Čak i među revnosnim hrišćanima, često se dešava da precizno razlikovanje između Katoličke i Pravoslavne vere izazove nesigurnost. Složenost teoloških objašnjenja, prožeta stručnim terminima, neretko je teško razumljiva za laike, što dodatno komplikuje već osetljive teme.
Međutim, arhimandrit Joil, jedan od najcenjenijih duhovnika na raskršću 20. i 21. veka, ponudio je jedno od najjasnijih i najsažetijih objašnjenja ključnih razlika između ove dve hrišćanske tradicije.
– Jedna od ključnih razlika, koje su bile još pre raskola, jeste uvođenje u Simvol vere filiokve. To je jeretičko učenje. Potom, prvenstvo rimskog pape. Zatim, katolici u liturgiji koriste beskvasni hleb, što kanoni Crkve strogo zabranjuju – govorio je otac Joil.
Dodao je da bogoslovski problemi, koji su postojali u trenutku raskola, ostaju aktuelni do danas, ali da je Rimokatolička crkva kroz vekove usvojila i nove doktrine i učenja koja se udaljavaju od saborskih odluka i svetootačkog predanja:
– Kao što su učenje o čistilištu, celibat – obaveza neženjenja sveštenika – što pravoslavnim sveštenicima nije nametnuto, zatim dogma o papskoj nepogrešivosti. Rimokatolička misa, za razliku od pravoslavne liturgije, nema priziva Svetoga Duha.
Još jedna značajna razlika jeste u načinu pričešća. Pravoslavni vernici se pričešćuju iz putira Telom i Krvlju Hristovim, dok se kod katolika koristi hostija – beskvasni hleb. Razlike se protežu i na svetu tajnu krštenja, mogućnost razvoda braka u pravoslavlju, kao i na pravila posta:
– Kod katolika, pre pričešća dovoljno je da ne jedu jedan sat – istakao je otac Joil.
Njegove reči podsećaju na kompleksnost izazova koji stoje pred mogućim jedinstvom između Katoličke i Pravoslavne crkve.
– Vidite, šta bi sve trebalo rešiti da bi došlo do nekog istinskog, stvarnog jedinstva, a ne do prevlasti Rimokatoličke crkve nad Pravoslavnom crkvom, čemu se sve vreme teži – zaključio je.
Arhimandrit Joil, koji se upokojio 2022. godine, ostavio je iza sebe ne samo jasnoću u bogoslovskim objašnjenjima, već i primer revnosnog čuvara vere i predanja. Njegovo učenje ostaje trajni oslonac za sve one koji žele dublje razumeti bogatstvo pravoslavne crkve i njenu duhovnu tradiciju.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Pozivajući se na svešteničku praksu, protojerej Andrej Čiženko govori o pogrešnim stavovima, opasnim grehovima i svemu onome što nas udaljava od prave duhovnosti. Objašnjava kako da se pričestimo dostojno, u miru i strahu Božijem.
U besedi posle liturgije, patrijarh carigradski podsetio na izjavu svog prethodnika, patrijarha Atinagore, iz 1963. godine o približavanju Rimu, kao i na njegov istorijski susret sa papom Pavlom VI u Jerusalimu 1964. godine, koji je označio prekretnicu u međuhrišćanskom dijalogu.
Dok jedni proslavljaju Badnji dan 24. decembra, a drugi 6. januara, suština ovog praznika ostaje nepromenjena – ljubav, mir i priprema za susret sa Spasiteljem. Otkrijte kako različite crkve obeležavaju ovaj dan iščekivanja Božića.
POGLEDAJTE JOŠ:
EVO ŠTA DANAS RADI U BEOGRADU! Za većinu je neradan dan, a OVI objekti rade skraćeno!
I U „MIŠOVIĆU“ I U VIŠEGRADSKOJ DEČACI ROĐENI U PRVOJ SEKUNDI NOVE GODINE! Ministarka Đurđević Stamenkovski obišla majke prvih beba u 2025. godini! (FOTO)
OD RAKIJE ME BOLI GLAVA SUTRADAN, A OMILJENI FILM MI JE „KO TO TAMO PEVA“! Ukrajinac u Banji Koviljači postao pravi umetnik, A ZA SVE JE KRIV BIVŠI VLASNIK KUĆE! (FOTO)