KO JE TESNO VEZAN ZA OVO, NIKAD NE MOŽE BITI NI OSTATI PSIHIČKI ZDRAV! Starac Siluan o robovanju jednoj nebitnoj stvari, koja može čoveka do ludila dovesti

U vremenu u kojem čovek sve češće meri svoju vrednost onim što poseduje, a ne onim što jeste, duša se neprimetno udaljava od izvora istinske radosti.

Materijalno blagostanje, koje se često postavlja kao najviši cilj, ne donosi mir srcu, već ga opterećuje brigama, strahovima i neprestanim nemirom. Čovek postaje čuvar prolaznog, a zaboravlja na ono večno, za šta je stvoren.

U toj trci za sticanjem, čovek lako gubi osećaj za meru. Ono što je nekada bilo sredstvo za život, postaje svrha života.

Misli se sve više vezuju za prolazne stvari, a molitva, tišina i sabranost ustupaju mesto planovima, računima i brigama.

Pravoslavna tradicija vekovima upozorava na opasnost takvog života. Ne odbacujući rad i trud, ona ukazuje na potrebu unutrašnje slobode – da čovek koristi dobra ovoga sveta, ali da njima ne robuje. Jer gde je blago čovekovo, tamo je i srce njegovo. Ako je srce vezano za prolazno, ono postaje nemirno, rastrzano i zatvoreno za blagodat.

U tišini monaških kelija, daleko od svetovne buke, podvižnici su jasno videli ono što savremeni čovek često previđa – da bogatstvo ne donosi spokoj, već često rađa novu žeđ. Što više čovek ima, to se više boji da ne izgubi.

Tako se rađa neprekidna unutrašnja napetost koja ne dopušta duši da se smiri i uzdigne ka Bogu.

Zato su sveti oci učili da je istinsko bogatstvo u čistoti srca, u poverenju u Promisao i u oslobađanju od suvišnih vezanosti. Samo takav čovek može da stoji pred Bogom sa čistim umom i otvorenim srcem, bez tereta koji ga vuče nadole.

Jer kako je govorio starac Siluan Atonski: 

„Ko je privezan za imanje i novac, neće nikad imati čist um u Bogu, jer u dubini njegove duše neprestano postoji briga o njima“.

U pravoslavlju se greh ne posmatra samo kao prekršaj Božjeg zakona, već i kao rana u odnosu.

Nametljive i uznemirujuće misli postaju sve češći problem savremenog čoveka.

Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.

Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.