KIRIJA ILI STAMBENI KREDIT? Brutalno odgovorili mladom paru sa Balkana: „Ako njega slušaš, svoj krov nad glavom NEĆEŠ IMATI NIKADA!“

Stambeno pitanje već godinama predstavlja jedan od najvećih izazova na Balkanu, naročito za mlade ljude koji rade, plaćaju kiriju i pokušavaju da planiraju život na duže staze. Upravo takvu dilemu otvorila je nedavna objava na Reditu, u kojoj devojka od 29 godina opisuje situaciju u kojoj se nalazi sa partnerom od 30 godina.

Njih dvoje već neko vreme žive kao podstanari i sve više osećaju zasićenje takvim načinom života. Uz to, rade poslove koji nisu naročito dobro plaćeni i sve češće razmišljaju o tome da obezbede sopstveni dom, manju kuću sa dvorištem i više mira. Međutim, ključni problem nastaje kada treba doneti odluku na koji način doći do toga.

Autorka objave otvoreno piše:

– Dečko (30) i ja (29) živimo kao podstanari već par godina. Dosta nam je, naravno, slabo plaćenih od 9 do 5 poslova. Želimo nešto svoje, manju kuću, vrt i svoj mir. Međutim, ja sam otvorenija za opciju uzimanja nekretnine na kredit, a on baš i nije. Kaže da ćemo se zakopati u dužničko ropstvo, time ostati vezani uz neki od 9 do 5 posao jer ćemo morati da plaćamo ratu kredita i na kraju ćemo zbog kamate banci dati 2x, ako ne i 3x više novca. Ni on nije srećan sa solucijom kirije, želi svoje čak i više nego ja, ali, iskreno, ne vidim nijedan drugi način da to ostvarimo osim kreditom. Moje pitanje je koliko je stvarno ‘strašno’ imati stambeni kredit, osećaš li se zarobljeno, moraš li ostati na lošim poslovima samo zato jer ti plaćaju ratu, možeš li pokrenuti svoj biznis? Eto, je li zaista tako loše i katastrofalno imati kredit narednih 20-30 godina?

U nastavku se osvrnula i na jednu od najvećih dilema mlađih generacija:

– Postoji li sloboda otvaranja sopstvenog biznisa ili ulaska u preduzetništvo dok imaš stambeni kredit ili moraš da imaš siguran posao do kraja?

Ova objava izazvala je veliku pažnju i pokrenula brojne komentare, a iskustva ljudi pokazala su koliko su stavovi različiti i koliko je ova tema zapravo kompleksna i duboko ukorenjena u širem društvenom kontekstu, piše Slobodna Dalmacija.

Jedan od prvih komentara stigao je od osobe koja već ima kredit i ne doživljava ga kao veliki teret:

– Imam kredit, ne razmišljam o njemu osim na dan kad ga plaćam. Dala sam otkaz na poslu od 9 do 5 u međuvremenu, otvorila firmu.

Drugi korisnik napravio je poređenje sa kirijom:

– Manje je grozno nego davati novac u vetar (kiriju). Izvor: plaćam 1.000 evra ratu stambenog kredita narednih 30 godina. Dužničko ropstvo je glupost od stava jer nema rešeno stambeno pitanje i svakako svaki mesec plaća kiriju za stan iz kojeg ga mogu izbaciti. Tražite nekretninu koju možete da priuštite, što, na kraju krajeva, i ova ograničenja kod uzimanja stambenih kredita i promovišu.

Isti komentar završava se jasnom porukom:

– Uvek možete prodati stan i zatvoriti kredit i otići u podstanare ili uzeti manji stan ili se odseliti.

Svoje iskustvo podelila je i mlada žena koja je sama uzela kredit pre tridesete:

– Ja sam sa svojih 28 godina sama podigla kredit, ode mi pola plate na mesečnu ratu, ali ne osećam se kao rob. Putujem, ne uskraćujem sebi ništa. Plata neće padati nego će rasti i mislim da je kupovina stana najbolja odluka koju sam donela.

Neki korisnici gledaju na kredit kao na priliku, a ne kao opterećenje:

– Kupio sam nekretninu pre 5 godina. Stavio sam je u najam i gotovo sam je otplatio dosad. Sada sam kupio još jednu nekretninu s novim kreditom. Da nema kredita, imao bih na računu 50.000 evra i ne bih mogao po trenutnim cenama da kupim ni polovinu nekog stana, dok sada posedujem dva koja vrede ukupno 350.000 evra, a rata kredita mi je 600 evra.

Slično iskustvo podelio je i jedan par:

– Tako smo i ja i devojka kupili svako svoj stan na kredit, u jednom smo živeli, drugi smo rentirali, dosta isplativo. Do tada smo bili pod kirijom i samo smo bacali novac. Recimo da nam je kirija tada bila 300 evra, a kasnije rata kredita 250 evra. Jedan stan smo izdavali za 300 evra, tako da smo u pravilu davali samo 200 evra na kredit.

Jedan komentar sumira čitavu dilemu na jednostavan način:

– Iskreno, ne razumem to razmišljanje. Ako želite stan, morate plaćati kiriju ili kredit. Razlika je što nakon 50 godina kirije taj stan nije vaš. Uz kredit barem imaš sigurnost. Kod kirije te stanodavac sutra može izbaciti, a ako imaš dete, selidbe postaju još veći problem.

Rasprava je završena realističnim zaključkom jednog korisnika:

– Pa mislim, ako ćeš njega da slušaš, svoju nekretninu nećeš imati nikad. Svaka godina pod kirijom mogla je biti godina manje kredita. Kredit se digne na 30 godina, inflacija ga s vremenom pojede i ne, nećete biti robovi.

Ova diskusija još jednom pokazuje koliko je stambeno pitanje složeno i koliko zavisi od ličnih okolnosti, finansijskih mogućnosti i spremnosti na rizik. Dok jedni kredit vide kao teret koji ograničava slobodu, drugi ga doživljavaju kao jedini realan put do sigurnosti i stabilnosti. U svakom slučaju, odluka između kirije i kredita ostaje jedna od najvažnijih finansijskih odluka koju mladi danas moraju da donesu.

BOnus video: