Saborni hram Svetog Vasilija Ostroškog u Prijepolju, tih i uzvišen u svojoj liturgijskoj veličini, na jedno veče postao je duhovno središte brojnih vernika koji su se okupili na bogougodno sabranje pod naslovom „Posta nikad dosta“. U organizaciji Crkvene opštine Prijepolje, a sa blagoslovom mitropolita mileševskog Atanasija, ovo duhovno veče obasjalo je duše prisutnih svetlom istine i podsetilo na dublji smisao posta i hrišćanskog života.
Predavač je bio protojerej-stavrofor Gojko Perović, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski Mitropolije crnogorsko-primorske, poznat širom pravoslavnog sveta po svojim nadahnutim besedama, rečitosti i duhovnoj pronicljivosti. Moderator večeri bio je protojerej Goran Krstić, starešina Sabornog hrama, dok je prisustvo mitropolita Atanasija i mnogobrojnog sveštenstva dodatno naglasilo važnost i svečanost ovog događaja.
Vladika mileševski Atanasije, otvarajući tribinu, naglasio je da je post kao duhovna disciplina prisutan u svim religijama, ali da u Pravoslavlju dobija svoju punoću i istinski smisao – kao put očišćenja, smirenja i sagledavanja sopstvene nemoći pred Bogom.
U izlaganju koje se može opisati jedino kao bogonadahnuto, otac Gojko je verne poveo kroz dubine hrišćanske antropologije, govoreći o postu ne kao o pukom telesnom uzdržanju, već kao o unutrašnjem pokretu čovekove duše ka svetlosti.
Govoreći o suštinskim aspektima posta, podsetio je da je njegov smisao u prepoznavanju sopstvene tame i prizivanju Hrista kao jedine svetlosti. Vernici su pažljivo slušali svaku njegovu reč, dok su oči mnogih zasijale pri pomenu Hristove žrtve i poziva da kroz post obnovimo zajedništvo sa Njim.
Nakon predavanja usledio je otvoreni deo večeri – pitanja iz publike. Jedno od njih ticalo se razlike između četrdesetodnevnog posta i poslednjih osam dana Vaskršnjeg posta, što je otac Gojko iskoristio da pruži dublji uvid u tajnu Strasne sedmice.
– Vaskršnji post se sastoji od 40 dana koji se završavaju u petak pre Lazareve subote – objasnio je, podsetivši da se tada zatvara Posni triod i otvara Cvetni triod, dok se izgovaranje molitve svetog Jefrema Sirina obustavlja, jer ulazimo u novu, drugačiju fazu posta.
– Telesni post se ne prekida, ali kada je reč o duhovnom postu – menja se naš fokus. Tih osam dana, od Lazareve subote do Velike subote, ne bavimo se više sobom, već se bavimo Gospodom koji ide da postrada. Ako smo do tada plakali nad sobom i govorili: „Pomiluj me, Gospode“, sada izgovaramo: „Slava dugotrpljenju Tvome, Gospode“ – rekao je otac Gojko.
Zatim je, sa svojom poznatom iskrenošću i duhovitim tonom, dodao:
– Često kažem: ko hoće da se ispovedi, neka to učini najkasnije do Lazareve subote. Posle toga neću da ispovedam. Imali smo četrdeset dana za to. Nemoj da mi dolaziš na ispovest na Veliki petak, jer tada ne znam gde ću pre. A ni ti ne bi trebalo da znaš gde ćeš pre.
Otac Gojko je time ukazao na duhovnu dinamiku u liturgijskom ritmu Crkve – kako i kada pristupamo pokajanju, i kako se, u danima Hristovog stradanja, celokupna pažnja premešta sa nas samih ka Gospodu. Tada postajemo ne više pokajnici, već svedoci:
– Gledamo Gospoda i pitamo se: gde smo mi u paleti biblijskih likova koji se otvaraju u Strasnoj sedmici?
Ova večer u Prijepolju nije bila samo još jedno crkveno predavanje – bila je škola pokajanja, liturgijska lekcija i tiha litija ka Vaskrsu. U vremenu kada se post sve češće svodi na kalendarsku obavezu, otac Gojko nas je podsetio da je post zapravo hod ka Bogu – kroz borbu sa sobom, u zajednici s drugima i u nadi u svetlost praznog Groba.
U Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog te večeri moglo se naslutiti ono što su sveti oci oduvek znali – da prava duhovna reč ne ostavlja publiku samo sa odgovorima, već je vodi da postavlja dublja pitanja. I to je upravo ono što otac Gojko ume: da čoveka usmeri izvan svakodnevnog – ka večnom.
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti.
Uz blagoslov vladike Atanasija, u jednom od najvažnijih manastira Srpske crkve, sveštenici Eparhije su, u sabornosti, pristupili Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, nakon čega je usledila trpeza ljubavi.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
U drugoj nedelji Velikog posta, dok se Crkva priprema za Vaskrsenje Hristovo, vladika osječko-poljsk i baranjski, pozivajući se na učenje Svetog Serafima Rouza, poručuje da je prava revolucija ona koja vodi unutrašnjem preobraženju, a ne spoljnim sukobima.
Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
Dok većina vernika ovaj dan doživljava kao vreme veselja i bogate trpeze, monasi sa Svete gore gledaju ga kao priliku za duhovno uzdizanje, umerenost i pripremu za Veliki post, jer, kako su govorili starci: „Što više punimo stomak, to više praznimo dušu.“
Da bi brak opstao, neophodno je raditi na međusobnoj komunikaciji, poštovanju i spremnosti za kompromis.
Nesrećni čovek je dobio jezive batine samo jer se obratio vozaču i njegovim suvozačima da „ne mogu da se parkiraju na mesto rezervisano za zaposlene u Patrijaršiji.
Advokat Aleksandar Radovanović, glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, analizira novi napad na crkvu Hrista Spasitelja u Prištini kroz lažne optužbe i razotkriva skrivene motive šovinističke propagande.
U Palati Srbija sabrali su se ugledni teolozi i istoričari iz Srbije i Rusije kako bi govorili o neprolaznom značaju Svetog vladike Nikolaja za našu veru, narod i identitet — od bogomoljačkog pokreta do današnje srpske teologije.
Sveštenici prizrenskog i prištinskog namesništva, predvođeni mitropolitom Teodosijem, okupili su se radi međusobnog osnaživanja u služenju vernom narodu tokom izazovnih, ali blagodati ispunjenih dana.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima „gubitak vremena.“
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Ikona je postala neizostavan deo života hrišćana, našla je svoje mesto u svakom domu vernika.
Što se tiče slavljenja Vaskrsa, slave i svih ostalih crkvenih praznika, kad neko blizak se upokoji, to nije isto, kao i svetsko slavljenje, objasnio je otac Srba.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
Supruga poznatog atinskog preduzetnika pred kamerama je posvedočila kako su ikona Bogorodice Osloboditeljice i brojanica sa Svete gore spasili živote njenoj porodici.
POGLEDAJTE JOŠ:
ON JE, KAO I ISUS, RAZAPET NA KRST: Danas je Sveti mučenik Lukilijan i drugi s njim
HOROSKOP ZA 16. JUN: Ovnovi – novo ljubavno poglavlje, Vage – neko podriva vašu poziciju!
ZNATE LI KOG SVECA SLAVITE? Postoji devet vrsta svetitelja, a evo po čemu se razlikuju