KAKO VOLETI ONE KOJI NAS POVREDE: Sveti oci otkrivaju put ka istinskoj ljubavi – najveći izazov hrišćanstva

Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ možda je najpoznatija biblijska poruka – ali i najizazovnija. Lako je govoriti o ljubavi prema čovečanstvu, ali šta kada je taj „bližnji“ neko ko nas nervira, ko nas je povredio ili ko ne misli kao mi? Hrišćanska ljubav počinje upravo tu, ne u apstraktnim idealima, već u odnosima sa stvarnim ljudima.

Isus nije ostavio ovu zapovest kao predlog. Rekao je jasno: „Ove dve zapovesti – da voliš Boga i da voliš bližnjeg – temelj su svega“ (Matej 22,40). Dakle, nije stvar u tome da li možemo, već da li želimo.

Sveti apostol Pavle piše: „Ljubav ne čini zla bližnjemu“, (Rimljanima 13,10). To znači da ljubav nije samo osećanje, već način života, delovanje za dobro drugog, čak i kada nam to ne donosi korist.

Današnji svet je gladan ljubavi, ne površnih emocija, već ljubavi koja poštuje, prihvata i gradi. Ljubavi koja se ne ogleda u rečima, već u delima. Isus nas je pozvao da volimo kao što je On voleo, nesebično, ranjivo i do kraja.

To ne znači da ćemo uvek imati „lepa osećanja“. Naprotiv, ljubav često boli. Zahteva strpljenje, oproštaj, žrtvu. Ali upravo takva ljubav menja svet. Hristos nije rekao da će ljudi znati da smo Njegovi učenici po tome koliko citiramo Bibliju, već po tome koliko ljubavi pokazujemo (Jovan 13,35).

Biti hrišćanin znači prihvatiti izazov ljubavi kao svakodnevni zadatak. Ljubav prema Bogu se pokazuje kroz ljubav prema ljudima. Ako ne možemo voleti one koje vidimo, kako ćemo voleti Boga koga ne vidimo?           (1. Jovanova 4,20)

U svetu podela, sukoba i sebičnosti, zapovest ljubavi nije samo duhovna vrednost – ona je revolucija. Ona je poziv da budemo drugačiji, da hodamo težim putem, ali jedinim koji vodi ka istinskom miru.

I zato, koliko god da nas život frustrira i ljudi razočaravaju, ljubav ostaje naš poziv. Ne zato što je laka, već zato što je božanska. A ako Hristos živi u nama, onda imamo i snagu da volimo kao što je On voleo nas.

Molitva – kao vid komunikacije sa Bogom, anđelima i svecima, naša je direktna linija sa nebom, bilo da smo srećni, tužni, u problemu ili nam je život ispunjen i sve ide kako treba.

Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima – jer na taj način širimo krug dobrote.

Jedan od najlepših tekstova Novog zaveta podseća da bez ljubavi nema istinske vere ni života.