Ko jednom dođe na ženski fudbal dolaziće redovno: Srpkinje na Mundijalu u Brazilu? Kako to dobro zvuči!

Dobro obratite pažnju na ove brojke! Ukupna gledanost preko svih kanala i platformi preko 400 miliona, 160 zemalja je radilo uživo TV prenos, 29 od 31 utakmice su bile rasprodate, na stadionima je bilo rekordnih 657,291 gledalaca (prosečno preko 18.000), postignuto je rekordnih 106 golova (prosečno 3,42 po meču), rekordni produžeci, rekordni penali, rekordne pobede… Probijene su sve granice, istorija je ispisana, a u pitanju je bilo – Evropsko prvenstvo za žene u fudbalu – nedavno održano u Švajcarskoj (Bazel, Bern, Ženeva, Cirih, Sent Galen, Lucern, Sion i Tun).

Na najvišem postolju popele su se Engleskinje, koje su bile bolje u izvođenju jedanaesteraca od Španjkinja (3:1), heroina Lusi Bronz koja je ceo turnir, čak 599 minuta, (od)igrala sa polomljenom nogom, preciznije prelomom tibije. Dubok naklon!

EP u fudbalu za žene definitivno je postavio nove standarde u svim segmentima: kvalitet, publika i gledanost, broj golova, broj penal-serija, neverovatne priče… Deo tog finalnog spektakla bila je i ekspedicija Fudbalskog saveza Srbije – potpredsednica Sandra Sremčević, selektorka Lidija Stojkanović, tim menadžer „A“ reprezentacije Bojana Veselinović i marketing menadžer Aleksandra Stojković. Imale su šta i da vide.

“Utisak je da smo videle jedan od najuspešnijih i najuzbudljivijih ženskih fudbalskih turnira u dosadašnjoj istoriji. Stvarno je bio spektakl. Posebno finalna utakmica. Stadioni su bili rasprodati, sve je bilo emotivno, neki novi standardi su postavljeni. Ovaj turnir je prekretnica za evropski ženski fudbal”, raportira selektor ženske fudbalske reprezentacije Srbije Lidija Stojkanović.

“Sve ide u dobrom pravcu, a mi moramo da ispratimo sve kako bismo bili i ostali u toku. Naravno, još uvek nije to toliko vidljivo, ali sa nekim rezultatima koje dolaze ženski fudbal postaje vidljiviji i prepoznatljiviji. Jednostavno, potrebno nam je više i ravnopravnosti, medijske pažnje i razvoja. Sada sam više nego ikad uverena da ko je jednom došao na utakmicu ženske reprezentacije ili kluba dolaziće redovno. Jer mnogo me je ljudi zvalo koji nisu pratili ženski fudbal, posle gledanja na RTS-u, bili su pozitivno i prijatno iznenađeni ono što su videli na terenu i posetom na tribinama”.

Lidija Stojkanović je prva žena sa ovih prostora koja ima UEFA PRO licencu, delila je klupu sa Nikolom Žigićem, Dankom Lazovićem, Markom Pantelićem, Nemanjom Vidićem, Sašom Ilićem… Jedina žena u Srbiji sa diplomom FIFA mentorskog programa za trenere.

“Moramo konstantno da ulažemo u sebe u svoje znanje. Sve te licence što imamo to su samo dozvole za rad, zar ne? Potrebna je konstantna edukacija. Svi mi učimo dok smo živi, tako i ja. Nema stajanja, idemo dalje, moramo to svoje znanje i primenjivati i usvršavati ga.”

Kao selektor uspela je što niko pre nje nije, sa U19 selekcijom ostvarila je istorijski uspeh, plasman Srbije na EP, a u prvom mandatu na klupi A selekcije obezbedila je plasman u A ligu nacije, gde će pokušati da se domogne Svetskog prvenstva 2017. godine u Brazilu.

“Svi se tome nadamo. Obezbedile smo plasman u A ligu nacije, preko kojeg možemo da se domognemo nekog velikom završnog takmičenja, a to je Brazil. Biće veoma teško, s obzirom da se samo 11 evropskih selekcija kvalifikuje, odnosno 12 pošto taj poslednji ide kroz baraž, a videli smo dobro na EP kakvog su kvaliteta sve te ekipe. Pružićemo maksimum, pokušaćemo da se najbolje spremimo, da odigramo najbolje što možemo i nadamo se nekoj šansi”.

Stojkanović veruje u svoje izabranice i nema nameru da reprezentaciju pojača sa nekom stranom fudbalerkom kojoj bi se u tu svrhu dao pasoš Srbije.

“Veliki broj naših fudbalerki igra u inostranstvu i to u velikim klubovima. Neke od njih su i saigračice ovih devojaka što su igrale EP. Dakle, kvalitet imamo, stižu i mlađe snage, tako da je nama sada potreban kontinuitet dobrih utakmica, pobeda, kao zamajac koji nam može dati šansu da se domognemo nekog velikog takmičenja. Takmičenje u A Ligi nacija koje počinje u februaru, možda deluje daleko, ali je veoma blizu, pokazaće nam kako stojimo. Svakako imamo okupljanje u oktobru i novembru, odigraćeme neke prijateljske utakmice. Lično mislim da imamo sve predispozicije za još jedan iskorak”.

Spoj mladosti i iskustva je uvek bila dobitna kombinacija.

“Već smo priključili nekoliko devojčica iz generacije 2015. koje su nastupale na EP prošle godine za U19. Imamo talentovane devojke, ali talenat je jedno, a drugo je da moraju da nastave da rade na sebi. Očekujem od njih da zasijaju još više od ovih starijih. Ne bih izdvajala nijednu posebno, sve su one dobre i Stokić, Matejić, Gaković, Šarić, Gajić, Matijević, da sada nekog ne preskočim, jako je puno talentovanih igračica, one moraju raditi na sebi“.

Novac igra veliku ulogu u muškom fudbalu, dok u ženskom je i dalje strast na prvom mestu.

“Tako je, ali počinje i tu situacija da se menja. Bilo bi dobro kada bi nas neko podržao, da ne moraju igračice da nam odlaze preko u inostrane klubove, zbog novca, nego da sve to mogu dobiti kod nas ovde. Bilo bi dobro da naši klubovi budu dobro situirani, da mogu priuštiti tim devojkama korektne plate, da ih zadržimo ovde i eventualno dovodemo eksterna pojačanja, pa bi samim tim liga bila još kvalitetnija. Za sada pobeđuje ljubav prema fudbalu, ali pitanje je dokle”.

Polovinom avgusta kreće i ženska Superliga. Posle minulog EP očekuje se da će dobiti veću pažnju ovdašnje javnosti.

“Verujem da će biti kvalitetnija, zanimljivija i posećenija. Zvezda, Spartak, Partizan Sloga, TSC, Vojvodina, Mašinac i ostali obećavaju. Ženski fudbal je dosta napredovao. Igra se dosta zrelo, taktički dobro, tehnički precizno, fizički spremno, što smo i imali prilike da vidimo na EP. Očekujem da se taj nivo podigne i u našoj ligi, jer jednostavno treba nam jača liga, trebaju nam jače utakmice ako želimo da pratimo sve to što se dešava u Evropi. Uskoro Zvezda i Spartak kreću u kvalifikacije za Ligu šampiona i Ligu Evrope. Nadamo se da će dogurati što dalje”, zaključuje Lidija Stojkanović.

(INFO/Goran Božanović)