Postoje trenuci kada čovek, okružen savetima, terapijama i neprekidnom potragom za brzim olakšanjem, ostane sam pred pitanjem koje ne ume da postavi naglas: da li bolest govori samo o telu ili otkriva nešto mnogo dublje. Pravoslavno iskustvo vekovima upozorava da se patnja ne može svesti na kvar koji treba hitno popraviti. Upravo tu, na tom neugodnom mestu gde prestaju jednostavni odgovori, pojavljuje se pouka starca Save Pskovsko-pečerskog tiha, stroga i nimalo utešna na prvi pogled, ali razoružavajuće jasna.
Starac Sava nije poricao lekare niti razum, ali je neumorno vraćao čoveka na zaboravljeni početak: odnos prema Bogu, prema sopstvenim prohtevima i prema trpljenju koje nije slučajno. Njegove reči, sačuvane u svedočenjima duhovnih čeda, zvuče kao duhovna dijagnoza, a ne kao recept.
Prosfora, sveta vodica i sveto ulje – prvi lekovi vere
– Za svoje preterane prohteve čovek dobija kaznu kroz bolesti – govorio je Starac Sava Pskovko-pečerski.
– Najbolja sredstva su prosfora, sveta vodica i sveto ulje! Njima se treba lečiti u početku, a ako je vera slaba, onda se mogu primeniti i druga sredstva. Eto, ta voda iz mnogih svetih izvora: pij je sa verom i bolest će proći! – govorio je često.
Ipak, Starac je priznao neophodnost obraćanja i svetovnim lekarima. Govorio je:
– Bog i svetovnim lekarima daje razum i dar lečenja, samo što onda bolesnik treba da moli Gospoda za svoje isceljenje kroz svetske lekare i svetovne lekove.
Kada trpljenje postaje duhovni podvig
Svetogorski starac Siluan bio je veoma bolestan, imao je rak. Obratio se lekaru, i lekar mu je otvoreno rekao da mu je ostalo još nekoliko dana života.
– Ne, meni Duh Sveti kaže da ću živeti još tri meseca – kazivao je starac. Doktor nije poverovao Siluanovim rečima. A Starac je zaista poživeo još tri meseca, nakon čega je začuđeni doktor poverovao.
Starac Sava dalje kaže:
– I sada među vama ima onih koji znaju da imaju rak, pa ne očajavaju, nego idu i mole se. Evo i ovde stoje među nama. I šta da rade? Da očajavaju? Ne! Samo da mole oproštaj od Gospoda! Ili kao što se molio shimonah Siluan: „Gospode, pošalji mi Duha Tvoga Svetoga, da Te poznam Duhom Tvojim Svetim.“ I molite se Majci Božijoj, kao što se molio Starac Zaharija: „Isceli, Čista, nemoć moje duše i Tvojim molitvama podaj mi zdravlje!“
Ipak, pokornost volji Božijoj je iznad svega! U molitvi Gospodu možemo da otkrijemo sve svoje želje i da molimo od Njega sve što je korisno za dušu, ali na kraju prosbi i molitava treba uvek pokazati svoju sinovsku pokornost i reći: „Ne kako ja hoću, nego kako Ti hoćeš, Gospode!“ – govorio je starac Sava.
Jednostavne metode koje zaista deluju
Blagosiljajući je za put, Starac Sava je jednoj ženi dao prosforu, sveću, tamjan i komadić (aktivnog) uglja:
– Taj ugalj može da se jede, da se izdrobi ili čak sažvaće zubima. On dobro pomaže kod bolesti želudca.
Ona je učinila onako kako je starac rekao i bolest je prošla.
Znajući koliko su danas ljudi slabi, otac Sava nikome nije određivao preterani post. Bio je pristalica duhovnog posta: ne ljutiti se, ne osuđivati, ne gorditi se.
– Ako vidiš da su tvoje snage oslabile, okrepi se hranom i snom, da ne bi stradala molitva, ali nikoga nemoj da osuđuješ, ne ljuti se, prisiljavaj sebe na ćutanje i molitvu – govorio je.
Duhovni post je mnogo više od hrane
Svoja duhovna čeda Starac je čuvao od sujete:
– Lako je za sebe da umisliš: „Ja sam isposnica, ja sam podvižnica“, no telesni post ništa ne znači bez duhovnog posta. Sveti Jovan Zlatoust kaže: „Ko post ograniči samo na uzdržavanje od hrane, taj ga veoma ponižava. Ne treba samo usta da poste, treba da poste i oko, i sluh, i ruke, i noge, i čitavo naše telo.“
Ali zdravim ljudima Starac nije davao blagoslov da u vreme posta jedu mrsnu hranu, po primeru Prepodobnog Serafima Sarovskog, koji je govorio:
– Hleb i voda nikome ne škode.
Pouka starca Save ne nudi utehu koja uspavljuje, već istinu koja budi. Ona pomera težište sa pitanja „kako da se što pre oslobodim bola“ na pitanje „šta mi je kroz bol povereno“. Pravoslavna misao ovde ne poništava medicinu, ali odbija da bolest svede na grešku organizma. U toj tišini između molitve i trpljenja, između nade i pokornosti, čovek prestaje da traži kontrolu i počinje da uči poverenje. A upravo tu, kako su svedočili starci, započinje isceljenje koje ne zastareva.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
POGLEDAJTE JOŠ:
VAŽNE TEME NA SASTANKU: Petar Petković razgovarao sa šefom Misije UN o kršenju ljudskih i političkih prava Srba na KiM! (FOTO)
Podignuta optužnica za ubistvo Danke Ilić
Kravica i reketaši stigli u tužilaštvo pod JAKIM OBEZBEĐENJEM: Mere koje se koriste kod NAJOKORELIJIH KRIMINALACA!