KIM DŽONG UN PODIGAO 11.000 JURIŠNIKA, SPREMNI SU DA POGINU ZA NJEGA Čekaju naređenje za NAPAD?! Samo je ovo FALILO

Gotovo 11.000 severnokorejskih vojnika nalazi se u ruskoj Kurskoj oblastiod početka 2026. godine kako bi podržali rat Moskve protiv Ukrajine, prenela je južnokorejska agencija Yonhap 12. februara, pozivajući se na obaveštajne podatke Seula.

Jačanje savezništva Pjongjanga i Moskve

Od početka rata, Severna Korejaje produbila odnose sa Rusijom, snabdevajući je oružjem i raspoređujući svoje trupe kao podršku ruskim operacijama u Ukrajini tokom 2024. godine.

Prema podacima južnokorejske Nacionalne obaveštajne službe (NIS), oko 10.000 severnokorejskih vojnika i 1.000 inženjerijskih jedinica trenutno je raspoređeno u ruskoj pograničnoj oblasti na liniji fronta.

Navodi se i da bi oko 1.100 vojnika koji su se u decembru 2025. vratili u Severnu Koreju moglo ponovo da bude upućeno u Rusiju radi učešća u ratu.

Veliki gubici, ali i veoma korisno ratno iskustvo

NIS procenjuje da su gubici Severne Koreje u Kurskoj oblasti dostigli oko 6.000 vojnika, poginulih ili ranjenih. Još u junu je britanska vojnoobaveštajna služba izvestila da je Pjongjang imao više od 6.000 žrtava tokom ofanzivnih operacija na ukrajinskoj teritoriji.

Uprkos tome, prema navodima NIS-a, severnokorejska vojska je pojačala iskustvo kroz savremene borbene taktike, način prikupljanja podataka sa bojišta i unapredila svoje sisteme naoružanja uz tehničku pomoć Rusije.

Ukrajinski upad u Kursku oblast 2024. godine

Kurska oblast graniči se sa Sumskom oblasti. Ukrajina je u avgustu 2024. pokrenula iznenadni upad na rusku teritoriju, zauzevši oko 1.300 kvadratnih kilometara u prvim mesecima operacije.

Operaciju je planirao glavnokomandujući ukrajinske vojske, Oleksandr Sirski, sa ciljem da preusmeri ruske snage sa istočnog fronta i poremeti planove Moskve za napad na region Sumi.

Rusija je, uz pojačanje od oko 12.000 severnokorejskih vojnika, pokrenula kontraofanzivu tokom proleća, koja je kasnije primorala Ukrajinu da se povuče sa većeg dela prethodno zauzete teritorije.

Direktno učešće u borbama

Severna Koreja se tokom rata profilisala kao jedan od najbližih vojnih partnera Rusije, snabdevajući je artiljerijskim granatama, balističkim raketama i ljudstvom.

Ukrajinska vojnoobaveštajna služba (HUR) ranije je saopštila da su severnokorejske trupe učestvovale u napadima u pograničnim područjima Ukrajine, što je Kijev okarakterisao kao direktno učešće u borbenim operacijama.

POGLEDAJTE I – PUTIN BI IH MATIRAO SA SAMO 15.000 VOJNIKA! Ovako bi mogao da gurne NATO u egzistencijalnu krizu – KORAK PO KORAK!

Simulacija napada, koju su sproveli stručnjaci, dala je uznemirujući rezultat i izazvala uzbunu čak i u SAD. Kako piše nemački Welt, najverovatnije će biti i tema diskusije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja počinje danas.

Glavni rezultat simulacije: Sa samo 15.000 vojnika, Rusi bi mogli da gurnu NATO u egzistencijalnu krizu.

Složenu simulaciju sproveo je nemački list Welt u saradnji sa Nemačkim centrom za ratne igre na Univerzitetu Bundesvera u Hamburgu.

Nekoliko poznatih stručnjaka i političara preuzelo je uloge Rusije i raznih zemalja EU i NATO, simulirajući postepenu eskalaciju.

Austrijski vojni stručnjak Franc-Stefan Gadi preuzeo je ulogu ruskog načelnika Generalštaba u ratnoj igri i razvio planove napada.

Gadi je objasnio kako bi ograničeni ruski kontingent mogao da matira zapadni vojni savez, u simuliranom sukobu koji bi se odigrao ove godine.

– U ovom scenariju, prekid vatre u Ukrajini bi bio uspostavljen leta 2026. godine, što bi Rusiji dalo nekoliko meseci da popuni, preobuči i preraspodeli svoje trupe. Iako je prekid vatre u Ukrajini krhak, Rusiji više nisu potrebne sve njene trupe na frontu – rekao je stručnjak.

Prema scenariju simulacije, Vladimir Putin bi iskoristio humanitarnu krizu u Kalinjingradu, i zatim napao Litvaniju kako bi otvorio humanitarni koridor i okupirali strateški važan grad Marijampole.

U simulaciji, SAD se ne pozivaju odmah na klauzulu o kolektivnoj odbrani NATO-a, a i Nemačka takođe okleva. Poljska mobiliše svoje oružane snage, ali ne interveniše vojno. Ruski dronovi i mine blokiraju ključne transportne rute, sprečavajući NATO trupe da intervenišu na terenu.

