Od stvaranja sveta, kroz istoriju kalendari i datum početka nove godine menjali su se u različitim epohama i povodima, ali je simbolika uvek bila ista: novi početak. Svetitelji pravoslavne crkve naglašavali su da je vreme dar Božiji, koji nam je dat za duhovni rad, i učili su nas kako bi trebalo da započnemo novo leto Gospodnje.
Pravoslavni svetitelji nas podsećaju da početak nove godine nije samo prilika za donošenje svetovnih odluka, već i za duhovno preispitivanje i zahvalnost za sve što nam je Bog darovao.
Sveti Vasilije Veliki, koji se proslavlja na prvi dan godine (1. januara po novom, 14. januara po starom kalendaru), ističe da je svaki trenutak koji nam Bog daruje prilika za pokajanje, molitvu i dela ljubavi. U njegovoj teologiji, vreme nije samo sled dana, već mogućnost da čovek priđe večnosti i Bogu.
Sveti Jovan Zlatousti takođe je pozivao verne da mudro koriste svoje vreme. On je govorio: „Naš život je putovanje ka Bogu, a vreme je naš put. Pređimo ga sa zahvalnošću i odgovornošću, jer svaki trenutak je prilika da se približimo Hristu.“
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih savremenih svetitelja, pridavao je veliki značaj novom početku kao prilici za duhovni napredak. Umesto da se fokusiramo isključivo na materijalne ili svetovne planove, pozivao nas je da napravimo „duhovni preispit“ svog života.
Često je govorio: „Vreme je poput vode koja teče. Ako ga ne koristiš pravilno, izgubi se. Zato je dobro da na početku svake godine razmišljamo kako možemo postati bolji hrišćani.“
Sveti Siluan Atonski govorio je o potrebi za neprestanom molitvom kao načinu obnove duše. Promena godine, kako je isticao, ne treba da bude samo povod za formalno slavlje, već trenutak duboke molitve i poverenja u Boga: „Vreme koje prolazi ne vraća se. Živimo ga s ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Svetitelji nas pozivaju da na promenu godine gledamo sa zahvalnošću za sve što nam je Bog dao i s poverenjem u budućnost. Sveti Nikolaj Velimirović je govorio da se kroz zahvalnost za Božije blagoslove u prošlosti ojačava vera u budućnost: „Kada na prošlost gledaš sa zahvalnošću, budućnost vidiš s verom. Bog te nikada nije ostavio samog, i neće te ostaviti ni u narednoj godini.“
Sveti Luka Krimski, koji je živeo u teškim vremenima, podsećao je da je svaka nova godina nova prilika da pokažemo poverenje u Božiji plan, čak i kada je on težak ili neshvatljiv.
Pokajanje ima središnje mesto u učenju svetitelja o dočeku nove godine. Sveti Serafim Sarovski je govorio: „Vreme koje prolazi bez pokajanja je izgubljeno vreme. Počnimo novu godinu sa čistim srcem, ispunjenim ljubavlju prema Bogu i bližnjima.“
Sveti Nektarije Eginski nas je podsećao da pokajanje nije čin straha, već čin ljubavi i nade. Za njega je promena godine bila prilika za novi početak ne samo u životu, već i u odnosu s Bogom.
Mnogi svetitelji, poput Svetog Jefrema Sirina, govorili su o snazi molitve u momentu promene godine. U svojim molitvama, molili su Boga za mir, zdravlje i duhovni napredak vernih.
Sveti Porfirije Kavsokalivit je često govorio: „Želim da nova godina bude ispunjena Hristom. Kada je naše srce ispunjeno Njime, svaki trenutak postaje večan.“
Na kraju, svetitelji nas pozivaju da novu godinu dočekamo sa smirenošću i nadom. Vreme nije naše, već Božije, i svaki naš plan treba da bude praćen molitvom: „Neka bude volja Tvoja, Gospode.“
Sveti Georgije Karslidis je govorio da istinska sreća čoveka ne leži u planovima i snovima koje pravi za budućnost, već u njegovom odnosu s Bogom.
