KRADU NAJVEĆE SRPSKO BLAGO I IZNOSE GA VAN ZEMLJE! U Grčkoj su kazne čak 50 hiljada evra, a u Srbiji se shvata često i kao „hobi“!

O krađi arheološkog blaga na teritoriji Srbije malo se priča, a izuzetno je rasprostranjeno. Najčešće su na meti lokaliteti iz perioda Rimskog carstva, zatim našeg srednjeg veka, ali stradaju i nalazišta iz praistorije. Bez adekvatnih kazni, ne može se stati na kraj neovlašćenim arheološkim iskopavanjima, koja predstavljaju krivično delo – kažu u razgovoru za „Blic“ dipl. arheolog Rade Milić, direktor Centra za urbani razvoj, i Stefan Gole, dipl. arheolog i MA menadžer bezbednosti.

Na pitanje da li je tačno da je krađa arheološkog blaga treća po redu kriminalna delatnost u Srbiji, iza trgovine oružjem i drogom, naši sagovornici ističu da je „krađa arheološkog blaga na visokom mestu kriminalnih radnji u Srbiji“.

Nepovratna šteta našem identitetu

– Problem je što velika većina ljudi, pa čak ni policija, ne prepoznaje tu radnju kao krivično delo. Zbog izostanka kazni i jasne društvene osude, počinioci gotovo da nemaju strah od posledica. Ova praksa se odomaćila, a nanosi nepovratnu štetu našem identitetu. Rasipa se ogromno srpsko kulturno i istorijsko blago. Rasprodaje se sve, arheološki predmeti – kao što su kovani novac iz raznih istorijskih perioda, delovi oružja (koplja, vrhovi strela, mačevi…), ukrasni predmeti – fibule, ukrasne igle, narukvice… Što je najgore, trajno i nepovratno se raskopavaju arheološki slojevi koji su svedoci naše prošlosti – kaže arheolog Rade Milić.

Misle da je hobi, a bave se kriminalom

Ovaj problem kulminirao je poslednjih godina, a kad bi uporedili današnje vreme sa onim pre dvadeset ili trideset godina, naši sagovornici kažu da se vidno urušio autoritet institucija koje se bave ovim pitanjem.

– Institucije koje se bave zaštitom, muzeji i zavodi za zaštitu spomenika, nekad su bile ozbiljne institucije koje su imale autoritet. Dostupnost metal-detektora dodatno je pogoršala situaciju. Sve veći broj ljudi okreće se ovom ’hobiju’ ne shvatajući da se zapravo bavi kriminalom. Reč je o neovlašćenim arheološkim iskopavanjima, koja predstavljaju krivično delo definisano članom 353a Krivičnog zakonika. To je delo koje se goni po službenoj dužnosti i za koje je predviđena kazna zatvora – ističe Stefan Gole.

Na meti najviše lokaliteti u istočnoj Srbiji

Krađa arheološkog blaga je izuzetno rasprostranjena, a na meti je nekoliko lokaliteta na kojima se vrše neovlašćena arheološka iskopavanja.

– Na osnovu predmeta koji se gotovo svakodnevno pojavljuju na društvenim mrežama, jasno je da su najčešće na meti lokaliteti iz perioda Rimskog carstva, potom našeg srednjeg veka, ali stradaju i nalazišta iz praistorije. Najveći deo opljačkanih predmeta završava u inostranstvu, dok manji ostaje u Srbiji. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da iza ovih aktivnosti neretko stoje razrađene šeme koje imaju elemente organizovanog kriminala. U takvim slučajevima, kada dođe do procesuiranja, kazne su znatno veće. Pored neovlašćenih arheoloških iskopavanja, radi se i o udruživanju radi izvršenja krivičnog dela, kao i o teškoj krađi državne imovine – objašnjava Milić.

Foto: RINA

Prema Zakonu o kulturnim dobrima, sve što se nađe na teritoriji Srbije, pripada Srbiji, ali problem je u tome što se zakon veoma malo poštuje.

– Nažalost, zakon se jako slabo poštuje. Ne postoji dovoljno ljudi koji bi se prvenstveno u policiji bavili suzbijanjem nelegalnih iskopavanja, dok sa druge strane broj profesionalno zaposlenih arheologa na teritoriji cele Srbije je između 210 i 220, što je premalo da bi se i na njih moglo uperiti prstom za nepoštovanje zakona – kaže Gole.

U Grčkoj kazne idu i do 50.000 evra

Kad je reč o tome kako se druge zemlje iz regiona bore sa ovim problemom i kako ga rešavaju, Milić ističe primer Grčke.

– U Grčkoj se, na primer, zakon neuporedivo više poštuje, a kazne su drakonske. Za nelegalno pretraživanje i uklanjanje arheoloških predmeta predviđene su novčane kazne od 5.000 do čak 50.000 evra, kao i zatvorske kazne od jedne do pet godina. Ako je delo izvršeno u grupi, zatvorska kazna može biti i do deset godina. Upravo ovakva praksa pokazuje da je efikasna zaštita kulturnog nasleđa moguća, ali samo ukoliko država odlučno stane iza zakona i njegove primene.

O tome kako popraviti odnos prema arheološkom nasleđu i podići svest u narodu što se tiče ovog problema, naši sagovornici imaju jasnu poruku:

– Ključ rešenja leži u doslednoj primeni zakona i izvesnosti kažnjavanja počinilaca. Samo stroga i dosledna primena zakona može obeshrabriti one koji se bave krađom arheološkog blaga. Medijska promocija i kampanje u javnosti mogu doprineti popularizaciji teme i većoj pažnji javnosti, ali presudan faktor ostaje zakon i njegova primena.

BONUS VIDEO