KAKO I U ČEMU NAĆI UTEHU KAD NESREĆE I NEDAĆE PRITISNU: Sveti Dimitrije Rostovski kaže da se samo treba smiriti, jer rešenje je pred nama

U trenucima kada se suočavamo sa neizvesnošću, bolom ili nedoumicom, često nam se čini da su putevi kojima nas život vodi previše teški, pa čak i nepravedni.

Ipak, prema pravoslavlju ništa što nam se događa nije bez smisla. Bog, koji vidi dalje od naših misli i osećanja, zna šta je potrebno našim dušama, čak i kada mi sami to ne razumemo.

Njegova briga o nama ne ogleda se u tome da nas poštedi svake teškoće, već u tome da nam kroz svaku nedaću daruje unutrašnju snagu koju pre toga nismo znali da posedujemo.

Mnoga iskušenja, ma koliko teška i bolna bila, postaju mesta našeg preobražaja. Ona nas uče strpljenju, smirenju i poverenju, oblikujući nas tako da postanemo spremniji da prihvatimo dobro koje nam dolazi. U svakom izazovu krije se i nevidljiva ruka koja nas podiže, štiti i vodi, čak i kada nam se čini da hodamo sami.

Često tek kasnije shvatimo da su nam baš ti trenuci bili dar – ne zato što su bili laki, već zato što su u nama probudili snagu i veru koje bez njih ne bismo pronašli.

Zato je utešno znati da se Božja volja ne zasniva na našim trenutnim osećajima, već na njegovoj savršenoj ljubavi. On nam daje ono što je dobro za nas, a ne samo ono što želimo u datom trenutku. Svaka suza, svaka borba, svaka nejasnoća – sve je utkano u naše dobro, iako nam to u prvi mah ne izgleda tako.

Upravo zato nas reči svetih očeva podsećaju da se umirimo pred voljom Božjom i poverujemo da se iza svega krije njegova briga.

Tako nas i Sveti Dimitrije Rostovski poučava:

„U svim nedaćama, žalostima i iskušenjima, velika uteha biva da se u svemu oslonimo na volju Gospodnju, koja je svakako dobra, koja nam uvek želi dobro i koja sve ustrojava u našu korist. Jer, šta god da on učini sa nama, iako nam se čini i neprijatnim, sve biva na dobro“!

Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.

Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.

Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.

Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.