Jedno od pitanja koje se često postavlja među vernicima jeste: ko prvi ulazi u Carstvo nebesko? Da li su to oni koji su sigurni u svoje spasenje, ili možda oni koji uopšte ne pripadaju pravoslavnoj crkvi, a ipak u svom životu vrše dela ljubavi, milosrđa i pravde?
Na ovo pitanje osvrnuo se mitropolit Ruske pravoslavne crkve Ilarion Alfejev, podsećajući da Gospod Hristos nije gledao na poreklo, veru ili spoljašnji oblik, već na srce i dela čovekova.
— „Razmislimo: ko prvi ulazi u Carstvo Božije – ti koji su uvereni u svoje spasenje, i spremni su sve ostale osuditi na večne muke, ili oni koji ne pripadaju istinskoj veri a vrše delo Božije – delo za koje smo mi tako često nesposobni?“ – započinje mitropolit.
Hristos prevazilazi ljudske barijere
On naglašava da je Hristos tokom Svog zemaljskog života stalno razbijao ljudske barijere, pokazujući ljubav i prema onima koji nisu pripadali „izabranom narodu“. Samarićani, Hananejci i Rimljani, često pominjani u evanđeljima, istaknuti su kao primeri dobrote i vere u dela, dok su fariseji, uprkos svom poznavanju Zakona, bivali osuđivani zbog svog licemerja.
Mitropolit Ilarion podseća da se i u današnje vreme sreću ljudi koji, iako ne znaju za Hrista, prirodno ispunjavaju Njegove zapovesti, dok pojedini pravoslavni hrišćani – ponosni na pripadnost Crkvi – na druge gledaju s prezirom.
— „Moguće je poznavati Zakon i ne ispunjavati ga, a moguće je i ne poznavati Zakon, ali ga ispuniti. Tako i u naše dane, moguće je biti pravoslavni hrišćanin, ali ne živeti po zapovestima Božijim, a moguće je pripadati nekoj drugoj veri, ili uopšte biti nevernik, ali ispunjavati zapovesti Hristove“ – ističe on.
Najopasnija zamka – samozadovoljstvo i formalizam
Najopasniji put, prema njegovim rečima, jeste samozadovoljno uverenje da se čovek spasava samom pripadnošću „izabranom stadu“. To je bio i greh fariseja, koji su zapostavili „pravdu i milost i veru“ (Mt. 23:23), a zauzvrat se držali spoljašnjih pravila.
Zaključujući svoju besedu, mitropolit Ilarion naglašava da Bog ne gleda na narodnost, veroispovest ili spoljašnji oblik, već na ljubav, pravdu i milosrđe koja se pokazuju u svakodnevnim delima. Carstvo nebesko otvoreno je onima koji „na delu dokažu ljubav ka Bogu Istinitome“.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Nema ništa teže nego živeti u kući u kojoj nema mira.
Smirenje je temelj duhovnog života, štit od gordosti i uslov za istinsku bliskost s Bogom.
POGLEDAJTE JOŠ:
RELIKVIJA KOJA ISCELJUJE I ŠTITI OD NEPRIJATELJA! Danas slavimo praznik posvećen Nerukotvorenoj ikoni Gospoda Isusa Hrista
HOROSKOP ZA 29. AVGUST: Rakovi – uspešno rešavate jedan pravni problem, Vodolije – lepi trenuci s partnerom!
„NAŠ NAROD RAZARAJU VRADŽBINE“: Profesor Dimitrijević otkriva istinu o opasnostima koje uništavaju srpsko društvo