Prelazak u novu godinu je prilika za duhovnu obnovu, zahvalnost i poverenje u Boga. Svetitelji, kroz svoj život i učenje, pozivaju nas da vreme doživljavamo kao dar Božiji i ispunjavamo ga delima ljubavi i pokajanja. Njihove molitve i reči pokazuju nam put ka životu ispunjenom nadom, smirenošću i ljubavlju.
Sveštenici iz različitih delova pravoslavnog sveta razmatraju duboku dilemu: da li je zavisnost od nikotina samo fizička navika ili greh koji pogađa i telo i dušu? Njihova iskustva i duhovna učenja otkrivaju kako se ova strast može pretvoriti u opasnu prepreku za duhovni napredak i spasenje.
U trenutku duboke unutrašnje dileme, mitropolit limasolskog doživeo je čudo – u poslednjim trenucima svog života, sveti Porfirije mu je telefonom pružio duhovnu snagu i blagoslov, koji su ga uputili na put poslušanja, prepun izazova, ali i duhovne svetlosti.
U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja odgovara sveštenik Srba.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Pokajanje, prema učenju velikih duhovnika 20. veka, nije samo duhovna obaveza već i put ka oslobođenju duše i vraćanju unutrašnjeg mira.
U trenucima kada nas reči povrede, učenja svetih otaca pružaju utehu i savete o tome kako zadržati duhovni mir. Otkrijte zašto uvrede, poput eha u pustinji, uvek pronalaze put nazad do onih koji ih izgovore.
Kada se susretnemo sa nekim zlodelom, u nama raste želja da reagujemo i zaštitimo se. Međutim, pravoslavna mudrost ovog sveca nas podseća da prava snaga leži u smirenju i praštanju. Saznajte kako praštanje i dobrota prema onima koji nas povrede ne samo da donose unutrašnji mir, već nas i približavaju spasenju.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Od strogih sankcija u drevnim civilizacijama do unutrašnje borbe sa savesti danas, saznajte zašto preljuba nosi najtežu osudu u pravoslavlju i kako monah Lazar Abašidze otkriva njene posledice na duhovni i društveni život.
Brojna su predviđanja kako će izgledati dolazak Antihrista, a prema njihovim rečima taj događaj će pratiti određene naznake i promene.
Ratovi koji cvetaju u poslednjim godinama oko nas, kao i smrtne kazne koje se još uvek izriču u mnogim zemljama, podsećaju nas na to da, nažalost, ljudski život nije ni svet, ni dragocen, ako neko odluči drugačije.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Do danas su u svetinji ostali sačuvani i kameni ikonostas, pet prestonih ikona i fragmenti polijeleja.
Ljiljana Popović i ansambl Živa voda su izveli numeru u kojoj su dirljivim stihovima ispričali priču u despotu.
Premda je riječ o rimokatoličkoj crkvi, ova katedrala nema biskupa i nije priznata od strane Crkve. No, još uvijek održava mise svake nedjelje i može primiti nekoliko tisuća ljudi odjednom. Štoviše, ponekad se koristi i kao crkva za vjenčanja.
Ovo dirljivo pojanje podseća na stradanje hrišćana u Siriji, dok glasmonahinje, pun vere i nade, odjekuje iz mesta gde se i dalje govori aramejski, jezik kojim je govorio Hrist.
Tradicija pravoslavne crkve pridaje poseban značaj duhovnoj dimenziji početka nove godine, a kroz reči svetitelja, i drevnih i savremenih, možemo crpeti dragocene pouke.
Sveštenik Vladislav Vučanović iz Prijedora najluđu noć naziva idolopokloničkim praznikom, u suprotnosti s hrišćanskim vrednostima. Njegov apel, potkrepljen duhovnim objašnjenjem i strogim pravilima posta, pokrenuo je raspravu o značenju ovog praznika.
Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
POGLEDAJTE JOŠ:
MARINKOVIĆ: ZA SRBIJU VAŽNI ODNOSI SA SAD I IZRAELOM, OČEKUJEMO JOŠ VIŠE INVESTICIJA
Porodila se Anđelka Tomašević! Evo kog pola je beba
SIGURNO KA CRNOJ GORI! Radovi na Miloš Velikom idu po planu