KO SE PRIČESTI BEZ OVOGA – SAGOREĆE: Upozorenje Svetog Georgija Karslidesa na koje mnogi zaboravljaju pre nego što pristupe svetoj čaši

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (11,10-16; 12,1-2)

10. I u to će vreme za koren Jesejev, koji će biti zastava narodima, raspitivati narodi, i počivalište njegovo biće slavno. 11. I tada će Gospod opet podignuti ruku svoju da zadobije ostatak naroda svog, što ostane od Asirske i od Misira i od Patrosa i od Etiopske i od Elama i od Senara i od Emata i od ostrva morskih. 12. I podignuće zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasejane Judine sabraće s četiri kraja zemaljska, 13. i nestaće zavisti Jefremove, i neprijatelji Judini istrebiće se; Jefrem neće zavideti Judi, a Juda neće zlobiti Jefremu.

14. Nego će složno lejeti na pleća Filistejima k zapadu; zajedno će plieniti narode istočne; na Edomce i Moavce dignuće ruke svoje, i sinovi Amonovi biće im pokorni. 15. I Gospod će presušiti zaliv mora Misirskoga, i mahnuće rukom svojom svrh reke sa silnim vetrom svojim, i udariće je po sedam krakova da se može prelaziti u obući. 16. I biće put ostatku naroda njegova, što ostane od Asirske, kao što je bio Izrailju kad izađe iz zemlje Misirske.

1. I reći ćeš u ono vreme: „Hvalim te, Gospode, jer si se bio razgnevio na me, pa se odvratio gnev tvoj, i utešio si me.” 2. Gle, Bog je spasenje moje, uzdaću se i neću se bojati, jer mi je sila i pesma Gospod Bog, on mi bi spasitelj.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (7,11-24; 8,1-3)

11. Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugoga meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikoga bezdana, i otvoriše se ustave nebeske; 12. I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći. 13. Taj dan uđe u kovčeg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i žena Nojeva i tri žene sinova njegovijeh s njima; 14. Oni, i svakojake zvijeri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i što se god miče po zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i što god leti i ima krila.

15. Dođe k Noju u kovčeg po dvoje od svakog tela, u kojem ima živa duša, 16. muško i žensko od svakoga tela uđoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim. 17. I bi potop na zemlji za četrdeset dana; i voda dođe i uze kovčeg, i podiže ga od zemlje. 18. I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovčeg stade ploviti vodom. 19. I navaljivaše voda sve većma po zemlji, i pokri sva najviša brda što su pod celim nebom. 20. Petnaest lakata dođe voda iznad brda, pošto ih pokri.

21. Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi. 22. Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što beše na suhu, pomrije. 23. I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i što god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i što s njim beše u kovčegu. 24. I stajaše voda povrh zemlje sto i pedeset dana.

1. A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke što behu s njim u kovčegu; i posla Bog vetar na zemlju da uzbije vodu. 2. I zatvoriše se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dažd s neba prestade. 3. I stade voda opadati na zemlji, i jednako opadaše posle sto i pedeset dana;

Priče Solomonove (10,1-22)

1. Mudar je sin radost ocu svom, a lud je sin žalost materi svojoj. 2. Ne pomaže nepravedno blago, nego pravda izbavlja od smrti. 3. Ne da Gospod da gladuje duša pravednikova, a imanje bezbožničko razmeće. 4. Nemarna ruka osiromašava, a vredna ruka obogaćava. 5. Ko zbira u leto, sin je razuman; ko spava o žetvi, sin je sramotan. 6. Blagoslovi su nad glavom pravedniku, a usta bezbožnička pokriva nasilje. 7. Spomen pravednikov ostaje blagosloven, a ime bezbožničko truhne.

8. Ko je mudra srca, prima zapovesti; a ko je ludih usana, pašće. 9. Ko hodi bezazleno, hodi pouzdano; a ko je opak na putevima svojim, poznaće se. 10. Ko namiguje okom, daje muku; i ko je ludih usana, pašće. 11. Usta su pravednikova izvor životu, a usta bezbožnička pokriva nasilje. 12. Mrzost zameće svađe, a ljubav prikriva sve prestupe. 13. Na usnama razumnoga nalazi se mudrost, a za leđa je bezumnoga batina. 14. Mudri sklanjaju znanje, a usta ludoga blizu su pogibli.

15. Bogatstvo je bogatima tvrd grad, siromaštvo je siromasima pogibao. 16. Rad je pravednikov na život, dobitak bezbožnikov na greh. 17. Ko prima nastavu, na putu je k životu; a ko odbacuje kar, luta. 18. Ko pokriva mržnju, lažljivih je usana; i ko iznosi sramotu bezuman je. 19. U mnogim rečima ne biva bez greha; ali ko zadržava usne svoje, razuman je. 20. Jezik je pravednikov srebro odabrano; srce bezbožničko ne vredi ništa. 21. Usne pravednikove pasu mnoge, a bezumni umiru s bezumlja. 22. Blagoslov Gospodnji obogaćava a bez muke.

Podvižnik svetogorskog manastira Vatoped objašnjava kako strpljenje i vera donose spokojstvo duše, tela i duha, čak i u najtežim situacijama.

Dok Božje zapovesti vode vernika kroz život, svetogorski starac pokazuje kako pravila o ljubavi i praštanju mogu pretvoriti dom u prostor istinske sreće.

Gruzijski svetitelj nas uči – umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.

Veliki učitelj Crkve upozoravao je da mnoge tegobe ne nastaju zbog uzdržanja, već zbog neumerenosti u hrani.