KO TRAŽI SREĆU U PUTOVANJIMA I SLAVI – NA KRAJU GA ČEKA GORČINA: Sveti Nektarije Eginski upozorava da se „kuća ne gradi tamo gde su zemljotresi“

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (6,1-12)

1. Godine koje umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visoku i izdignutu, i skut mu ispunjavaše crkvu. 2. Serafimi stajahu više njega, svaki ih imaše šest krila: dvema zaklanjaše lice svoje i dvema zaklanjaše noge svoje, a dvema lećaše. 3. I vikahu jedan drugome govoreći: „Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave njegove.” 4. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.

5. I rekoh: „Jaoh meni! pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima. 6. A jedan od serafima dolete k meni držeći u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kleštima, 7. i dotače se usta mojih, i reče: „Evo, ovo se dotače usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj očisti se.” 8. Potom čuh glas Gospodnji gde reče: „Koga ću poslati?“ i „Ko će nam ići?“ A ja rekoh: „Evo mene, pošlji mene.“

9. A on reče: „Idi, i reci tome narodu: ‘Slušajte ali nećete razumeti, gledajte ali nećete poznati’. 10. Učini da odeblja srce tome narodu i uši da im otežaju, i oči im zatvori, da ne vide očima svojim i ušima svojim da ne čuju i srcem svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscele. 11. A ja rekoh: „Dokle Gospode?” A on reče: „Dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i kuće da budu bez ljudi, i zemlja dokle sasvijem ne opusti, 12. i dokle Gospod opravi daleko ljude i bude sama pustoš u zemlji.“

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (5,1-24)

1. Ovo je pleme Adamovo. Kad Bog stvori čoveka, po obličju svom stvori ga. 2. Muško i žensko stvori ih, i blagoslovi ih, i nazva ih čovek, kad biše stvoreni. 3. I požive Adam sto i trideset godina, i rodi sina po obličju svom, kao što je on, i nadede mu ime Sit. 4. A rodiv Sita požive Adam osam stotina godina, rađajući sinove i kćeri; 5. Tako požive Adam svega devet stotina i trideset godina; i umre.

6. A Sit poživje sto i pet godina, i rodi Enosa; 7. a rodiv Enosa požije Sit osam stotina i sedam godina, rađajući sinove i kćeri;  8. Tako poživje Sit svega devet stotina i dvanaest godina; i umre. 9. A Enos požive devedeset godina, i rodi Kajinana; 10. a rodiv Kajinana požive Enos osam stotina i petnaest godina, rađajući sinove i kćeri; 11. tako požive Enos svega devet stotina i pet godina; i umre. 12. A Kajinan požive sedamdeset godina, i rodi Maleleila;

13. a rodiv Maleleila požive Kajinan osam stotina i četrdeset godina, rađajući sinove i kćeri; 14. tako požive Kajinan svega devet stotina i deset godina; i umre.  15. A Maleleilo požive šezdeset i pet godina, i rodi Jareda; 16. a rodiv Jareda požive Maleleilo osam stotina i trideset godina, rađajući sinove i kćeri; 17. tako požive Maleleilo svega osam stotina i devedeset i pet godina; i umre. 18. A Jared požive sto i šezdeset i dve godine, i rodi Enoha;

19. a rodiv Enoha požive Jared osam stotina godina, rađajući sinove i kćeri; 20. tako požive Jared svega devet stotina i šezdeset i dve godine, i umre. 21. A Enoh požive šezdeset i pet godina, i rodi Matusala; 22. a rodiv Matusala požive Enoh jednako po volji Božjoj trista godina, rađajući sinove i kćeri; 23. tako požive Enoh svega trista i šezdeset i pet godina; 24. i živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nestade ga, jer ga uze Bog.

Priče Solomonove (6,3-20)

3. Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjem svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog. 4. Ne daj sna očima svojima, ni veđama svojim drema. 5. Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptičaru. 6. Idi k mravu, lenivče, gledaj puteve njegove, i omudraj. 7. Nema vođa ni upravitelja ni gospodara; 8. i opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju.

9. Dokle ćeš, lenjivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svog? 10. Dok malo prospavaš, dok malo prodremaš, dok malo sklopiš ruke da prilegneš, 11. utom će doći siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan čovek. 12. Čovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima; 13. namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima; 14. svaka mu je opačina u srcu, kuje zlo svagda, zameće svađu.

15. Zato će ujedanput doći pogibao njegova, časom će se satrti i neće biti leka. 16. Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj: 17. oči ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu, 18. srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trče na zlo, 19. lažan svedok koji govori laž, i ko zameće svađu među braćom. 20. Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.

Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.

Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.

Svetitelj pokazuje kako otvorenost pred Bogom i duhovnikom oslobađa od gorčine i vodi ka unutrašnjem miru koji svi tražimo.

Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu – gde počinje i pad i spasenje.