Svaki dan, u Versko dobrotvorno starateljstvo Srpske pravoslavne crkve dolaze stotine gladnih ljudi. Njih dočekuju i hrane volonteri — ljudi velikog srca, koji sa ljubavlju pripremaju i služe obroke onima koji su najugroženiji.
Dok mnogi širom sveta svako novo jutro dočekuju gladni, najčešće zbog siromaštva, postoje oni koji ulažu svoje vreme i trud da promene tu surovu stvarnost. Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva jedni su od tih plemenitih ljudi. U dvorištu organizacije, u Francuskoj ulici br. 31 u Beogradu, ova predana grupa priprema trpezu za više od sto osoba. Njihov rad, njihova želja da nahrane gladne, prava su molitva koja pruža toplinu i podršku onima kojima je najpotrebnija.
U dvorište, u kome se crkvena kuhinja nalazi, dolaze korisnici različitih slojeva društva i obrazovanja. Ljudi sede za stolovima i, pre obroka, zajedno se mole, zahvalni na hrani i na zajedništvu koje ih ovde okuplja.
Među njima su ljudi, različitih profesija, godina, navika, a mnogi su ovde zato što su im se desile teške životne okolnosti. Ipak, atmosfera nije tmurna i sumorna, kako bi neko mogao da pretpostavi — naprotiv. Čuje se graja, smeh, neki od korisnika prilaze volonterima, srdačno se pozdravljaju i razgovaraju. U ovom malom kutku Beograda, barem na trenutak, svi oni postaju porodica. Možda nisu porodica po krvi, ali sigurno jesu porodica u Hristu.
Ivana Dragić Lekić, koja je već skoro godinu dana volonterka u kuhinji Verskog dobrotvornog starateljstva, sa puno emocija priča o svojoj motivaciji da se pridruži ovoj humanitarnoj ustanovi.
– Živim u blizini i znala sam da tu postoji crkvena kuhinja, ali nisam imala svest o tome na koliko polja VDS pomaže ljudima. Prošle godine sam sa kumom razgovarala šta bismo mi mogle da doprinesemo zajednici i zaključile smo da bi dolazak u VDS bio naš mali doprinos. Međutim, već nakon nekoliko dolazaka i iskustava koje smo doživele ovde, shvatile smo da nam je ovaj rad zapravo potrebniji nego korisnicima. Ovaj ručak koji mi ovde poslužujemo zapravo je samo povod za mnogo dublju razmenu i mnogo veće darove – priča Ivana sa osmehom, prenosi 24sedam.rs .
Ivana se priseća svog prvog dolaska u VDS i kaže da volonteri obično dođu sa predrasudama o ljudima koje služe.
– Posle nekoliko dolazaka, doživela sam ovo kao produžetak liturgije. Kao najveću molitvu koju mogu da osetim i doživim. Dolazim sredom, i svaki put kada odem, osećam kao da sam potpuno ‘resetovana.’ Ovo je iskustvo koje treba doživeti, koje se ne može rečima opisati. Uvek pomislim: „Od ovoga ne može bolje i više“, i opet, svake nedelje imate bar jednu razmenu sa nekim od korisnika koja vam otvara nove horizonte – rekla je Ivana.
Svako od nas može da pronađe način da pomogne onima kojima je najpotrebnije. Versko dobrotvorno starateljstvo svojim primerom pokazuje da ljubav, podrška i vera u Boga čine temelje našeg društva. Naša je misija da kao hrišćani pratimo taj put ljubavi i solidarnosti, stvarajući svet u kojem niko neće ostati gladan — ni dušom ni telom.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Na praznik Svetog Luke, sabrani vernici u hramu u Vitomirici, posvećenom ovom svetitelju, svedočili su o izdržljivosti i snazi vere naših predaka.
Ukrajinska pravoslavna crkva oštro se usprotivila planu Rumunske pravoslavne crkve da proširi uticaj u Ukrajini bez dogovora s Kijevom, upozoravajući da to narušava kanonski poredak i teritorijalni integritet zemlje.
Marija je unapred prorečena, najpre od Boga (u razgovoru sa zmijom), a potom i kroz prorokovanja Isaija, Jezekinja, Danila, Avakuma, cara Davida…
Odnos SAD-a prema Rusiji, Carigradskoj patrijaršiji i svetim mestima u Jerusalimu mogao bi oblikovati budućnost u svetu prepunom izazova i promena.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Prema rečima volontera, prostor u crkvi se uveliko oslobađa, praveći tako mesta za novu namenu crkve, čija je prvenstvena uloga bila bogoslužbena.
Veliki praznik obeležava se danas među vernicima SPC, a posebno radosno i svečano je u Cetinjskom manastiru.
Mnogi istraživači su pokušali da odgonetnu značenej crteža na Trškoj crkvi, međutim niko do danas sa sigurnošću ne može da tvrdi da zna njihovo značenje.
Na sahranu se nosi samo sveća, a venci, koji su postali neizostavni „dekor“ svakog ispraćaja pokojnika, nikako nisu u duhu pravoslavlja.
Odnos SAD-a prema Rusiji, Carigradskoj patrijaršiji i svetim mestima u Jerusalimu mogao bi oblikovati budućnost u svetu prepunom izazova i promena.
Suočena s porastom suicida među mladima izazvanih delovanjem opasnih onlajn grupa, Ruska pravoslavna crkva uvodi smernice koje omogućavaju opelo u ovim specifičnim slučajevima.
POGLEDAJTE JOŠ:
DA LI MOŽETE DA SE POGLEDATE U OGLEDALO? Vladimir Kecmanović i Radiša Blažić nisu pokazali ni trunku empatije, NE OSEĆAJU KRIVICU!
PROTESTI I HAPŠENJA: Država je pokazala ozbiljnost i odgovornost, da li su opoziciji istrgnuti argumenti za blokade
NOVA DRAMA ZBOG RODITELJA MIONE JOVANOVIĆ: Desilo se ono čega se Ša najviše plašio, sad se hvata za glavu!