KOSOVO JE SRPSKA GOLGOTA I SRPSKO VASKRSENJE! Autorski tekst Danijele Nikolić, poslanice u Skupštini Srbije i predsednice Odbora za Kosovo i Metohiju!

Kosovski zavet koji vekovima inkorporira istoriju, mit, zavet Srba Bogu, slobodi, kosovskoj svetoj zemlji natopljenoj srpskom viteškom krvlju, a koja se danas pominje u kontekstu nerešenog problema, ne sme da bude predmet trgovine bilo kakvog odricanja. 

Izbor carstva nebeskog – za malena je zemaljsko carstvo – odražava etos, koji je sačuvan u obezglavljenom srpskom narodu, a koji mu je pomogao da sačuva identitet i veru kroz nadolazeće vekove.

BILO VREMENA

Naravno, bilo je vremena (komunisti i njihovi građanski naslednici) kada je kosovski zavet prećutkivan, danas u postmoderna vremena, iako se teško uklapa u opredeljenja Evropske unije koja negira nacionalni suverenitet i nacionalne zajednice koje neguju kulturu sećanja na pretke, svekoliki srpski narod ne odustaje od svetosavlja na kome se temelji kosovski zavet i iz njega crpi i snagu i trpljenje. 

Kurti će svojim činjenjem, koje se ne može nazvati političkim potezima, jer on nije političar, već skaradni učenik, a samim tim i loš naslednik ideje „velike Albanije“, ostati zapamćen samo kao sporedni lik i to po tiraniji i sili koje sprovodi nad malobrojnim Srbima, i po odricanju naklonosti dojučerašnjih mentora i stvaraoca kancera Starog kontinenta, lažne države Kosovo.

Aktuelna situacija kosovskog pitanja se uklapa u istorijski kontekst, samim tim naše nasleđe, opomena i vodilja jeste izbor kneza Lazara za carstvo nebesko nad carstvom zemaljskim, izbor da budemo na strani dobra i na strani vere od čega odstupanja ne sme biti, to je kosovski zavet koji je više od šest vekova sačuvan u kolektivnom sećanju srpskog naroda. 

Srpski narod je i te kako podneo žrtvu. Kidnapovani, oteti, mučki ubijeni nas obavezuju i poraz su vragu jer nema istorijskog presedana da se jedna suverena država odrekla ma kog dela svoje teritorije. Zato, iako malobrojni srpski narod strada, jer je bedem srpskim svetinjama koje isijavaju u vasioni, Gračanica, Pećka patrijaršija, Ljeviška i svi ostali temelji varvarski devastiranih i oskrnavljenih crkava i grobalja šalju svoju poruku.

Odnosi između Aljbina Kurtija i Srpske liste odavno su prešli granice političkog neslaganja i postali simbol trajne krize prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Umesto dijaloga, Kurti godinama gradi politiku konfrontacije – prema Srbima, Beogradu i svakome ko se usudi da govori o kompromisu i miru.

Srpska lista, kao jedini autentični politički predstavnik Srba na Kosovu, nalazi se pod konstantnim pritiscima, političkim i institucionalnim, ali i pod otvorenim pretnjama i pokušajima da se srpski narod obeshrabri, uplaši i odvoji od svog nacionalnog identiteta. Kurti tu politiku sprovodi kroz policijske akcije na severu, zabrane, hapšenja i stalne provokacije koje pokazuju da mu nije cilj suživot, već dominacija.

Za Kurtija, Srpska lista nije politički protivnik, ona je prepreka njegovoj ambiciji da stvori Kosovo bez Srba. Zato pokušava da je razbije, oslabi i zameni pojedincima koji će mu biti poslušni.

Za Srpsku listu pak borba za opstanak nije samo politička – to je borba za pravo naroda da ostane na svojim ognjištima, da govori svojim jezikom i da ima predstavnike koji štite njegove interese, a ne Kurtijeve naloge.

Kosovo bez Srpske liste bilo bi Kosovo bez Srba.

A upravo to je cilj Aljbina Kurtija, da pod izgovorom demokratije i pravne države sprovede tihi pritisak, sve dok poslednji Srbin ne odustane.Ali Srbi na Kosovu ne odustaju.

I zato postoji Srpska lista.

Foto: Tanjug/Printscreen

Isuviše je Kurti mali i s „pozadinom“ na koju sve manje može da računa da bi zadovoljio apetite velikih, nismo mi samo na braniku Kosova i Metohije, apetiti dosežu preko Toplice do Niša i veći deo Raške oblasti koju ne nazivaju slučajno Sandžak. U prekrajanju istorije oni govore da je 1878. na Berlinskom kongresu predajom pomenutih krajeva Srbiji „bila prinuđena albanska (navodna) većina, da odlazi sa svojih imanja i da bi se time samo ispravila istorijska nepravda od pre 150 godina“.

Kuća se ne pravi na tuđim temeljima, iako međunarodna zajednica zatvara oči pred terorom koji „srpska raja“ već četvrtinu veka dostojanstveno trpi. Pokušaji lažne države Kosovo da uđe u Unesko nisu i verujem da neće ni uspeti, jednom će valjda i zvanična naučna javnost progovoriti.   

UČITELJICA ŽIVOTA

Što se nas Srba tiče, nas je učiteljica života – istorija – naučila da svaki Božji udes, pa i ovaj koji je pred nama, ima dva pola „kome li se prikloniti carstvu“, u takvim izborima smo nepogrešivi jer je Kosmet naša istina i nebeska kruna koja se polirala od vremena Stefana Nemanje i Svetog Save, pa sve do ovog veličanstvenog i istovremeno kobnog događaja, odnosno Kosovskog boja, do danas. 

Kosovo je srpska golgota i srpsko vaskrsenje, srpski zavet slobode, a kako naš sveti vladika Nikolaj Velimirović zapisa:

– Oni koji se mršte na Kosovo, koji ga poništavaju, osuđuju, mrze ili smatraju nesrećom i propašću, oni gledaju očima, a ne duhom, i cene tehnički, a ne moralno. Takvi ili nisu pravi Srbi ili su još pod kletvom čestitoga kneza… A kletva glasi: „Rđom kap’o dok mu je koljena!“.

Bonus video