Nakon pročitanog jevanđelskog začala, besedom nadahnutom praznikom obratio se mitropolit Grigorije, a po osvećenju slavskih darova i rezanju slavskog kolača, prisutnima se rečima obratio i domaćin prazničnog sabranja – mitropolit Joanikije. Njegove reči bile su istovremeno i molitva, i pesma, i svetiteljski zapis u biografiji onoga koji nikada nije prestao da bude sa svojim narodom.
– Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac zapisao je vrlo kratko da je došao u hladnu ostrošku stenu radi toplote Božije – ta toplota je blagodat Presvetog Duha koja je ispunila i osnažila njegovu dušu – rekao je mitropolit, podsećajući sabrane da je Ostroški Čudotvorac životom i vrlinama postao ognjeni stub oko kog se narod okuplja u najtežim vremenima. Njegova svetost nije prestala smrću, već se produžila i umnožila.
– Sveti Vasilije je arhipastir koji nas okuplja u svetlosti Vaskrsenja, svetitelj koji vaskrsava duše, tami suprotstavlja svetlost, smrti daruje život – rekao je mitropolit Joanikije.
U svojoj besedi mitropolit Joanikije je istakao kako kivot Svetog Vasilija ima silu Groba Gospodnjeg i da se oko njega sabiraju ne samo oni koji ga fizički dodirnu, već i oni koji mu se sa krajeva sveta mole.
– Učinio je mnoga čudesa i za vreme svog zemaljskog života, a još mnogo više posle svoje blažene končine, kada ga je Gospod proslavio i njegove svete mošti učinio izvorom blagodati Svetoga Duha. Njegov kivot svešteni ima silu Groba Gospodnjeg oko koga se okupljamo – kazao je mitropolit Joanikije i dodao:
– Evo, danas ovde ovaj mali sabor episkopa pod manastirom Ostrogom pokazuje zapravo da je Sveti Vasilije ne samo srpski svetitelj nego i vaseljenski. Poštuju ga svi krajevi zemaljski, i gde god se neko moli Svetom Vasiliju – bilo ovde kod njegovih svetih moštiju, bilo negde daleko u Evropi, ili još dalje u Americi i Australiji – svuda on stiže i teši, miluje i hrabri, podiže i isceljuje i vaskrsava. Jer duša koja prebiva u tami, ona je u stanju smrti, iako čovek može da živi. Ali ako je bez vere – to je samo jedno mučenje duše. A kada se duša ljudska ispuni verom i Božijom milošću i ljubavlju, ona dobija novi život i prelazi zapravo iz smrti u život – doživljava Vaskrsenje Hristovo.
Posebno dirljiv trenutak bio je kada je mitropolit govorio o vernicima koji su dolazili peške iz udaljenih mesta – omladina i deca iz Kosijereva, Užica, Nevesinja, Beograda… sabrani oko svetitelja kao duhovni potomci koji su prepoznali oca u njegovom svetom liku. U tom prizoru, kazao je mitropolit, vidi se kako Sveti Vasilije prevazilazi granice etničkog, nacionalnog i geografskog – on je svetitelj cele vaseljene.
Veliku radost i posebnu čast predstavljalo je prisustvo mitropolita Jeronima iz Grčke, koji je govorio srpskim jezikom, kao nekadašnji student Teološkog fakulteta u Beogradu.
– Vi ste danas ovu svetu službu ukrasili svojom molitvom, svojim učešćem i svojom ljubavlju – poručio mu je mitropolit Joanikije, izražavajući blagodarnost na njegovoj prisutnosti i ljubavi prema srpskom narodu.
I dok su ikone zasijale pod svetlošću sunca koje je tog dana, kao i svake godine, obasjalo Ostrog neobičnom toplinom, reka vernih i dalje je pristizala. Kivot Svetog Vasilija postao je izvor tihe molitve, utehe, oproštaja, novog života. Tu, pod stenama koje su čuvale i čuvaće telo Čudotvorca, obnovila se vera naroda koji i danas zna gde je izvor – u tišini, u molitvi, u svetosti.
Praznik Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca još jednom je pokazao da je ovaj svetitelj živi svedok Hristovog Vaskrsenja. Njegovo prisustvo u srcima pravoslavnih hrišćana ne prestaje. Njegova svetlost obasjava tamu sveta. Njegova molitva čuva dušu naroda.
U danima kada Crkva slavi Vaskrsenje Hristovo, srpski narod zajedno sa celom pravoslavnom vaseljenom uznosi molitve onome koji je u hladnoj steni pronašao večnu toplotu – Svetom Vasiliju Ostroškom. I dok god traje molitva pod Ostrogom, dotle će trajati i nada da svaka tama ima svoje svetlo, i svaka smrt – svoje vaskrsenje.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Srpska pravoslavna crkva 12. maja, proslavlja Ostroškog Čudotvorca, jednog od najvoljenijih i najpoštovanijih svetitelja srpskog roda, čije mošti vekovima čuvaju manastir u Ostroškoj steni, a čija se slava proširila širom pravoslavlja — i šire.
Svetitelju u čast. širom srpshih zemalja podignute su i brojne crkve, a slavi se i kao hramovna slava.
Nekoliko hiljada ljudi je u subotu ispred Sabornog hrama Hristovog Vakrsenja u Podgorici krenulo peške do Ostroga.
Po projektu arhitekte Mihajla Mitrovića, gradnja je započela 1996. godine, a crkva je osvećena 2001. godine.
POGLEDAJTE JOŠ:
SESTRA DVA VELIKA SVETITELJA I ŽENA KOJA SE UPOKOJENOM ZARUČNIKU ZAVETOVALA NA VEČNU VERNOST! Danas slavimo Prepodobnu Makrinu!
UDARNO! SMENJENA OLIVERA KOVAČEVIĆ!
ŠTA SE ZAISTA KRIJE IZA PRIČA O „TAJNIM DOGOVORIMA“: Patrijarh Porfirije i vladika Irinej optuženi za pregovore o Kosovu – Crkva sve razotkrila