevala imale su dušu, a svaka nota nosila je životnu istinu.
Iako je bila prepoznata i voljena, poslednje godine života provela je povučeno, u tišini i samoći. Bez dece, bez pompe, daleko od reflektora. U krugu retkih prijatelja i sećanja na muža Nikolu, kome je bila duboko posvećena do njegovog poslednjeg dana. Uprkos samoći, pred smrt je govorila tiho, ali jasno:
„Za moje ime se zna, za moju pesmu se zna…“
Postoje pesme koje su obeležile njen opus, ali i trenuci koji su ostali zabeleženi samo u sećanjima svedoka. Pričalo se da je jedna od njenih najtužnijih pesama bila zabranjena u vreme kada se država trudila da „ne uznemirava javnost“. Ipak, emocija se nije mogla sakriti. Njene pesme su se prenosile s ploče na ploču, iz radija u srce, iz glasa u suze.
Njen specifičan, prepoznatljivi, a retki alt punio je srca brojnih ljubitelja sevdaha, a naročito je bio izražajan u nenadmašnim interpretacijama pesama: „Bosno moja“, „Omer-beže“, „Djevojka sokolu zulum učinila“… Prva je snimila čuvenu pesmu „Kafu mi draga ispeci“ i, prema pričanjima, naučila Cuneta Gojkovića kako se peva.
Nada Mamula je pripadala generaciji umetnika koji su pevali iz duše, ne iz interesa. Njena karijera bila je bez skandala, bez spektakla, ali bogata pesmom koja je dodirivala najdublje slojeve tuge i lepote. Njena veličina nije bila u broju nastupa, već u tišini koju bi ostavljala nakon što bi poslednji ton utihnuo.
Dvadeset četiri godine kasnije, sećanje na Nadu Mamulu ne bledi. Njene pesme i dalje pronalaze put do onih koji traže istinu u muzici. Nema više tog glasa u kafanama, na radiju, uživo… ali on živi među nama. U starim snimcima, u pločama koje se još čuvaju, u sevdahu koji ne umire.
Nada nije tražila mnogo. Želela je samo da je pamte po pesmi.
BONUS VIDEO:
POGLEDAJTE JOŠ:
„Tei Tairović sam bila profesorka! Zbog Rade Manojlović se bavim pevanjem!“ Višnja u MINSKOM otkriva sve!
PRVO OGLAŠAVANJE POBEDNICE „ZADRUGE“ NAKON HOSPITALIZACIJE – Jedna noga mi je kraća…
TEŠKA VOJNIČKA SUZA! Zet Suzane Mančić ZAPLAKAO na sahrani bivšeg tasta Nebojše Pavkovića, pa pogledao u SINA!