Prema takvom scenariju, sa samo nekoliko hiljada vojnika, Rusija je onemogućila delovanje NATO i okupirala delove teritorije baltičkih država.

– Da bi postigla svoje vojne ciljeve na Baltiku, Rusija ne mora da izvrši invaziju na Litvaniju, Letoniju ili Estoniju. Može da uspostavi takozvanu kontrolu vatre iz Belorusije i Kalinjingrada. To znači da se najvažnije strateške pozicije bombarduju raketnim bacačima, artiljerijom i dronovima, odvraćajući protivnika od intervencije. Za to Rusiji nije potreban „nijedan vojnik“ na Baltiku – objasnio je Gadi.

Međutim, glavni problem za Zapad nisu vojne sposobnosti Rusije, već sopstveni odgovor.

U ovom scenariju, Amerikanci ne pristaju da vojno intervenišu i brane teritoriju NATO svojim snagama u prvih 48 sati. To znači da je pritisak da se pomogne baltičkim državama isključivo na Evropi.

U simulaciji, ni Nemačka ni Poljska ne odlučuju da pruže vojnu podršku Litvaniji, članici NATO-a i EU.

– Ruski ratni cilj na Baltiku je da diskredituje NATO. Rusija stavlja Berlin i Varšavu u dilemu: „Da li zaista želite da rizikujete svoje trupe i velike gubitke, da biste zaštitili Baltik“ – kaže Gadi.

Nakon simulacije, stručnjak se pita da li bi Nemačka zaista bila spremna i imala hrabrosti da brani Baltik, i navodi da bi to bila „izuzetno teška odluka“ za nemačko rukovodstvo.

Posledice po NATO i EU bile bi razorne, kaže Gadi, i objašnjava kako bi Rusi razmišljali:

– Ruski ratni cilj na Baltiku je da diskredituje NATO kao savez i da oslabi Evropsku uniju. A to se može postići verodostojnim demonstriranjem da NATO i druge zemlje EU ne mogu mnogo da urade ako Rusija u suštini kaže: Odsecamo Baltik od ostatka Evrope.

Franc-Stefan Gadi je austrijski vojni analitičar. Sprovodio je istraživanja, između ostalih institucija, u Britanskom međunarodnom institutu za strateške studije (IISS) i savetuje klijente o pitanjima bezbednosti i odbrane preko svoje kompanije. Njegove analize se redovno pojavljuju u novinama kao što su britanski „Financial Times“ i američki „Wall Street Journal“.

POGLEDAJTE I – KAKVA ŠAMARČINA ZA ZELENSKOG, TRAMP MU JE UPRAVO ZADAO ŽESTOK UDARAC

Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Marko Rubio rekao je evropskim saveznicima da Vašington želi da se najpre postigne mirovni sporazum, pre nego što pristane na bilo kakve bezbednosne garancije za Ukrajinu, naveli su evropski diplomata i osoba upoznata sa razgovorima.

Prema njihovim rečima, Rubio je tokom razgovora sa evropskim zvaničnicima istakao da će predsednik Donald Tramp pregovarati o dugoročnim garancijama bezbednosti za Ukrajinu, ali tek nakon zaključenja mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Bezbednosne garancije Zapada predstavljaju ključni uslov Kijeva za bilo kakav održiv dogovor sa Moskvom. Ipak, članice Severnoatlantskog saveza i dalje se suočavaju sa poteškoćama u pronalaženju modela vojne i obaveštajne podrške ratom pogođenoj zemlji.

Tramp je poručio da neće pozvati ukrajinskog predsednika u Belu kuću dok sporazum ne bude potpisan.

Prema navodima više evropskih diplomata, Rubio je istakao da su bezbednosne garancije prioritet administracije i da bi morale biti deo šireg paketa koji bi bio brzo usaglašen. Tokom nedavnih razgovora u Ženevi, takođe je pomenuo bezbednosna uverenja za Ukrajinu, ali bez iznošenja detalja.

„Garancije moraju biti deo svakog sporazuma“

Američki Stejt department osporio je tumačenja da Vašington odlaže garancije, navodeći da je Rubio jasno poručio, i javno i privatno, da bezbednosne garancije moraju biti deo svakog mirovnog sporazuma. Sličan stav iznela je i Bela kuća, naglasivši da svaki konačni plan mora da obezbedi punu bezbednost i odvraćanje za Ukrajinu.

U ranom nacrtu američkog mirovnog plana, koji je nedavno kružio među saveznicima, predloženo je da Ukrajina ograniči broj svojih vojnika na 600.000, dok za ruske snage nisu predviđena ograničenja. Rubio i drugi američki zvaničnici kasnije su objasnili da je reč o početnoj osnovi za pregovore, a ne o konačnom predlogu.

Pojedini evropski zvaničnici izrazili su zabrinutost da bi američki pristup mogao da promeni bezbednosnu ravnotežu u korist Rusije, ocenjujući da predloženi planovi otvaraju brojna pitanja u vezi sa međunarodnim pravom i dugoročnom bezbednosnom arhitekturom Evrope.

(INFO/INFO)