KAKO PRONAĆI SNAGU I BEZ BITKE POBEDITI NEPRIJATELJE KOJI NAS OKRUŽUJU: Vladika Nikolaj poručuje da im ne otkrivamo naše slabosti i da učinimo ovo

Kada hleb nestane sa stola, a ogrtač više ne greje, mnogi bi zaboravili na spokoj i počeli da brinu. Apostoli, međutim, nisu tako gledali na život. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za 33. petak po Duhovima podseća da je zadovoljstvo koje izvire iz srca, mir i ljubav Božja, vrednije od svega što se može pojesti ili obući. U svetu u kojem sitnice lako preplave um, upravo unutrašnja snaga postaje ono što nas čini nepokolebljivima u borbi duha nad materijom.

Beseda o zadovoljenju s onim što nam je najnužnije

A kad imamo hranu i odeću, budimo zadovoljni. (I Tim. 6, 8)

Apostoli Božji učili su druge onim što su oni sami životom svojim ispunili. Kad su imali hranu i odeću, oni su bili zadovoljni. Čak i kad se dešavalo da nisu imali ni hranu ni odeću, oni su bili zadovoljni. Jer njihovo zadovoljstvo nije priticalo spolja nego je izviralo iznutra. Njihovo zadovoljstvo nije bilo tako jevtino kao zadovoljstvo životinjsko, nego skuplje, mnogo skuplje i ređe.

Zadovoljstvo unutrašnje, zadovoljstvo od mira i ljubavi Božje u srcu, to je zadovoljstvo viših ljudi; to je bilo zadovoljstvo apostolsko. U velikim borbama generali se odevaju i hrane kao i prosti vojnici, i ne traže zadovoljstva u hrani i odelu nego u pobedi. Pobeda je glavno zadovoljstvo onih koji se bore.

A hrišćani su, braćo, u borbi neprestanoj, u borbi za pobedu duha nad materijom, u borbi za preodolenje višeg nad nižim, čoveka nad skotom. Nije li, dakle, više nego smešno voditi borbu a ne brinuti o pobedi, nego o spoljnim ukrasima i nakitima? Nije li glupo davati znake raspoznavanja svome neprijatelju?

Naš nevidljivi neprijatelj raduje se sujetljivosti našoj, i podržava nas u svakoj sujetnoj pomisli, i zapošljava nas svim mogućim neuračunljivim sitnicama i dangubicama, samo da bi navalio na naš um teški zaborav, odnosno onoga zbog čega smo mi na zemlji. On nam predstavlja ništavno važnim, i sporedno glavnim, i pogubno korisnim, samo da bi odneo pobedu nad nama i srušio nas zauvek.

Gospode sveti, krepki i besmrtni, koji si nas od blata sazidao, i u blato dušu živu udahnuo, ne daj, Gospode, da blato nadvlada! Pomozi duhu našem da uvek bude jači od zemlje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za 32. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj Velimirović otvara neprijatno pitanje: kako je moguće da se čovek moli, a da ostane daleko od onoga kome se moli.

U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.

U besedi za 33. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razumevanje Trojstva može preoblikovati naš unutrašnji svet.

Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.

U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.

U besedi za 55. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za druge nije samo moralna dužnost, već ključ spasenja i istinske sreće.